utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:32

Zabranjeno ruženje Terazija

Vlada Srbije 23 hektara u centru grada uvrstila u kulturno dobro – prostorno kulturno-istorijsku celinu i propisala pravila da se ona sačuva
Autor: Daliborka Mučibabićsreda, 22.01.2020. u 19:00
Теразије, Београд (Фото Никола Тркља)

Porodici prostorno kulturno-istorijskih celina Beograda od juče su se pridružile Terazije, šest decenija otkako je osnovan Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture koji se o njima stara i pola veka otkako su u familiju ušli Skadarlija, Kopitareva gradina, Staro jezgro Zemuna… Proglašavajući Terazije za kulturno dobro Vlada Srbije praktično je zaštitila 23 hektara od samovolje investitora koji bi da kroje Beograd po svojoj meri. Jer, zabranjuje se gradnja objekata trajnog ili privremenog karaktera koji namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili narušiti autentičnost ambijenta Terazija, napominje se u vladinoj odluci, preneo je Tanjug. Za svaku novu izgradnju u okviru te celine nalaže se izrada studija uticaja na kulturno nasleđe, a raspisivanje arhitektonsko-urbanističkog konkursa biće obaveza ne samo za Terazijsku terasu, već i za podizanje javnih objekata i uređenje javnih prostora.

– I do sada su na ovom potezu u srcu grada važila stroga pravila gradnje, a vladinom odlukom dodatno su označene parcele, spomenici, skulpture, objekti, odnosno način kako da se sačuva izgled Terazija. Dozvoljene su intervencije u okviru parternog uređenja, poput ozelenjavanja, popločavanja i opremanja urbanim mobilijarom – prenosi Tanjug navode iz dokumenta kojim je vlada Terazije uvrstila u katalog kulturnih dobara.

Uređenje Terazijske terase, odnosno platoa između hotela „Moskve” i „Balkana”, postavljeno još u Generalnom planu 1924, jedan je od najvažnijih graditeljskih zahvata u toj celini. Zato je sasvim logično obrazloženje u vladinoj odluci da „Dozvoljene aktivnosti u prostoru moraju biti u funkciji očuvanja i unapređenja kvaliteta lokacije i isticanja njenih vrednosti kao jednog od najznačajnijih segmenata prostorno kulturno-istorijske celine”.

Za Terazijsku terasu organizovani su brojni konkursi i jedino pobedničko rešenje koje je realizovano bilo je ono sa konkursa iz 1991. godine, prema kojem je kompanija „Mali kolektiv” sagradila stambeno-poslovni kompleks u Balkanskoj 2 i izazvala oštre polemike u javnosti.

Iz arhive Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture

Strogih pravila moraće, od 25. januara kada ova odluka počinje da se primenjuje, da se pridržavaju i svi oni koji budu želeli da Terazije „okite” reklamama. Nadležni, odnosno Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture, moraće da za svaki pojedinačni slučaj postavljanja reklama definišu i pravila, odnosno ograničenja.

Neke od najznačajnijih građevina na Terazijama su Stari i Novi dvor, hotel „Moskva”, palate „Albanija”, „Anker” i „Atina”, Igumanovljeva palata, Zgrada druge ženske gimnazije…

Oba dvora, Trg Nikole Pašića i Balkanska – deo zaštićene celine

Granice zaštićenog prostora Terazija određene su sledećim ulicama: od raskrsnice ulica Zeleni venac i Prizrenske, nastavlja Sremskom, preseca ulicu Terazije nastavlja Čumićevom ulicom do preseka sa osovinom Nušićeve ulice, nastavlja Nušićevom do ukrštanja sa Dečanskom sve do Trga Nikole Pašića i ukrštanja sa Ulicom kneza Miloša, dalje do ukrštanja sa Andrićevim vencem i Ulicom kralja Milana, Dobrinjskom do ukrštanja sa Kraljice Natalije i neparnom stranom ove ulice do ukrštanja sa Prizrenskom ulicom, Prizrenskom do ukrštanja sa Balkanskom. U okviru prostorne kulturno-istorijske celine Terazije, navodi Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture, nalazi se i Balkanska ulica do ukrštanja sa Ulicom kraljice Natalije.

Glavni tranzitni trg

Formiranje Terazija započeto je početkom 19. veka po nalogu kneza Miloša čija je urbanistička politika izričito nalagala širenje Beogradske varoši van šanca prinudnim iseljavanjem srpskih trgovaca iz Savamale i parcelisanjem prostora koji se protezao pravcem od nekadašnje Stambol kapije na Trgu republike ka Slaviji. Uvodeći vodu u varoš, Turci su na određenim rastojanjima podizali kule na koje su vodovodnim cevima uzdizali vodu. Jedna od tih kula bila je na mestu gde je danas Terazijska česma. Ove kule Turci su zvali „terazije za vodu”. Od tog naziva, kada je u 19. veku počela izgradnja nove Beogradske varoši van šanca, ceo kraj od Starog i Novog dvora do blizu Stambol kapije nazvan je Terazije, ime koje se zadržalo do danas.

– Terazije danas imaju ulogu glavnog tranzitnog „trga” u okviru kojeg se nalaze objekti od visokog državnog značaja, stambene zgrade, ustanove kulture, hoteli, ugostiteljski objekti, javni spomenici i parkovi. Iako nema klasičan oblik trga, oduvek je u istoriji bilo mesto okupljanja kao važan poslovni centar starog Beograda.

Takođe, Terazije su poput Knez Mihailove ulice jedan od najstarijih i najpoznatijih gradskih ambijenata, gde se istorija i tradicija prepliću – navodi se u saopštenju Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji je predložio da Terazije dobiju status kulturnog dobra.


Komentari10
ada12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pera Segedinac
Ovu odluku obavezno proslediti gosp.Vesiću!Za svaki slučaj.
хитно већ пола века
Крајње је време да се на Теразијама попуни рупа између х. "Москва" и палате "Анкер" која много ружи изгледа тог дела Трга. Зашто од Другог св. рата нема решења за приземну грађевину у којој је Патријаршијска продавница и једноспратну кућу до ње? Коме припада плац на којем је продавница? Ако припада Цркви, зар не би она могла да направи реплику зграде апотекара Викторовића по угледу на заједничко улагање у Блоку 32? СПЦ да плац, други улагач новац, па поделе обновљену зграду.
Gradjanin
Sto ga ovi "strucnjaci" iz zavoda za zastitu zakonski vise zasticuju,Beograd je sve ruzniji.Ruse se vredne i lepe stare stilske zgrade,i na njihova mesta grade "modernisticka" strasila.koja se ni visinom ni stilom ne uklapaju u ambijent starog Beograda.U ulici sa jednosppratnim predratnim zgradama, nikne betonsko cude od 5,6 spratova,i strci kao strasilo. A gradske vlasti i Zavod to dopustaju,kao i zamenu starih stilskih stubove javne rasvete i mobilijara modernistickim motkama,ala Novi Beograd
jedno se pravi drugo se kvari
Gradjanin@ Bravo ! ko kod je i malo video sveta, i sta, i kako se to radi, da bi se ocuvala istorija i architektura starog grada, jasno mu je da se kod nas vise rusi starog i kvalitetnog, da bi se sazidalo jeftino novo i sve prilagodilo toj novoj "lepoti". Nova zgrada na uglu Kosovske i Takovske ul. nadvisila je i samu Skupstinu ,s'jedne strane, a sa druge je i nova ztrada na uglu Kneza Milosa i Bulevara jos vislja od cele price.
Preporučujem 0
nikola andric
''Opste i posebno''. Zakoni vaze za svakoga dok pojedinacne zabrane vaze za pojedinacne slucajave. Takvih slucajeva moze biti mnogo a time i njihova nepredvidljivost. Posto je za svaku gradnju potrebna (opstinska) dozvola , sto je kao pravilo, od opsteg znacenja , nije jasno zbog cega se potrebne posebne zabrane. Mozda zbog povezanosti ''vlasti'' sa ''zabranama''? Ipak nagomilavanje zakona znaci nagomilavanje izvrsnih organa pa tako siri prostor za nagradjivanje clanova partija na vlasti.
Dusan
Citajuci naslov moze se zakljuciti da je ruzenje dozvoljeno izvan zasticene zone...Beograd je i bez toga jedan od najruznijih prestonica Evrope.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja