nedelja, 23.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:56
FORMULE ŽIVLjENjA

Srećno dete – nesrećni tinejdžer

Da bi razvili socijalne veštine i suočili se s realnošću na pravi način, deci ljubav nije dovoljna: roditelji moraju da ih disciplinuju i da se postave kao autoritet koji izgovara: „ne smeš” i „moraš”
ponedeljak, 27.01.2020. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Nove generacije su odrasle i neki od njih su počeli da dolaze na psihoterapiju zbog različitih problema. Kako veliki broj pripadnika određene generacije ima neke svoje zajedničke osobine, psihoterapeuti su počeli da primećuju određene razlike u odnosu na klijente pripadnike starijih generacija.

U pitanju su dve generacije „voljene dece”: generacija Ipsilon, u koju spadaju rođeni između 1980. i 1994, koji sada imaju između 26 i 40 godina, i pripadnici Zed generacije, poznatije kao Internet generacija, u koju spadaju rođeni između 1995. i 2005, koji sada imaju između 15 i 25 godina.

Problemi novih generacija

Psihoterapija se formirala kroz rad s „nevoljenom decom”, dakle s onima koji su bili preterano strogo vaspitavani, kojima prezahtevni roditelji nisu pokazivali ljubav, kao i s onima koji su u detinjstvu bili zanemarivani ili maltretirani. Pojava novih klijenata koji su bili „voljena deca” je psihoterapeutima doneo nove izazove. Jedan poznati američki psihoterapeut koji ima duži staž u radu s ljudima je metaforično izjavio: dok je ranije naš rad ličio na delovanje sirćeta kojim se skida kamenac, sada više liči na delovanje lepka.

U čemu se razlikuju ove dve generacije „voljene dece”? Pripadnici Ipsilon generacije su često narcisoidni, egocentrični, s nerealno pozitivnom slikom o sebi, arogantni u komunikaciji, teže hedonizmu, bez radnih navika i stvarne želje da odrastu i preuzmu odgovornost za sebe i druge. Pripadnici Zed generacije su više pasivni, povučeni, zavisni od roditelja, okrenuti sadržajima na internetu, pogleda neprestano uprtih u ekrane njihovih „pametnih” telefona, tačnije u mini-kompjutere koje pogrešno nazivamo telefonima.

Pored šireg društvenog i ekonomskog konteksta, na formiranje određene generacije bitno utiče model roditeljskog vaspitanja kao i medijski sadržaji koji zapljuskuju umove dece i mladih ljudi. Dok su pripadnici Ipsilon generacije zapravo razmažena deca koja su odrasla kao žrtve popustljivog vaspitanja koje je nudilo ljubav, ali ne i disciplinu, pripadnike Zed generacije je najviše odredila pojava „pametnih” telefona koje su na ranom uzrastu „ugradili” u svoje ličnosti i tako se izložili preteranom uticaju sadržaja s interneta.

Koje probleme imaju ova nekada voljena deca?

Pripadnici Ipsilon generacije poneli su iz svojih porodica doživljaj da su oni centar sveta i tako nastavljaju, u većoj ili manjoj meri, da se ponašaju u spoljašnjem svetu: u odnosima s prijateljima, partnerima, u radnom okruženju. Uvek su u pravu, ne priznaju greške, a dobronamernu kritiku doživljavaju kao napad na njihove ličnosti. Kako tokom vremena, uprkos svojim sposobnostima, a zbog nedostatka radnih navika, ne mogu da opravdaju svoju preterano pozitivnu sliku o sebi, krivce za neuspeh nalaze u drugima. Jedno istraživanje je pokazalo da 80 odsto njih ima za životni cilj da se obogati, a 50 procenata želi da postane poznata javna ličnost.

Pripadnici Zed generacije preplašeni su spoljašnjim svetom, za koji su nepripremljeni. Osećaju se sigurno u svojim porodicama, sa svetom komuniciraju preko interneta i društvenih mreža. Veoma su zabrinuti za sebe i svoje zdravlje, imaju lošu sliku o sebi, ali ne zato što ih roditelji ne hvale i ne podržavaju, već zato što se osećaju neprihvaćenim od vršnjaka. U emotivnom razvoju kasne tri godine. U ovoj grupi je veoma izražena sklonost ka anksioznosti, depresivnosti, a ima i povećan rizik od samoubistava.

Postavljanje digitalnih granica

I u jednoj i u drugoj generaciji su fizički izgled i privlačnost osnovne vrednosti. Razlog za to je što nemaju razvijene socijalne veštine i pasivno čekaju da drugi njima priđu. A kada se to ne dešava, krive svoj nedostatak magnetske „privlačnosti” i počinju da misle loše o sebi.

Šta roditelji mogu da zaključe iz ovoga? Prvo, da ljubav nije dovoljna. Potrebno je dete i disciplinovati, a to znači postaviti se kao autoritet koji izgovara: „ne smeš!” i „moraš!”, i koji povremeno kažnjava. Potrebno je postaviti „digitalne granice” i ograničiti vreme korišćenja digitalnih ekrana i interneta. Potrebno je detetu i mladoj osobi pomoći da razvije socijalne veštine i da ostvari doživljaj prihvaćenosti u grupi svojih vršnjaka. Ne treba gledati samo kako se dete oseća, koliko je srećno i voljeno, već se treba podsetiti da je cilj vaspitanja izgradnja samostalne i odgovorne odrasle osobe.


Komentari9
4dbbd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Марија
Васпитање детета је озбиљан посао а то већина не схвата
milic
Pre oko 3 godine,pozovu na razgovor u OS roditelje ucenika 8-maka,jednog od disciplinski najgrdjih ucenika u skoli,zbog njegovih dela.Roditelji,oba Dr medicine, se izvinu i priznaju svoju nemoc,jer zbog posla nisu u mogucnosti,zbog nedostatka vremena, da brinu o vaspitanju sina i ucenju istog, obavezama koje zahteva skolski i standardan zivot. Samo jedan primercic,govori jasno sta treba omoguciti roditeljima da izgrade dobru i pristojno vaspitanu decu.Vrlo lako resenje za drzavu.
milic
Kad su se rodila deca,ustajao sam u 5h ujutru,radio od 6h-14h,bavio se sportom i muzikom,druzio sa prijateljima...Nije bilo lako,ali sam imao svakodnevno i dovoljno vremena za decu.Imam fotografije sina na mojim treninzima,cerku na njenim obavezama,na koje sam ih ja vodio,isli na letovanje i zimovanje,a ja,zamislite,obican KV radnik metalac,neskolovan i td.Deca zavrsila fakultete,zaposlila se,formirale porodicu,usrecile me sa 4 unucadi.A,danas,zbog posla izginuse da stignu ono sto su oni imali.
celt
I kao i uvek, dodjes do toga da je odgovor u umerenosti, ni previse bezuslovne ljubavi ni premalo podrske i nepotrebnog kaznjavanja. Prekratak tekst za ono sto moze i treba da se kaze o ovoj temi, kao i sam milenijalac, mogu da kazem da je konkretan problem, ali da resenje nece ici samo u smeru "naviknite se na zivot" nego ce se malo i zivot, organizacije, posao itd, navikavati na nove zahteve drustva.
Mirjana Dukić
Poštovani dr Milivojeviću, havala na zanimljivim i nadasve životnim temama koje obrađujete na način razumljiv svima. Sve se vremenom menja, a nova tehnologija donosi i nove probleme. Čini mi se da zagovornici vaspitanja dece po tipu ,,samo je ljubav i popustljivost dovoljna,, sada uviđaju da to i nije baš tako. Nikada krajnosti nisu bile dobre ni u čemu, pa ni u vaspitavanju dece.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja