utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 01:09

Političke afere

Kao što rijaliti programe niko ne bi gledao da nisu bremeniti skandalima svake vrste, interes običnih građana za politiku bio bi znatno manji da ga, s vremena na vreme, ne podstakne neka afera ili emotivno uzbudljivi spin
Autor: Vladimir Vuletićutorak, 28.01.2020. u 18:00

Što je više kleveta i laži Vučić nam je miliji i draži. To je, sudeći prema anketama javnog mnjenja, epilog politike afera koja poslednjih meseci dominira u Srbiji. Sam izraz afera upućuje na, kako kažu Klajn i Šipka, „nečastan ili nepriličan posao, spor ili sukob koji duže traje i ima odjek u javnosti”. Važno je, ipak, istaknuti da za nastanak afere često nije nužno postojanje određenog dela već je dovoljno da je stvoren uverljiv utisak u javnosti da to delo postoji.

Političke afere, istina, nisu ništa novo na našoj političkoj sceni. Tokom proteklih šest-sedam godina pokrenuto je nekoliko političkih afera na koje, osim ovih poslednjih, stalno iznova podsećaju opoziciono orijentisana javnost i političari. U periodu „dosovske” vlasti, takođe, ih nije bilo malo, a sem po brojnosti, sličnost je i u tome što su se osim za političku korupciju vezivale i za moralne karakteristike političkih ličnosti počev od nepriličnog seksualnog ponašanja (V. O.) preko bahatosti u ophođenju sa građanima i novinarima (V. I.), do nesrećnih slučajeva u kojima su se nevoljno našli pojedini političari i ministri (D. V.).

Zapravo, najmanje političkih afera bilo je u periodu vladavine socijalista – kako Miloševićevih tako i Titovih. No, da li to znači da je danas više korupcije i nemorala nego ranije?

Tim pitanjem se, u drugom kontekstu, bavio jedan od najvažnijih mislilaca našeg doba – španski sociolog Manuel Kastels. On tvrdi da je, paradoksalno, stepen rasprostranjenosti javnog govora o političkoj korupciji dobar pokazatelj stepena razvijenosti demokratskog društva i slobode medija. Kao ilustraciju navodi uporedni primer Frankove Španije u kojoj uopšte nije bilo afera mada je politička korupcija bila izuzetno rasprostranjena i Gonzalesove Španije u kojoj se slobodno govorilo o korupciji.

Kastels polazi od opšteg mesta da je zloupotreba vlasti zarad ličnog interesa nešto što bi se moglo smatrati gotovo karakteristikom „ljudske prirode”, a da se razlike, ako ih ima, tiču samo stepena samovolje i načina podmićivanja. Zašto su onda, pita se on, političke afere postale glavna karakteristika politike u većini zemalja počev od devedesetih godina prošlog veka.

Ostavljajući po strani nijanse, njegov odgovor mogao bi se svesti na dve teze. Prvo, nestajanje ideoloških razlika između stranka dovelo je do toga da se konkurencija između političkih grupa odvija u polju napada na ličnost političkih vođa. Ukoliko, u vreme neoliberalne globalizacije, prema ključnim pitanjima društvenog i ekonomskog razvoja nema strateških razlika između glavnih suprotstavljenih političkih opcija, kao jedini način političkog nadmetanja ostaje moralna diskreditacija suparnika. Drugo, globalizacija kriminalne ekonomije prodrla je u državne ustanove mnogih zemalja, a to onda ostavlja prostor za mnoge mešetare da ucenjuju političke ličnosti. Kako Kastels kaže: „Ako na tom tržištu štetnih informacija nedostaju podaci koji mogu naneti štetu dotičnoj osobi, pribegava se neproverenim pričama, podmetanjima, pa čak i izmišljanju”. Jedino što je važno je „krajnji efekat na javno mnjenje”. Na primeru Španije on pokazuje kako je „tajna koalicija interesnih grupa”, zabrinuta dugotrajnom i ubedljivom prevlašću socijalista, uspela da politikom bombastičnih afera nakon četrnaest godina ukloni Gonzalesa sa vlasti.

Ne treba, međutim, izgubiti iz vida da političke afere osim kancerogenog mogu imati i blagotvoran uticaj na politički život time što kod politički indolentnog dela populacije podstiču interes za politička zbivanja. Kao što rijaliti programe niko ne bi gledao da nisu bremeniti skandalima svake vrste, interes običnih građana za politiku bio bi znatno manji da ga, s vremena na vreme, ne podstakne neka afera ili emotivno uzbudljivi spin. Afere, drugim rečima, skreću pažnju i podižu interesovanje javnosti za različite sfere stvarnosti, od književnosti, preko estrade, do života kraljevskih porodica. Politika, svakako, nije izuzetak.

Opadanje zainteresovanosti građana za politiku poslednjih decenija, što se, pored ostalog, ispoljava smanjenom izlaznošću na birališta obično se povezuje sa osećanjem uzaludnosti glasanja, odnosno sa rastom uverenja da izbori ne mogu ništa bitno promeniti jer se bitne odluke donose daleko od nacionalne političke arene. U tom smislu, primetno je kontinuirano opadanje broja glasača na izborima u većini zemalja u svetu, pa i u Srbiji. Tokom poslednje decenije udeo birača koji su glasali u Srbiji kreće se u proseku oko 55 odsto.

Prema ovom broju će se ocenjivati uspeh ili neuspeh predstojećih izbora i najavljenog bojkota. Nejasno je, međutim, kako će na sve to uticati politika afera koja je poslednjih meseci intenzivirana. S jedne strane, mada ankete pokazuju da afere nisu uzdrmale poziciju vlasti, izvesno je da na duži rok ona od njih ne može imati koristi. S druge strane, porast uzbuđenja javnosti izazvanog aferama mogao bi podstaći interes apolitičnog dela populacije za politiku pa i za izlazak na izbore što bi osujetilo bojkot.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari18
0dc99
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Manojlo
Profesor univerziteta ne treba da se bavi politikom, iako nije zabranjeno. Uloga mu je sasvim druga i društveno mnogo značajnija - konsultantska, da pruži objektivna objašnjenja i omogući donošenje adekvatnih politika u odgovarajućoj oblasti.
Ljubica
Profesor univerziteta ,covek koji se bavi naukom o drustvu umesto da zestoko napada "nezdravo" drustvo I da se zalaze za uspostavljanje ,humanog ,za njegovu slobodu I vracanje vrednosti koje doprinose da zivot ima smisla teoretise I nipodastava problem I afere,koje su posledica najopasnijeg problema - unistenih institucija.Po njemu su afere,i u politici, i u rijaliti programima, nesto sto zabavlja, povecava gledanost... Uz to on je I predsednik UO RTS koji ignorise mnoge pojave u drustvu.
Ljuban
... neizgrađenih institucija. Velika razlika!
Preporučujem 4
Drz ga, ne daj ga
Kako je samo lepo posmatrati stvar ovako iz pticje perspektive! Uzmes onda da nepristrasno filozofiras o njoj i oslobodis sebe bilo kakve obaveze da u moralnom pogledu u vezi sa vristecim drustvenim nepravdama u vlastitoj neposrednoj sredini imas bilo kakav stav, pritiska imperativa da osudis nasilnika ili se ne daj boze, solidarises sa zrtvama. Ipak profesore, valjda vam je jasno, golub niste......
Nikola
Читајући текстове овог аутора, човек може доћи до закључка да је све до "светских трендова", а ништа до нас и наших поступака. На основу једног таквог става, може се поставити питање да ли "дебатне емисије" на РТС прате "светске трендове" у онемогућавању пристојнијег саговорника да нешто каже и да ли информативни програм РТС прати "светске трендове" у игнорисању тема од јавног значаја, или смо у тим областима можда постали "тренд-сетери"?
Nikola
@Zagorka Коментар почиње са "Читајући текстове овог аутора", дакле односи се на много тога написаног и изговореног од стране овог аутора, са скоро па незаобилазном дозом уопштавања и разводњавања суштине. Истовремено, није ли још већи проблем ако неко цитира неке од најзначајнијих светских социолога, а да истовремено не види колико је информативни програм РТС далеко од служења јавном интересу?
Preporučujem 17
Zagorka
Nisu to "svetski trendovi" već naučna objašnjenja socioloških pojava. Citirani autor (Kastels) jedan od najznačajnijih živih sociologa.
Preporučujem 4
Miša
Tekstovi profesora Vuletića su sociološki komentari političkih situacija, stvarnih ili fiktivnih. Kritikovati ih, isto je kao kada bi naučnik objašnjavao zakon gravitacije, a da to bude shvaćeno kao opravdanje zašto se neko povredio skočivši sa sprata, jer povređeni nije fizičar. Nezadovoljstvo građana je objektivna kategorija, ali je očekivanje bilo kog pojedinca da aktuelna ili neka druga vlast reši njegov "problem" potpuno nerealna. To je pasivn, zavisan i opsesivan pristup politici i životu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja