Šta je istorijska istina, koliko ona može da važi i ko može da je dovede u pitanje? Ko sprovodi pseudoistorijski koncept i ko ga naziva poststaljinističkim revizionizmom? Da li Vladimir Putin prekraja istoriju posle više od sedam decenija i zašto Poljaci nisu pozvali Ruse na 75. godišnjicu oslobađanja nacističkog logora Aušvic–Birkenau, čija je Crvena armija oslobodila ovaj logor? Kako se na kraju dogodilo da se svetski Dan sećanja na žrtve Holokausta prvi put ove godine međunarodno obeležava na dva mesta? Mnogo je pitanja čiji odgovori čine predistoriju sada vidljivog poljsko-ruskog spora o tome kakvu ulogu su imali Poljci u Drugom svetskom ratu, a kakvu Rusi u njegovom početku.

U Jerusalimu su danas svetski lideri prisustvovali obeležavanju Sećanja na žrtve Holokausta, a prisutnima će se obratiti Vladimir Putin. Na obeležavanje 27. januara u Aušvicu poljsko rukovodstvo „demonstrativno” nije pozvalo ruskog predsednika. Nakon što je organizacija obeležavanja 75. godišnjice „pripala” izraelskom institutu Jad Vašem, koji ne samo da je pozvao Putina nego mu i dodelio ulogu jednog od glavnih govornika, poljski predsednik Andžej Duda je demonstrativno odbio poziv da prisustvuje godišnjici u Jerusalimu jer nije pozvan da održi govor.

Iako nije jedini razlog zašto će Putin danas biti u Jerusalimu, svakako je veliki „doprinos” dalo nerazumevanje i optuživanje između Poljaka i Izraelaca. Treba se setiti izjave izraelskog ministra spoljnih poslova Izraela Kaca da „Poljaci s majčinim mlekom posisaju antisemitizam”, kao i da je zbog toga prošle godine otkazan sastanak Višegradske četvorke u Jerusalimu.

Poljski predsednik je juče rekao da je s obzirom na to da „Jevreji građani Poljske predstavljaju najveći deo žrtava Holokausta” smatra da je očigledno i prirodno da kao šef poljske države treba da dobije reč na komemoraciji. On je za izraelsku televiziju rekao da je poljsko rukovodstvo zvanično obavešteno da je predviđeno „obraćanje saveznika” i naglasio da su Poljaci takođe bili saveznici. „Poljski vojnici su se takođe borili, kako na istočnom frontu, tako i na zapadnom, uvek protiv Nemaca”, rekao je Duda objašnjavajući zašto je odbio da dođe u Jerusalim. On je još rekao da Putin svesno širi istorijske laži pokušavajući na taj način da smanji odgovornost staljinističke Rusije za izbijanje Drugog svetskog rata zajedno sa fašističkom Nemačkom.

Spor Poljske i Rusije traje decenijama i jedna je od osnovnih poluga u NATO ekspanziji na istok. Poljska se pozicionirala kao brana budućoj, u medijima već predstavljenoj kao izvesnoj, ekspanziji Rusije na zapad. Ali poljsko-ruski sukob oko prekrajanja istorije, uz polarizaciju oko predstojećeg obeležavanja 75. godišnjice pobede nad fašizmom u Moskvi, „eksplodirao” je kada je u njega, pored novinara i istoričara, ušao i sam Putin.

On je krajem prošle godine nazvao „nitkovom i antisemitskom svinjom” ambasadora Poljske u Nemačkoj Jozefa Lipskog, koji je 1938. godine predlagao da se Adolfu Hitleru podigne spomenik. Putin je rekao da je, kada je pregledao arhivska dokumenta iz te epohe, bio zaprepašćen kako su Hitler i zvanični predstavnici Poljske razgovarali o takozvanom jevrejskom pitanju. Federalna služba bezbednosti (FSB) je i juče deklasifikovala još jednu grupu dokumenata o zločinima Poljaka u Aušvicu, a ruski mediji prenose svedočenja logoraša i svedoka o ponašanju nekih Poljaka koji su u Aušvicu bili čuvari. Ove dokumente, koji su bili klasifikovani pod nazivom „strogo poverljivo”, čine svedočenja da su neki od poljskih građana stizali u logor kao zatočenici, a neki su se, navodno, sami prijavljivali pokušavajući da iskažu lojalnost nacistima.

Za širenje istorijskih laži ruskog predsednika je pre nekoliko dana optužio i poljski premijer Mateuš Moravjecki u autorskom članku za „Politiko”. On je apelovao da EU „koja se rodila iz pepela Drugog svetskog rata zauzme zajednički stav i odbije lažne teze ruske istorijske propagande”. Moravjecki je upozorio da Rusija u novoj naraciji krije svoje zločine, napad na Poljsku 17. septembra 1939. godine po tajnom aneksu nemačko-sovjetskog pakta Ribentrop–Molotov iz avgusta te godine, i takođe okupaciju baltičkih zemalja 1940. godine. Poljski premijer je optužio SSSR da je mogao da oslobodi koncentracioni logor Aušvic–Birkenau čak pola godine ranije, još 1944. godine, kada je Crvena armija bila 200 km od logora – ali da „spasavanje Jevreja nikada nije bio Staljinov prioritet”.

Rusija je poslednjih decenija suočena sa osporavanjima EU za doprinos završetku Drugog svetskog rata. Putin je komentarisao da ga je iznenadila i uvredila rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj je navedeno da je takozvani pakt Molotov–Ribentrop „podelio Evropu i teritorije nezavisnih država između dva totalitarna režima, što je utrlo put za početak Drugog svetskog rata”. Ruski lider je pitao da li je ovaj pakt jedini dokument koji je jedna zemlja potpisala sa fašističkom Nemačkom i pomenuo dokumente koji se tiču dogovora različitih zemalja sa Nemačkom tokom Drugog svetskog rata, među kojima su Poljska, Velika Britanija, Francuska, Litvanija i Letonija.