petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 23.01.2020. u 15:58 Biljana Mitrinović
OBELEŽAVANjE 75. GODIŠNjICE HOLOKAUSTA

Ko su žrtve, a ko oslobodioci fabrike smrti u Aušvicu

Pošto Poljaci „demonstrativno” nisu pozvali ruskog predsednika na obeležavanje Holokausta u Aušvicu, Andžej Duda je demonstrativno odbio da dođe u Jerusalim jer tamo Putin govori, a on ne
(Фото EPA-EFE/Lukasz Gagulski)

Šta je istorijska istina, koliko ona može da važi i ko može da je dovede u pitanje? Ko sprovodi pseudoistorijski koncept i ko ga naziva poststaljinističkim revizionizmom? Da li Vladimir Putin prekraja istoriju posle više od sedam decenija i zašto Poljaci nisu pozvali Ruse na 75. godišnjicu oslobađanja nacističkog logora Aušvic–Birkenau, čija je Crvena armija oslobodila ovaj logor? Kako se na kraju dogodilo da se svetski Dan sećanja na žrtve Holokausta prvi put ove godine međunarodno obeležava na dva mesta? Mnogo je pitanja čiji odgovori čine predistoriju sada vidljivog poljsko-ruskog spora o tome kakvu ulogu su imali Poljci u Drugom svetskom ratu, a kakvu Rusi u njegovom početku.

U Jerusalimu su danas svetski lideri prisustvovali obeležavanju Sećanja na žrtve Holokausta, a prisutnima će se obratiti Vladimir Putin. Na obeležavanje 27. januara u Aušvicu poljsko rukovodstvo „demonstrativno” nije pozvalo ruskog predsednika. Nakon što je organizacija obeležavanja 75. godišnjice „pripala” izraelskom institutu Jad Vašem, koji ne samo da je pozvao Putina nego mu i dodelio ulogu jednog od glavnih govornika, poljski predsednik Andžej Duda je demonstrativno odbio poziv da prisustvuje godišnjici u Jerusalimu jer nije pozvan da održi govor.

Iako nije jedini razlog zašto će Putin danas biti u Jerusalimu, svakako je veliki „doprinos” dalo nerazumevanje i optuživanje između Poljaka i Izraelaca. Treba se setiti izjave izraelskog ministra spoljnih poslova Izraela Kaca da „Poljaci s majčinim mlekom posisaju antisemitizam”, kao i da je zbog toga prošle godine otkazan sastanak Višegradske četvorke u Jerusalimu.

Poljski predsednik je juče rekao da je s obzirom na to da „Jevreji građani Poljske predstavljaju najveći deo žrtava Holokausta” smatra da je očigledno i prirodno da kao šef poljske države treba da dobije reč na komemoraciji. On je za izraelsku televiziju rekao da je poljsko rukovodstvo zvanično obavešteno da je predviđeno „obraćanje saveznika” i naglasio da su Poljaci takođe bili saveznici. „Poljski vojnici su se takođe borili, kako na istočnom frontu, tako i na zapadnom, uvek protiv Nemaca”, rekao je Duda objašnjavajući zašto je odbio da dođe u Jerusalim. On je još rekao da Putin svesno širi istorijske laži pokušavajući na taj način da smanji odgovornost staljinističke Rusije za izbijanje Drugog svetskog rata zajedno sa fašističkom Nemačkom.

Spor Poljske i Rusije traje decenijama i jedna je od osnovnih poluga u NATO ekspanziji na istok. Poljska se pozicionirala kao brana budućoj, u medijima već predstavljenoj kao izvesnoj, ekspanziji Rusije na zapad. Ali poljsko-ruski sukob oko prekrajanja istorije, uz polarizaciju oko predstojećeg obeležavanja 75. godišnjice pobede nad fašizmom u Moskvi, „eksplodirao” je kada je u njega, pored novinara i istoričara, ušao i sam Putin.

On je krajem prošle godine nazvao „nitkovom i antisemitskom svinjom” ambasadora Poljske u Nemačkoj Jozefa Lipskog, koji je 1938. godine predlagao da se Adolfu Hitleru podigne spomenik. Putin je rekao da je, kada je pregledao arhivska dokumenta iz te epohe, bio zaprepašćen kako su Hitler i zvanični predstavnici Poljske razgovarali o takozvanom jevrejskom pitanju. Federalna služba bezbednosti (FSB) je i juče deklasifikovala još jednu grupu dokumenata o zločinima Poljaka u Aušvicu, a ruski mediji prenose svedočenja logoraša i svedoka o ponašanju nekih Poljaka koji su u Aušvicu bili čuvari. Ove dokumente, koji su bili klasifikovani pod nazivom „strogo poverljivo”, čine svedočenja da su neki od poljskih građana stizali u logor kao zatočenici, a neki su se, navodno, sami prijavljivali pokušavajući da iskažu lojalnost nacistima.

Za širenje istorijskih laži ruskog predsednika je pre nekoliko dana optužio i poljski premijer Mateuš Moravjecki u autorskom članku za „Politiko”. On je apelovao da EU „koja se rodila iz pepela Drugog svetskog rata zauzme zajednički stav i odbije lažne teze ruske istorijske propagande”. Moravjecki je upozorio da Rusija u novoj naraciji krije svoje zločine, napad na Poljsku 17. septembra 1939. godine po tajnom aneksu nemačko-sovjetskog pakta Ribentrop–Molotov iz avgusta te godine, i takođe okupaciju baltičkih zemalja 1940. godine. Poljski premijer je optužio SSSR da je mogao da oslobodi koncentracioni logor Aušvic–Birkenau čak pola godine ranije, još 1944. godine, kada je Crvena armija bila 200 km od logora – ali da „spasavanje Jevreja nikada nije bio Staljinov prioritet”.

Rusija je poslednjih decenija suočena sa osporavanjima EU za doprinos završetku Drugog svetskog rata. Putin je komentarisao da ga je iznenadila i uvredila rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj je navedeno da je takozvani pakt Molotov–Ribentrop „podelio Evropu i teritorije nezavisnih država između dva totalitarna režima, što je utrlo put za početak Drugog svetskog rata”. Ruski lider je pitao da li je ovaj pakt jedini dokument koji je jedna zemlja potpisala sa fašističkom Nemačkom i pomenuo dokumente koji se tiču dogovora različitih zemalja sa Nemačkom tokom Drugog svetskog rata, među kojima su Poljska, Velika Britanija, Francuska, Litvanija i Letonija.

Komеntari90
7c42e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Немања О.
@Jela Ционисти нису јевреји.
Миша С. Томовић
"aleksandar" Ја нисам Томовиц и још једном вас и друге позивама на извор информације а ја сам вам саопштио моје. Иначе то је потврдио и руски амбасдор у БиХ када је у Брчком била изложба о Сребреници - са покушајем симетризације Катине и Сребренице. Иначе пресуда је баш тако галсила а ви тврдите супротно иако нисте ни прочитали. Оба случаја су симетрична само у искривљавању истине. Немојте само да ми кажете да је са Википедије...
ВОЈИН
Број стрељаних Пољака је званично утврђен од стране међународне комисије и износи 1.803 човека. Убијени су из муниције калибара оружја немачке производње. Совјетски закон је налагао да се чинови заробљеницима скину. Да су их совјети стрељали не би имали ознаке чинова. Чињеница је да је Горбачов признао овај злочин а фалсификована документа му је доставио нико други него глави издајник и разбијач СССР-а Александар Јаковљев. Извор: Изјава рус. амабсадора о симетризациији Кат. шуме и Сребренице!
DC
Ko su žrtve a ko oslobodioci? Odgovor zavisi od toga na koju stranu je prevagnuo američki tas na svetskoj vagi interesa!!!
Миша С. Томовић
@ Катарина Крстић, према "Евроазиском безбедносном форуму" јуна 2012. је Европски суд за људска права из Стразбура окончао судски процес „Јановец и други против Русије“. Рођаци убијених Пољака у Катинској шуми опијени пропагандом да је њихове рођаке побио Совјетски Савез, поднели су тужбу за одштету. Међутим пресуда је гласила: „Русија није крива за масовно убиство Пољака а вест о "совјетском злочину у Катинској шуми" проширио је Гебелс 1943. год. Молим вас наведите децидно ваш извор..!?
Катарина Крстић
Никава посредовања, нити препричавања. Прочитајте обе пресуде (2012,2013), закључак је да није било геноцида (што су Пољаци тражили), већ ратног злочина (масакра), а Русија није одговорна јер није била потписница конвенција и Пакта о људским правима. На сајту Архивы России, у делу Архивные online проекты имате: Документы по «проблеме Катыни» из «пакета N 1» део са старог сајта СССР државног архива, од 186 кутија. Све изворе сам дала у првој поруци. Остале потражите сами.
aleksandar
Ne, G. Tomovicu, presuda nije tako glasila. Niti je oslobodila Rusiju od odgovornosti za prekrsaje prava tuzilaca, niti je na bilo koji nacin pomenula da je su ti tragicni dogadjaji fikcija proizvedena od strane Nacisticke propagande, kako vi insinuirate. Pored toga, ruska Duma je pre desetak godina usvojila deklaraciju pre deset koja tereti Staljina za masakr. To da se to nije dogodilo, i da nije posledica direktne Sovjetske akcije, je otprilike kao da negirate da je 1999. NATO napao Srbiju.
феликс1956
@Jorge LB. Нисте у праву по питању борбе Срба против нациста у II св. рату. У Србији су 1941. постојале јаке партизанске снаге. Партизани су ослободили добар део западне Србије (Ужичка република), а четници Д. Михајловића су брзо почели сарадњу са Вермахтом. После немачке офанзиве у јесен 1941. главнина партизанских јединица се повлачи у Босну. У Србији остају раштркане чете и мањи одреди и устанак јењава. Ове историјске чињенице сте требали да научите још у основној школи.
ljiljana ljiljana
@ Milane, valjda znate da nam je na celu drzave bio Hrvat i sta god da je pisano nije moglo ici bez odobrenja vide instance u partiji. Taj isti Hrvat je radio sve da obezvredi Srbe i da od nas napravi gubitnike. Sami zakljucite, da li je nasem Vodji bilo u interesu da se Srbi velicaju kao ucesnici II sv. rata ako nije bila istina???? Mislim da nije i da je zbog toga morao dopustiiti da se istinitie cinjenice objave.
Милан Стојановић
Znamo ko je pisao te "činjenice", tako da nemojte molim vas da pišete besmislice.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja