utorak, 26.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:21
POZORIŠNA KRITIKA

Životi u osakaćenim društvima

„Beli bubrezi”, Vedrana Klepica/Isidora Goncić, Atelje 212, i „Fine mrtve devojke”, Mate Matišić/Patrik Lazić, Beogradsko dramsko pozorište
Autor: Ana Tasićčetvrtak, 23.01.2020. u 16:05
Из представе „Фине мртве девојке” (Фото Драгана Удовичић)

Dramski tekst „Beli bubrezi” savremene hrvatske autorke Vedrane Klepice ima fragmentarnu strukturu koja iznosi istinite, brutalne i sarkastične prizore tragedija žena u patrijarhalnim društvima. Kroz sedam distopijskih slika koje otkrivaju mučne sudbine žena u različitim vihorima istorije, realnost njihovog svođenja na mašine za rađanje, prikazuje se i cinično odsustvo samilosti bližnjih, pasivnost i ravnodušnost, te posledična uzaludnost mogućnosti da se svet popravi. Posebna vrednost ovog komada je njegov stil, istovremeno poetski i grub, suptilno lirski i sirovo vulgaran, zbog čega podseća na dramske tekstove Sare Kejn, kao i na Beketove apsurdno komične odraze zaglavljenosti čoveka u tragikomediji postojanja.

Rediteljka Isidora Goncić tačno i sa merom postavlja ovaj tekst na kamernu scenu Ateljea 212, smeštajući likove u stilizovani, minimalistički, vanvremenski ambijent (scenograf Milan Miladinović, kostimografkinja Mina Miladinović). Na beloj sceni, sa crnom rupom u pozadini, Jovana Stojiljković, Dragana Đukić, Katarina Marković i Željko Maksimović spretno prikazuju različite likove. Igra je stilizovana i preovlađujuće hladna, ponekada groteskna, što odgovarajuće uspostavlja naglašena osećanja otuđenja i beznađa. Gradi se tamna slika sveta izopačenih vrednosti, urušene humanosti, svirepih borbi za opstanak gde više nema mesta za ljudskost. Između scena se pojavljuje jedna prilika, utvara, operska pevačica (Marija Jelić) koja u radnju unosi začudnost, tragove mogućnosti nekog drugog sveta, stvorenog u muzici i imaginaciji.

Uvodna scena otkriva smrt porodilje u bestragiji, kao i odsustvo samilosti ostalih žena koje odbijaju da se brinu u bebi. Ovi prizori su uobličeni kroz usporenu, repetativnu koreografiju izvođača, eho narodnih igara, što sugeriše tamna značenja tradicije, obespokojavajući ples smrti (koreograf Igor Koruga). U tom segmentu je naročito upečatljiv nastup Željka Maksimovića, u ulozi Daše, najmekše i najženstvenije u grupi svirepih žena, jedine koja nikada nije rađala, zbog čega je predmet šikaniranja. Travestija pola tu ima značenjski provokativna i komička značenja. Drugi i treći deo ove kolažne predstave nose sugestivne prizore nasukanih brakova, određenih nasiljem nad ženama i preljubama muškaraca. Oni otkrivaju vređanje ženskog bića, dubinsku represiju na različitim nivoima. Naročito je dramski jak četvrti segment čija se radnja odvija u okolnostima okupacije, između doktorke i žene kojoj terapija ne pomaže, zbog čega joj doktorka savetuje da se ubije. Hladnoća i cinizam koji definišu njihov odnos karakteristična su osećanja koja ova uspešna predstava gradi.

Komad „Fine mrtve devojke” takođe savremenog hrvatskog pisca Mate Matišića, blisko se kritički bavi društvenim nakaznostima. Kroz trilersku i melodramsku priču, izraženog tragikomičnog, crnohumornog naboja, pisac se obračunava sa malograđanštinom, homofobijom, licemerjem, posledicama ratova koji su unazadili razum homo balkanikusa. Takođe mladi reditelj Patrik Lazić postavio je ovaj inspirativan tekst na kamernu scenu Beogradskog dramskog pozorišta u specifično stilizovanoj formi.

Dvanaest glumaca su sve vreme prisutni na svedeno dizajniranoj sceni, sa nekoliko kreveta i stolica, u krugu koji nameće značenje rituala, društvene okupljenosti u simboličkoj bezizlaznosti. Neki od njih na početku drže sveće, zbog smrti mladića Daniela (Milan Zarić), čija se smrt istražuje, što pojačava ta ceremonijalna, simbolička značenja. Jako osećanje zlokobnosti zajednice koje stvara poređanost aktera u krugu, tumačimo i kao izraz ideje društvenog progona drugačijih pojedinaca, u ovom slučaju lezbijskog para, koji psihološki delikatno igraju Milena Predić (Iva) i Ivana Nikolić (Marija).

Članove zajednice ubedljivo predstavljaju Jadranka Selec, u ulozi Olge, namćoraste stanodavke uskih pogleda na svet, Ivan Tomić kao Doktor Perić, samohrani otac Ivica (Teodor Vinčić), Daniel Sič kao Lasić, ratni veteran koji živi nepopravljive posledice užasa iskušenih na ratištu, ne odvajajući se od svog pištolja „Gojka”, Paulina Manov u ulozi Lidije, komične, proste maserke, po potrebi prostitutke...

Pored verodostojnosti živopisnih likova, čiji je govor ostao na vešto savladanom hrvatskom jeziku, upadljiva vrednost ove predstave je punoća značenja. Dramski je katarzična zbog bolnih sudbina likova, komički je prodorna u detaljima koji sočno rastaču tmurnost svakodnevice, i poetski izražajna kroz muzičke komentare, na primer izvođenje pesme „Vino i gitare” Gabi Novak. Ona budi nostalgično sećanje na vreme Jugoslavije, izazivajući pitanja o smislu krvavog raspada te zemlje, koji je za sobom ostavio razlomljena, sakata društva, prepuna svakakvih frustracija.


Komentari0
0ed6c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja