sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:19
INTERVJU: NEBOJŠA BRADIĆ, reditelj

Sudbina uvek ima dva lica

Zbog toga su ličnosti u „Violinisti na krovu” spremne da se, ako treba, svađaju i sa Bogom
Autor: Borka Golubović-Trebješaninpetak, 24.01.2020. u 20:00
Из представе „Виолиниста на крову” бугарског театра у режији Небојше Брадића (Фотографије Државни музикален театар Софија)

Reditelja Nebojšu Bradića pre nekoliko meseci pozvala je Marijana Arsenova, direktorka sofijskog Državnog muzikalenog teatra i predložila mu da radi „Violinistu na krovu” u njihovom pozorištu. Tako je i došlo do ove bugarsko-srpske saradnje. Premijera mjuzikla „Violinista na krovu” po delu Šeldona Harnika u režiji Nebojše Bradića je u petak, 24. januara na sceni Državnog muzikalenog teatra u Sofiji. U umetničkoj ekipi je još dvoje umetnika iz Srbije: Miodrag Tabački, scenograf i Isidora Spasić Moles, kostimograf. Sofijski ansambl je zaista brojan: u pojedinim masovnim scenama ima više od 100 izvođača.

„Violinista na krovu” prati svakodnevice i sudbine siromašnih Jevreja u carskoj Rusiji početkom 20. veka. Ko je vaš „Violinista”?

On se bavi ugroženom jevrejskom zajednicom, ali postavlja mnogo šira pitanja ljudske egzistencije. Ako je neko rođen kao Jevrejin, ta se percepcija menja u različitim generacijama. Stariji bi rekli: „Ti si ono što si. Dakle, Jevrejin.” Mlađe generacije misle drugačije: „To nije sve ono što sam – ja se osećam Jevrejinom i ne osećam se Jevrejinom.” Ali te razlike u shvatanjima se pojavljuju i među pripadnicima iste generacije. Najzad, ovo nije samo komad o Jevrejima i o onim drugima, u prošlom ili u ovom vremenu. Naime, i među samim Jevrejima postoje antagonizmi između onih koji se osećaju Jevrejima i onih drugih koji se tako ne osećaju, već jedu slaninu, svađaju se oko politike na Zapadnoj obali ili vojnih akcija u Gazi, čude se onima koji prihvataju ekstremni radikalizam... Takva i slična pitanja mogu se postaviti i u okviru svake zajednice, svakog naroda, kao što postoje i mnogo važnija pitanja od savremenog konflikta Izraela i Palestine, razlika u razumevanju religije ili društvenog progresa. Zbog toga sam smatrao da nije neophodna adaptacija „Violiniste na krovu” na savremene prilike.

U kakve „okvire” ste smestili ovu priču?

U našoj predstavi radnja se dešava u Anatevku, izmišljenom gradiću sa stvarnim problemima, gde svaki religijski praznik ili porodično slavlje jevrejske zajednice prate progoni i nasilje koje vrši carski režim, kao što i sami pojedinci zlostavljaju svoje komšije, kako bi ih prisilili da napuste svoje domove. Ta poznata i tužna priča  dodatno je aktuelizovana stradanjima, koja su pratila „nesrećni” 20. vek, a kojih ni naše vreme, ni naši prostori nisu pošteđeni. Savremeni prizori izbeglica na ulicama gradova širom sveta, pa i kod nas, svedoče o tome.

Radnja mjuzikla na uzbudljiv način progovara o tradiciji i progresu, o mukama malih ljudi i njihovoj nadi… Šta je u centru vaše predstave?

U prvom redu, to je ideja čoveka koji se bori kako bi ostao dosledan svojim uverenjima, za koja veruje da su ispravna, ali i da adaptira ta svoja uverenja u odnosu na svet koji se brzo menja, čak i u momentima kada mu to nije nimalo simpatično. To je i opis društvene zajednice koja je spremna da proslavi sve ono dobro i lepo što život može da ponudi, čak i onda kada je preplavljuju strahovi i nemerljiva iskušenja. Život je nepredvidiv, a sudbina uvek ima dva lica. Zbog toga su ličnosti u „Violinisti” spremne da se, ako treba, svađaju i sa Bogom. Glavni junak, mlekar Tejvije, stalno se nadmudruje sa Bogom. Nekada je ta svađa puna gorčine, drugi put postaje usrdna molitva na granici snishodljivosti. Istovremeno, to je i smešno i smrtno ozbiljno. Takva je i muzika u ovom mjuziklu: puna radosti i osećajnosti, u stalnim prelazima iz durskog u molsko raspoloženje.

Iz predstave „Violinista na krovu”

Kakav je bugarski asambl? Kako ste kompletirali podelu?

Predstava „Violinista na krovu” uvek ima rizik sa izborom glavnog glumca. Ako uzmete popularnog pevača, lako možete da dobijete i najnepredvidljivijeg nosioca predstave. Zbog toga sam radio sa dve paralelne glumačke podele. Iako je to iziskivalo dodatnog vremena i pažnje, obojica glumaca koji igraju Tejvijea su sa pravim raspoloženjem prihvatili čvrste rediteljske indikacije i dali neophodan naboj i snagu ljudske prirode, bez koje bi ovaj mjuzikl bio samo revija bar micvah pesama i igara. Ansambl predstave je biran iz stalnog sastava Muzikalenog teatra koji ima umetnike sa muzičkim obrazovanjem najvišeg kvaliteta, pri čemu su glumačke veštine u drugom planu. „Violinista”, međutim, traži i odlične glumce. Uspeli smo da uskladimo sve elemente predstave, da glumci istovremeno pevaju, plešu, glume i – izgledaju.

Kakvi su vam utisci iz Sofije, uopšte?

Uvek me je zanimalo zašto se mi kao susedne države tako slabo poznajemo. Da li je to bilo zato što smo u vreme socijalizma previše gledali ka Istoku ili Zapadu? A šta je i kakav je današnji put, pitaju se i naši susedi Bugari, koji su u EU, kao što se pitamo i mi, koji smo izvan nje. Ipak, primećujem da se, korak po korak, Bugarska preobražava, iako još postoji jako nasleđe socijalizma. Govoreći o ovom nasleđu, upravo danas sam sa bugarskim prijateljem pominjao našeg velikog glumca Radeta Markovića, koji je bio jako popularan u Bugarskoj posle filma „Kradljivac bresaka”.

Bugarski grad Plovdiv je prošle godine bio Evropska kulturna prestonica. Kažu da je šansa iskorišćena i da je Plovdiv imao „sve prave sastojke”. Takav izazov će imati i Srbija u Novom Sadu. Slika koju imam o kulturnoj politici u Bugarskoj je da je u toj zemlji kultura stalna potreba i da je na taj način i prepoznata.


Komentari0
c8568
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja