sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:19

Uranjanje u dnevne rutine kineskih radnika i gazda

Dugometražni dokumentarac „Srećan Božić, Jivu” Mladena Kovačevića večeras ima svetsku premijeru na festivalu u Roterdamu
Autor: Dubravka Lakićpetak, 24.01.2020. u 22:00
Из филма „Срећан Божић, Јиву” Младена Ковачевића (Фотографије Хороптер филм)

Čak četiri srpska filma videće ovih dana publika popularnog filmskog festivala u Roterdamu. Uz dokumentarno-igrani „Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali” Gorana Radovanovića koji je u Roterdam stigao po festivalskom pozivu, u Srbiji već nagrađenog igranog filma „Moj jutarnji smeh” Marka Đorđevića i takođe već nagrađenog dokumentarca „Okupirani bioskop” Senke Dokmanović, na ovom festivalu svetskom premijerom u programu „Svetla budućnost” večeras će pravu počast doživeti dugometražni dokumentarni film Mladena Kovačevića „Srećan Božić, Jivu”.

U produkciji Ive Plemić, a u saradnji sa koproducentima iz Švedske, Francuske, Nemačke, Belgije i Katara, Kovačević je uz doprinose snimatelja Marka Milovanovića i montažerke Jelene Maksimović snimio neobičan i neuobičajen film o svakodnevici kineskih radnika u gradu Jivu u kojem se nalazi čak 600 fabrika što proizvode novogodišnje i božićne ukrase za ceo svet. Nije tajna da komunistička Kina zadovoljava praznične potrebe kapitalističkog Zapada, a sudar ta dva i geografski i politički i kulturološki daleka sveta ogleda se u ovom Kovačevićevom filmu kroz intimno uranjanje u dnevne rutine kineskih radnika i gazda.

Mladen Kovačević

Upitan kako je uopšte došao na ideju da se otisne do Kine i snimi ovakav film u kojem se ogleda i sva težina rada ali i lepota života, želje, snovi i nadanja, Kovačević za „Politiku” odgovara:

– Nije se dogodilo spontano, tražio sam priču o Kini. Samo sam čekao pravu premisu koja bi mi omogućila da istražim kompleksnost neke realne, obične Kine, ne kurioziteta. Tražio sam priču koja bi se gradila od jednostavnih fragmenata iz života običnih ljudi. I kada sam od poznanika, kineskog novinara, čuo o gradu u kome se proizvodi dve trećine novogodišnjih ukrasa za ceo svet, gde proizvod očigledno ima opipljivu emocionalnu relevantnost za sve nas, jer je u vezi sa najintimnijim zapadnim praznicima Božićem i Novom godinom, odmah sam znao da je to ta priča, jer je filmski vrlo eksplicitna, može jednostavno da se ispriča.

Mladen Kovačević otkriva da sama priprema nije predugo trajala. Najteže je (2017) bilo da se prikupe prave informacije o uslovima i aspektima snimanja u Kini, od dozvola za snimanje do saradnje sa kineskim filmskim servisima, a kada se sve postepeno saznalo sama realizacija više nije bila problem.

– Od početka smo znali da je zbog pristupa lokacijama i likovima, bitno da ekipa bude većim delom kineska, tako da smo samo snimatelj Marko Milovanović i ja bili iz Srbije. Lokalni producenti, fikseri, prevodioci, snimatelj zvuka, pratioci kamere, asistenti, vozači, svi su bili Kinezi. Delovalo je kao da je to kineska produkcija gde su angažovana dva stranca, što nije tako redak slučaj u savremenoj kineskoj filmskoj industriji, i sve je bilo lakše – kaže Kovačević.

Ovaj autor otkriva i detalje bližeg upoznavanja Kine i samog grada Jivu koji se nalazi nekih 200 kilometara južno od Šangaja. U gradu od oko dva miliona stanovnika najveći broj čine radnici migranti koji zbog velikih plata ovde stižu iz svih oblasti Kine, zemlje u kojoj se govori na nekih 200 dijalekata. Ono što je reditelju bilo zanimljivo je i činjenica da je Jivu i veletrgovinski centar sa više od 75.000 veletrgovina i u tom smislu je i kosmopolitski grad u kojem ima i stranaca, čak i sarajevske ćevabdžinice.

Puls grada, puls fabričkih radnika koji zbog svojih visokih plata mogu sebi da priušte najnovije „ajfone”, ali i dalje žive u radničkim spavaonicama u kojima zajedno sa njima u jeku proizvodne sezone spava i sam gazda, „uhvaćeni” su u ovom Kovačevićevom vizuelno-poetskom dokumentarcu u kojem su mu protagonisti dozvolili blizak, intimistički pristup.

– Pored povremenih intervencija, moj pristup je primarno opservacijski. I jezička barijera se pokazala više kao prednost nego problem, jer su likovi imali više prostora da podele svoju intimu. Između mene i njih direktna verbalna komunikacija nije bila moguća. Scene su inicirane tako što bi indikacije preneo kineski prevodilac, ali je postupak građenja narativa bio jednostavan, jer je svaki aspekt života filmskih junaka neodvojiv deo okruženja novogodišnjih fabrika, pa su tako njihove rutine, lične drame, bez izuzetka u vezi sa temom filma. Njihova svakodnevica i jeste tema – navodi za „Politiku” filmski autor.

I dok Kina ostatak sveta usrećuje ukrasnim čarolijama i fantazijama, istovremeno jedan od Kovačevićevih junaka kaže da su fantazije beskorisne.

– Zapad najčešće Kinu predstavlja stereotipno. Kada gospodin Cui, vlasnik fabrike priča svojoj kćerki da su fantazije beskorisne, on to misli bukvalno. Ukoliko želi da bude bogata, mora da radi, ili da se vrati u školu što ona odbija, a ne da mašta o bogatstvu. Mladi u Kini uglavnom ne žele da rade onako kao što su njihovi roditelji, hoće da žive kao njihovi vršnjaci na zapadu – objašnjava reditelj.

Ono što je bilo jasno još iz njegovih prethodnih, visoko ocenjivanih i nagrađivanih filmova kao što su „Unplagged”, „Zid smrti i tako to”, pa i iz „Četiri godine u 10 minuta”, jeste to da Mladen Kovačević razmišlja i stvara filmskim jezikom što njegove dokumentarce svrstava u neku posebnu kategoriju, bliskiju filmskoj umetnosti nego klasičnom „dokumentu” koji reflektuje stvarnost.

Na ovu konstataciju Mladen Kovačević odgovara:

– Ukoliko dokumentarni film nije eksplikatorni televizijski dokumentarac koji gradi argument i predstavlja ga publici sa ciljem da informiše ili obrazuje, dokumentarni film je film i ima isti zadatak – da ponudi celokupno filmsko iskustvo gledaocu. Ako bih pokušao da definišem svoj pristup, to je jedna jednostavna opservacijska forma gde se narativ spontano razvija i gradi od parčića realnosti, a kako je retko šta poetičnije od jednostavnosti realizma, poetski aspekt se pojavljuje neusiljeno i prirodno...


Komentari0
aab9a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja