petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 26.01.2020. u 21:30 Biljana Baković

Tragovi Svetog Save u Svetoj zemlji

Prvi srpski arhiepiskop od Saracena je otkupio Sobu Poslednje večere prekrivši ceo pod zlatnicima, a ikone Mlekopitateljnica i Trojeručica, koje je dobio od monaha manastira Mar Sab, danas se nalaze na Svetoj Gori
Манастир Светог Саве Освећеног, Мар Саб, у Јудејској пустињи (Фотографије Б. Баковић)
(Фото Ема Лукић)

Opčinjenost je sigurno jedan od adekvatnijih izraza kojim se može opisati osećaj čoveka, i to ne samo vernika, kad se nađe u Svetoj zemlji i Svetom gradu Jerusalimu. Ali taj osećaj nije jedini „krivac” što hodočasnici i „obični” turisti iz Srbije, kao i Srbi uopšte, moleći se pred najvećim svetinjama i obilazeći najsvetija mesta hrišćanstva, ali i judaizma i islama, uglavnom ne traže i ne pohode tragovima sopstvene istorije na ovim prostorima. Jednostavno, ne znaju, bar ne dovoljno, o ostavštini princa Rastka Nemanjića, Svetog Save, koji je dva puta hodočastio na Hristov grob, 1229. i 1234. godine. A ne mogu ni da naiđu na kakve putokaze ili druga vidljiva obeležja njegovih pokloničkih putovanja.

Nema ih ni u Starom gradu Jerusalimu, na Sionskoj i Maslinovoj gori, ni u Judejskoj pustinji, ni na drugim mestima stare Palestine. Zaboravljeno je čak i da je kralj Milutin s početka 14. veka, na temeljima razrušene zadužbine cara Konstantina i carice Jelene podigao najveći manastir u Starom gradu, posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu. I samo najbolji poznavaoci umeju da pokažu mesto ispred Damaske kapije gde su nekada bila vrata tog manastira, kao deveta kapija Starog grada, Bab al Srb – Srpska kapija.

U novembru postavljena ploča na ONO akademskom koledžu u Jerusalimu, prilikom otvaranja srpsko-jevrejskog centra „Sveti Sava i Jehuda Alkalaj”, prvi put posle mnogo vremena svedoči o prisustvu utemeljivača srpske crkve i škole na svetim hrišćanskim mestima i o dugim istorijskim vezama Srba sa Svetom zemljom i narodom Izrailja. „Duboki su koreni bliskosti između Jevreja i Srba, a posebna zasluga za to da se srpska duhovnost i metafizički temelji državnosti okrepe zračenjem Svete zemlje pripada Svetom Savi, osnivaču autokefalne Srpske pravoslavne crkve, zakonopiscu, prosvetitelju, diplomati i epohalnom otelovljenu uzora Srbina i svetskog čoveka”, rekao je profesor dr Darko Tanasković u svojoj besedi na otvaranju ovog centra.

Kratak tekst na srpskom, hebrejskom i engleskom jeziku na spomen-ploči povodom 790 godina od prvog hodočašća Svetog Save Jerusalimu već je zainteresovao neke studente ONO koledža za malo dublji uvid u istoriju Srba od onoga što već znaju zahvaljujući vezama otaca moderne cionističke države, rabina Alkalaja, Teodora Hercla, Davida Albale i drugih sa srpskom državom i narodom. Nacionalni interes za obnovom i učvršćivanjem diplomatskih, političkih, kulturnih i akademskih veza sa Izraelom i Jevrejima danas poklopio se sa potrebom da se u Svetoj zemlji revitalizuju, obeleže i celom svetu pokažu tragovi Svetog Save i drugih Nemanjića.

„Pored nesumnjivog realpolitičkog značaja, odnosi Srbije sa državama Bliskog istoka imaju i znatnu istorijsku dubinu i civilizacijsku ukorenjenost, koje se dovoljno ne uzimaju u obzir pred diktatom spoljnopolitičkog pragmatizma, uslovljenog promenljivim međunarodno-političkom prilikama”, kaže Tanasković, filolog orijentalista i doajen srpske karijerne diplomatije. Kad je konkretno reč o Svetoj zemlji, iz koje se upravo profesor i javio za „Politiku” pre nekoliko dana, u njoj su i danas, ističe, vidljivi belezi hodočašćenja i duhovnog, ali i dobrotvornog delovanja Svetog Save.

„Te belege valja obnavljati i učiniti ih mestom okupljanja Srba, posebno mladih, kako bi obnovili poljuljano osećanje pripadnosti hrišćanskoj porodici utemeljenoj u vreme kad je postojalo natpolitičko i nadnacionalno zajedništvo u sistemu vrednosti koji je bio univerzalan, a Svetog Savu ta istaknuta pripadnost nije ni u čemu odvajala od srpstva. Srpsko višestruko memorijalno ogledalo u Svetoj zemlji, ako ga budemo znali na primeren način izvući iz tame zanemarivanja i zaborava na svetlost savremene spoznaje, prikazaće naš lik, kako drugima tako i nama samima, u dimenzijama kojih kao da smo prestali da budemo, i kao da su prestali da budu, svesni. Time i sve što naša država na međunarodnom  planu preduzima posredno postaje uverljivije i delotvornije. Jer, odavno smo tu!”, zaključuje Tanasković.

Prvo hodočašće Rastka Nemanjića, koje je usledilo deset godina posle sticanja autokefalnosti srpske crkve – koju je valjalo učvrstiti, predstavljalo je i važnu diplomatsku misiju za srednjovekovnu srpsku državu. Protojerej Jovan Plamenac piše da je Sveti Sava Srpski „prvi put imao i državne razloge, a drugi put, odlazeći, kao da je znao – u otadžbinu, u telu, neće se više vratiti”. U povratku sa drugog hodočašća, upokojio se u bugarskom gradu Trnovu (1235. ili 1236. godine, prema različitim izvorima).

Osim što je, obilazeći sveta mesta u dva navrata, bogato darivao sve, jer su ga sinovci, tadašnji vladari srpskih zemalja, Radoslav, pa Vladislav, opskrbili zlatom, srebrom i drugim blagom, Rastko – Sava je izgradio manastir Časnog krsta nedaleko od Jerusalima (na mestu gde je, po predanju, niklo trojedno drvo od kojeg je izrađen krst na kome je raspet), otkupio je od Đenovljana Crkvu Svetog Georgija u Akri, kupio zemlju na Sionskoj gori, podigao manastir Kalamon (danas Svetog Gerasima)...

Patrijarh Teofil Treći i Ikona Svetog Save na tronu jerusalimskog patrijarha (Foto S. Bibić)

Njegovom prvom posetom manastiru Svetog Save Osvećenog, Mar Sab, u Judejskoj pustinji, ostvarilo se, priče kažu, proročanstvo ovog svetitelja iz Kapadokije. Kada je Sava Srpski kročio u manastirsku crkvu, sa postolja na kome je stajalo palo je žezlo Svetog Save Osvećenog, koje se nije pomeralo od njegovog upokojenja 532. godine. Sutradan se desilo isto. „Onda se neko setio amaneta Svetog Save Osvećenog da njegovo žezlo – patericu (’pastirsku palicu’) predaju arhijereju carskog roda i istog imena kada jednog dana dođe sa Zapada”, piše Plamenac. Ovo žezlo, kao i dve ikone za koje su valjda svi Srbi čuli, Mlekopitateljnica i Trojeručica, koje je prvi srpski arhiepiskop takođe dobio od monaha ovog manastira, danas se nalaze na Svetoj Gori.

Crkve i zadužbine koje je podizao u Svetoj zemlji, Sveti Sava je ostavljao kao metoh upravo lavri Svetog Save Osvećenog, jednom od najstarijih neprekidno„ živih” hrišćanskih manastira, kojim su 130 godina upravljali srpski monasi i kod koga se i danas nalazi jedna kula Nemanjića.

Možda do ovog manastira, koji se nalazi otprilike na sredokraći između Vitlejema i Mrtvog mora i koji, u predelu Mesečevog pejzaža, čuvaju beduini, dolaze samo najposvećeniji. Ali teško da će neki posetilac Svetog grada zaobići Sionsku gornjicu, malo izvan zidina Starog grada, u jugozapadnom delu Jerusalima. U toj „gornjoj sobi”, održana je, po predanju, Tajna večera, u njoj je Isus Hrist oprao noge apostolima i ustanovio evharistiju, svetu tajnu pričešća. Ispod te sobe je grob kralja Davida, najveća svetinja jevrejskog naroda posle Zida plača. Sionska gornjica je danas u svojini države Izrael i ima status muzeja, a Vatikan, od uspostavljanja međusobnih diplomatskih odnosa pre četvrt veka, pokušava da je dobije. Niko danas na tom mestu ne pominje, niti ima ikakvog obeležja, da je pre blizu osamsto godina srpski arhiepiskop Sava od Saracena otkupio Sobu Poslednje večere – kaže legenda – prekrivši ceo pod zlatnicima.

Tu, na brdu Sion je bila i kuća Jovana Bogoslova, u kojoj se Bogorodica uspela (usnula) – i nju je kupio Sveti Sava, uz okolnu zemlju. Na njoj je nadgradio crkvu Svetog Jovana Bogoslova i osnovao manastir. Sada je na tom mestu, od 1910, nemačka benediktinska crkva Uspenja Bogorodice.

Nemanjići su darivali svetinje u Svetoj zemlji i pre prvog putovanja Svetog Save, ali posle njegovih hodočašća vladari iz ove srednjovekovne srpske loze počinju da ostavljaju zadužbine, crkve, manastire, i formiraju se srpska monaška bratstva. I kralj Milutin (danas manastirom u Starom gradu upravljaju Grci, a služi i kao konačište za Palestince), i car Dušan, Uroš  Nejaki, pa Jakšići, Brankovići, a darove su ostavljali i Karađorđevići i drugi. Samo, tragovi su prilično zameteni.

Šume Karađorđevića

Nema većeg priznanja od Izraelaca, od onog da u vašu čast zasade šumu. A srpska vladarska dinastija Karađorđević ima čak dva takva memorijala. Hiljade stabala eukaliptusa u čast kralja Petra Prvog od Jugoslavije, zasađeno je 1927, na desetogodišnjicu Balfurove deklaracije, koju je Srbija prva priznala. Dušan Mihalek, turistički vodič iz Izraela, poreklom iz Novog Sada, i njegova majka, našli su pre desetak godina polomljenu staru spomen-ploču i nekako je „zalepili”. Tako je stajala dok nije postavljena nova, na centralnom mestu u toj spomen-šumi, za šta se postarao ambasador Zoran Basaraba (2011–2013), ističe Mihalek.

Manje se zna za šumu kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, zasađenu 1937, posle atentata u Marseju, u znak zahvalnosti za odnos prema Jevrejima u našoj državi. „Bio je napravljen i nacrt za spomenik, jedno veliko slovo A trebalo je da bude na vrhu planine, ali došao je rat, onda osnivanje države Izrael, pa borba za njeno održanje. Sećanje i izraelskih Jevreja, čak i onih koji su došli iz Jugoslavije, počelo je da slabi. Sada se tamo nalazi jedna od najboljih srednjih škola. Ali to drveće i dalje tamo stoji. Samo nema nikakvog obeležja”, kaže Mihalek. Dve šume su blizu jedna drugoj, u severnom delu Izraela. Petrova je ispod Nazareta, a Aleksandrova je prema Haifi, ispod planine Karmel, objašnjava Mihalek. To je iznad najvećeg jugoslovenskog kibuca, Ša’ Ar Ha’ Amakin (što znači Vrata dolina).Antrfile

Prijem kod Teofila Trećeg

Sveti Sava na tronu jerusalimskog patrijarha. Zanimljiva scena sa ikonom Svetog Save zabeležena je prilikom prijema delegacije predstavnika naučnih i kulturnih institucija Srbije u Jerusalimskoj patrijaršiji pre dva meseca, od kojih je patrijarh Teofil Treći, uz ostale, dobio i ovaj poklon, pažljivo odložen na njegov presto. U dugom razgovoru u kome je patrijarh Svetog grada Jerusalima i sve Palestine govorio o značaju „majke svih crkava”, Patrijaršije jerusalimske, i njenoj ulozi u večno nemirnom području na kome „religija sve determiniše”, istakao je i da je bio u Srbiji nekoliko puta. Na pitanje o položaju hramova SPC na Kosovu i Metohiji, jerusalimski patrijarh je odgovorio da smo „svi žrtve globalizacije”, da je globalizacija „promocija liberalnih vrednosti” a da se one svode na pitanje kako uništiti svaku vrstu identiteta – kulturni, religijski, lingvistički, pa i biološki. Patrijarh je naglasio potrebu da budemo optimisti, jer nam je dato da vekovima verujemo u vaskrsenje Isusa Hrista.

Komentari3
49e77
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

SVETOSAVSKA SIMFONIJA
Sveti Sava je postavio temelje srbske vere, države, nacije, ustavnosti, pismenosti, kulture, obrazovanja, medicine,... ali još važnije krunisanjem brata Stefana Prvovenčanog 1220. u Žiči, postavio je PRINCIP BOŽIJE SIMFONIJE između državne (svetovne) i verske (duhovne) vlasti, koja je na srbskom grbu predstavljena sa dvoglavim orlom i jednom krunom. Zato te dve vlasti moraju biti ravnopravne, da kruna ne bi pala..
Svetovna i duhovna vlast
Bravo ! Danas u Srbiji SVETOVNU vlast predstavljaju: Predsednici države, parlamenta, vlade, vrhovnog suda , a DUHOVNU vlast predstavljaju: Sinod SPC, SANU (Predsednik i šefovi društvenih odelenja), Univerzitet (predsednik i šefovi društvenih smerova). Zato je protiv Svetog Save svako ko želi da uzurpira više vlast nego što mu po Bogu pripada.
Alex Wolf
Prethodni patrijarh Hozroj III je uhapšen zbog nezakonite preprodaje palestinske zemlje. Grčki patrijarsi nemaju autoritet među pravoslavnim Palestincima, koji su ujedno jedini pravoslavni vernici u Jerusalimu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja