sreda, 19.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:01

Sve manje studenata na Univerzitetu u Beogradu

Evidentan pad interesovanja za osnovne studije na budžetu Beogradskog univerziteta, dok je na master i doktorskim programima popunjena tek polovina ponuđenih mesta
Autor: Milenija Simić-Miladinovićsubota, 25.01.2020. u 20:00
Зграда Ректората - Фото А.Васиљевић

Konstantan pad interesovanja studenata za upis studijskih programa na fakultetima Univerziteta u Beogradu pokazala je analiza koju je dekanima na poslednjoj sednici Senata predočio prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu. Sve je veći jaz između broja predviđenih i broja upisanih studenata na svim nivoima od osnovnih do doktorskih studija. Posle ovogodišnjeg upisa brucoša nije popunjeno 7,5 odsto budžetskih i još 28 odsto samofinansirajućih mesta na osnovnim studijama.

Na master programima ostalo je upražnjeno pet odsto mesta na budžetu i čak 54 odsto od ukupnog broja ponuđenih za samofinansirajuće studente. Na doktorskim studijama upisano je 990 studenata, od toga 463 na budžetu, ostalo je 11 odsto nepopunjenih mesta na budžetu i 62,78 odsto za potencijalne samofinansirajuće doktorande.

– Nije dobro što je došlo do pada broja upisanih na osnovne studije na budžetu. Na master i doktorskim studijama na budžetu broj upisanih studenata ne odstupa mnogo od višegodišnjeg proseka. Znatno je veći broj ponuđenih, a nepopunjenih samofinansirajućih mesta na master i doktorskim studijama, što može da ukazuje na to da naši potencijalni studenti nemaju novca, da su nam cene visoke za aktuelnu ekonomsku situaciju ili je, možda, problem što nam programi nisu dovoljno atraktivni – ukazao je Bulat.

Kao jedan od mogućih razloga za više od polovine nepopunjenih kvota za samofinansirajuće studente na master i doktorskim programima, dr Vladimir Cvetković, profesor Fakulteta bezbednosti, naveo je da je „ove programe lakše upisati i završiti na privatnim fakultetima”. Na to je Bulat konstatovao da Beogradski univerzitet ne može da izađe kao pobednik iz borbe s fakultetima koji prave lake programe za malo novca. Ali prorektor za nastavu je siguran da državni fakulteti mogu da dobiju bitku za studente ukoliko ponude kvalitetne programe koje je lako materijalizovati na tržištu rada bez obzira na to koliko ih je teško završiti.

– Sigurno postoje statistički podaci koliko se ovih godina studenata upisuje na privatne fakultete, možda bi nam ta informacija bolje pokazala da li imamo „prelivanje”, da li je opravdana sumnja da se ide na lakše fakultete, ili je pad broja studenata na našem univerzitetu izazvan nizom drugih parametara i razloga. Moramo da ohrabrimo naše kolege koje imaju više veze s ministarstvom da onaj famozni zakon o finansiranju visokog obrazovanja, koji je počeo da se radi prošle godine, a sada su se nešto ućutali, izađe na videlo. Tada ćemo moći sigurnije da procenimo da li sredstva koja obezbeđuje ministarstvo mogu da pokriju troškove školovanja za studente koje upisujemo i da li će nam ubuduće biti potrebna silna mesta nebudžetskih studenata. Moramo to da znamo da bismo mogli preciznije da se uskladimo sa savremenim potrebama društva – ukazao je prof. dr Ivan Gržetić, dekan Hemijskog fakulteta.

Da je potrebno uraditi opsežniju analizu, kao i da se dekani „malo odlepe od relativno stereotipne priče o tome da li su studije preskupe” predložio je prof. dr Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta. Primetio je da bi fakulteti trebalo bolje da definišu svoje mesto u sistemu visokog obrazovanja jer tu ima nekoliko strateških pitanja koja se ne mogu izbeći. Među njima je i pitanje mastera.

– Ako završite master u medicini, to vam za zaposlenje ne znači ništa. Nije prepoznato u nomenklaturi zanimanja. Kako onda možemo procenjivati da li imamo mnogo ili malo mesta na masteru kad nemamo dobru podlogu za takve procene. Pad broja upisanih na osnovnim studijama bi, eventualno, mogao da nas zabrine, ali opet zavisno od dubine analize koja treba da se preduzme. Do tada možemo biti zadovoljni jer smo uspeli da zadržimo nivo u visokom školstvu u uslovima u kojima živimo – zaključio je Lalić.

Ubuduće budžetska mesta studijskim programima, a ne fakultetima

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja formiralo je komisiju koja će pripremati upis za 2020/2021. godinu, objasnio je dekanima prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu UB na sednici Senata. U okviru tih priprema, rekao je, već se diskutuje o davanju budžetskih mesta, ali ne fakultetima nego po sudijskim programima.

– Bojim se da će ove godine biti zaustavljeno prelivanje budžetskih mesta s programa na program koje smo imali na pojedinim fakultetima. Pripremaju se značajne reforme upisa, koje će voditi u značajne promene finansiranja – ukazao je Bulat.

Iznetim zapažanjem podstakao je prof. dr Ivanku Popović, rektorku UB, da pruži dodatno pojašnjenje. Napomenula je da je uprava univerziteta u konstantnom i redovnom kontaktu s predstavnicima resornog ministarstva i sa samim ministrom prosvete.

– Izmene finansiranja koje se pripremaju nisu s namerom da se ono smanji, već da se obezbedi da fakulteti ne dobijaju manje sredstava iako imaju manje studenata. Dogovori su konstruktivni i mislim da ministarstvo želi da nas podrži u meri u kojoj to može – razjasnila Popovićeva.


Komentari69
cdfdf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ruđer
Nije ni sve do univerziteta. Deca danas imaju mnogo veće mogućnosti studiranja u inostranstvu nego ranije. I mogućnosti rada. Osim toga, mnoge firme i ovde i tamo zaposljavaju ljude sa privatnih neakreditovanih studija, jer na kraju krajeva, nije im bitna vaša diploma, nego vaš CV i portfolio. Možete da zavrsite državni fakultet i da ostanete nesposobni i nepismeni.
cepidlaka
to je isto važilo i za Poljoprivredni u Zemunu.
Дан
Поштовани, Болоњски процес имао је за циљ да успостави функционалну везу између ментора и студената у освајању нових научних спознаја. Тзв. Хумболтов или класични модел универзитета подразумијевао је сувопарну рекапитулацију наизуст меморисаних чињеница, које је би већина данас тешко увезала у неку продуктивну активност. Истина, није раније свако могао бити судент, а ни професор. Болољски процес је покушај европске науке да парира америчкој кванитетом. Процес јесте извјесна временска динамика.
Дан
Поштовани, Болоњски процес имао је за циљ да успостави функционалну везу између ментора и студената у освајању нових научних спознаја. Тзв. Хумболтов или класични модел универзитета подразумијевао је сувопарну рекапитулацију наизуст меморисаних чињеница, које је би већина данас тешко увезала у неку продуктивну активност. Истина, није раније свако могао бити судент, а ни професор. Болољски процес је покушај европске науке да парира америчкој кванитетом. Процес јесте извјесна временска динамика.
Roki
Potrebno je da se uradi kompletna reforma visokoškolskog obrazovanja.Treba dati akcenat na praktičan rad.Gradivo na državnim fakultetima je zastarelo i previše se forsira bubanje, odnosno učenje napamet.Dosta ima nepotrebnih podataka koje studenti moraju da znaju, što ih demotiviše da upisuju državne fakultete.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja