sreda, 30.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 27.01.2020. u 19:00 Aleksandar Apostolovski
BALKANSKI EVERGRIN

Nikad nedeljom

Korporativna i ideološka pravila: Šta bi rekle prodavačice u tržnim centrima kada bi se zaista zabranio rad poslednjeg dana vikenda

Osam sati rada, osam sati sna i osam sati odmora, kulturnog uzdizanja i druženja s porodicom. Kako to danas izgleda retrogradno, neljudski i krajnje pokvareno. Mogao je svoje levičarske mudrosti Karl Marks da prosipa u divljem 19. veku, ali danas niko ne naseda na njegove ideološke subverzije. I ko ga je uopšte vaskrsao da kvari reformske zakone kojima hitamo ka svetloj budućnosti?

Uzalud se vraća da obnovi svoje crvene ideje, internacionalizam i demagoški populizam. U čije li se telo samo uselio? Zna li on da je današnji srpski radnik čeličan? Za razliku od njega, Alija Sirotanović, onaj Titov supermen, bio je običan metiljavko. Alija je radio osam sati u rudniku, bio produktivniji od tri bagera, ali taj isti Alija izlazio je i na površinu zemlje. Kao robokap iz Marksovog „Manifesta”, klasno svestan, činio je neoprostivu jeres. Išao je kući!

Ni tu nije kraj tom komunističkom hedonizmu. Zapeo drug Sirotanović, hoće i da jede. Supica, onda kuvano, pa kolači. Pokvareni dekica Internacionale isključivi je krivac za takvu radničku dekadenciju. Posle ručka, dok spava Alija, ni glas se ne čuje. Ni tu nije kraj buržoaskim skretanjima. Predveče, on izvede porodicu u bioskop. Kakav je bio taj samoupravni menadžment koji ga posle osam sati rintanja pušta iz jame crne na svetlost dana?

D. Stojanović

Da se kojim slučajem ukaže Srbima, Marks bi saznao da današnji predstavnik srpske radničke klase poseduje čeličnu volju i nesalomiv karakter, za razliku od kolebljivaca kojima je punio mozak svojim idejama o navodnoj eksploataciji njihovog rada. Današnji radnik je mnogo ponosniji od svojih ideološki posrnulih predaka. On radi najmanje dva posla, a da bi grabio napred ponekad i tri. Mora da se od nečega živi, zar ne? Kad ga domaći tajkuni i strani investitori, sve sami humanitarni radnici, puste napolje, takav div-junak tranzicionog neoliberalizma odlazi na druga mesta. Meša malter, hobluje parket ili radi na građevini. Prođu i ti sati u trudbeničkom entuzijazmu. Nije tu kraj. Ne napušta on građevinu, nego sav srećan ostaje da stražari na gradilištu. I takav delija ćuti. Ne spava, ne buni se, ne izaziva revolucije jer je preumoran da razmišlja. Doduše, događalo se da poneki pojedinac štrajkuje i samom sebi odseče prst, ali to nije izraz bunta ili klica nekakve pobune. Takav radnički vizionar samo ugrađuje deo sebe u hram neoliberalnog i finansijskog spekulativnog sveta ka kojem hrlimo.

I kakav je to sada kontrarevolucionarni udar da se predlaže zabrana rada nedeljom? Ko izgovara „Nikad nedeljom” neka ode da pogleda istoimeni stari film, s Melinom Merkuri. Odličan je. Ali život nije film. Zar da prodavačice u tržnim centrima i šoping molovima i taj, jedan, neradni dan, provedu kod kuće? Ako se popusti, kao što su to uradili Hrvati i Crnogorci, zatražiće još. Lenčuge i lenjivice mogu pomisliti da je i subota njihov novi rođendan. I to svaka. Onda će da požele da ne rade i petkom. Zašto se ne ugledaju na Vučića? On radi svaki dan po 25 sati dnevno, nedelja se podrazumeva, čime potire i Milutina Milankovića. I ne naseda na kolebljivce koji bi da ukoče nesumnjivi privredni rast. I obećao je: ako drugima zabrane, njemu neće!

Zar da sad stanemo? Kada će ljudi da kupuju, ako ne nedeljom? Da nećemo, možda, da slušamo bajke o kongresu Britanskih sindikata koji zagovara uvođenje četiri radna dana sedmično, što je podržala i opoziciona Laburistička partija? Možda su i zato onako pukli na izborima. Argument su im bili slobodni vikendi koje su isposlovali besni radnici tokom industrijske revolucije. Današnji milijarderi nisu šonje da bi naseli na levičarenje koje su proglasili lenčarenjem! Otuda ne postoje autentične partije levice koje istinski štite prava radnika. Pokušaj s Aleksisom Ciprasom i Sirizom je propao. Čim je došao na vlast, Aleksis se predao međunarodnim kreditorima. Umesto bele zastave, istakao je belu košulju i postao omiljeni ultralevičar MMF-a, daleko kooperativniji od desničarskih vlada. Postoje, doduše, poneki kapitalistički sanjari, mora da su Marksovi agenti, kao što je izvesni Jan Šulc Hofen, osnivač softverske kompanije iz Berlina, koji je uveo četvorodnevnu radnu sedmicu. Hvali se kako su mu radnici zdraviji, a profit veći. Čudan neki Nemac, umesto religije, nudi opijum za zaposlene. Da tako razmišljaju u „be-em-veu” sledeće godine pravili bi „trabante”, rekli bi neoliberali.

Predlog zabrane rada nedeljom, zapravo, ima ideološku pozadinu. Na jednoj strani, želja za rastom profita ispiriše poslodavce da insistiraju na neprekidnom, iscrpljujućem radu, ali, s druge strane, takva eksploatacija dovela je do takozvanog zamora materijala radne snage i potrebe za njenim uvozom. Prodavačice u tržnim centrima veće su heroine od Alije Sirotanovića, jer stojeći satima na nogama ne znaju ni za praznike ni za slobodne nedelje. Slabo plaćene i iscrpljene, uglavnom bez prekovremenih i prazničnih dodataka, po povratku kući nastavljaju da rade kućne poslove.

Ali tvorci korporativnog novog doba nametnuli su mantru da samo egoizam pojedinca u racionalnom, sopstvenom interesu, u slobodnoj ekonomiji, vodi povećanju blagostanja zajednice. Kakvo je to blagostanje vidimo na sebi, dok besomučno trčimo da kupujemo jureći, zapravo, za sopstvenim repom, kao što iste poglede primećujemo na licima onih koji nam prodaju. Iz tog začaranog, hipnotičkog kruga potrošačkog društva postoji izlaz, ali je rešenje apsurdno: tvorci kapitala shvataju šta im je poručivao pisac „Kapitala”. Zato ga sve više pominju, sve više citiraju i preuzimaju mu neke od ideja, kako njegova osnovna ideja ne bi nikada pobedila.

Komentari18
fa8d0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

роб робић
Ако би радници радили на смену, сваке друге или треће недеље, сви 'коњи' и 'овце' би били на реду за слободне недеље....
Maja
U Hrvatskoj se ova rasprava vodila prije 15-16 godina. I danas veliki trgovački lanci rade nedjeljom ali skraćeno - do 15 h ili najviše do 18 h (mislim da je to Lidl). Nema vajde u ovoj borbi za neradnu nedjelju, nažalost. Postoje zanimanja koja se moraju raditi i nedjeljama, ali trgovina ne mora. Isto tako, imati slobodnu nedjelju i neki drugi kompenzacijski slobodni dan u sedmici nije isto. U nedjelju su svi kući, i djeca i suprug i ostali. Što će majci dvoje djece slobodan četvrtak?
Slobodan Mikavica
Ako neko zeli da radi nedeljom zasto ne , to je njegova odluka.U doba komunizma ne bih rekao da smo se mnogo umorili pa se jos dan danas pa cak jos budici 2o godina placaju krediti,
Саша Микић
Више смо се задужили после ''комунизма'' него пре. Што се тиче умора или не размислите пре него што ишта напишете. Они који су рођени 1990. пуне већ 30 година, а и они рођени раније знају о ''комунизму'' само из прича, јер су онда били сувише мали да би ишта запамтили. Они који ове године улазе у свет одраслих су рођени после 2000-те. За њих су та времена само део историје.
Данијел
Одличан текст, а и лијепо ме насмијаше неки од прочитаних коментара. Забрана рада недјељом (осим кључних служби, наравно) је брига државе о појединцу и породици као нуклеусу друштва. Брига о човјеку који није машина него социјално биће. Вјерујем да би већина вољела да тај један дан посвети себи, својој породици или нечему што ту особу испуњава као људско биће, а не да то буде још само један радни дан. И не заборавимо, задовољнији радник је и продуктивнији радник.
Miroslav
Da se rad nedeljom i praznikom kao i prekovremeni rad u privatnom sektoru plaćaju kako se to radi u državnom i javnom sektoru, ovo ne bi bilo tema. Ovako se samo vrši "zamagljivanje". Pokojni stric je 40 godina radio "četvorobrigadni sistem" bez dana bolovanja i slobodnog dana. Samo god.odmor. Ali svaki sat nedeljom i prekovremeni sat su mu plaćeni po zakonu. Znači radi se o poštovanju zakona, tradicionalnoj srpskoj boljci, a ne o radu-neradu nedeljom.
Skenderbeg
Да, али... Колико прековремено треба да ради радник коме је плата 20000, да би ПРЕживео? 16 сати дневно? Нисте пажљиво прочитали чланак.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja