nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 26.01.2020. u 20:22 Milica Dimitrijević

Vraćeno nacističko blago u februaru na aukciji u Londonu

Tri neoimpresionističke slike, Sinjaka i Pisaroa, za sada procenjene na oko dvadeset miliona funti, prethodno su vraćene naslednicima Gastona Levija, renomiranog pariskog kolekcionara
Ка­миј Пи­са­ро, „Бе­ли дим, мла­да се­љан­ка рас­пи­ру­је ва­тру”, 1888.

Poznato je da strašni nacistički zločini za vreme Drugog svetskog rata nisu zaobišli ni svet umetnosti, dugačak je spisak nepočinstava koja su činjena. Sa jedne strane, umetnička dela su spaljivana, proglašavana za „degenerisana”, a njihovi autori progonjeni, hapšeni, neretko odvođeni i u logore, dok su, istovremeno, jevrejskim porodicama koje su na istom mestu tragično završavale svoj život prethodno oduzimani umetnički predmeti, među njima i slike, obično izuzetne vrednosti koje bi dospele u ruke bogatih i ličnim kapricom rukovođenih pripadnika Trećeg rajha. Mimo Hitlera jedan od najpoznatijih je Herman Gering.

Kada bi se ušlo u trag takvim delima ona su bila u različitim postupcima vraćana vlasnicima. To su sprovodile nekad institucije koje bi utvrdile pravo vlasništvo, nekad države u kojima su radovi nađeni, a priče kojih je u poslednje vreme sve više uglavnom prati opravdana zamašna medijska pažnja. Ovoga puta Pol Sinjak i Kamij Pisaro, slavni francuski slikari, predmet su najnovijih medijskih napisa „Gardijana” i „Art market monitora” u vezi sa ovom temom, budući da će se njihove restituisane slike naći na aukciji kuće „Sadebi” u Londonu, početkom februara, gde će ih na prodaju ponuditi naslednici prvobitnog vlasnika Gastona Levija, renomiranog pariskog kolekcionara.

Reč je o tri neoimpresionističke slike – dve Sinjakove (Levi je bio slikarev prijatelj i mecena) i jedna Pisaroova – za sada zajedno procenjene na oko 20 miliona funti, za koje stručnjaci koji su ih videli i analizirali tvrde da su „izvanredni primerci”. One su pripadale vrednoj Levijevoj kolekciju umetnina koju nije uspeo da sačuva (u kojoj je bilo čak 44 Sinjakove slike), premda mu je pošlo za rukom da preživi ratne pošasti tako što je sa suprugom iz Francuske pobegao u Tunis.

„Kej Kliši” iz 1887, jedno od dva pomenuta rada Sinjaka, vraćeno je vlasnicima prošle godine, a pronađeno je među 1.600 dela koja su otkrivena 2012. u stanovima Kornelijusa Gurlita u Minhenu i Salcburgu, gde je on skrivao pravo blago svog dede Hildebranda, čoveka koji je po Hitlerovom ličnom nalogu nabavljao umetnine. O toj tajnoj zbirci (koju su činila dela velikana kao što su Šagal, Matis, Pikaso, Dega, Sezan, Renoar, Munk, Direr) u međuvremenu je izdata i knjiga Ketrin Hikli „Minhensko skriveno umetničko blago, Hitlerov trgovac i njegovo tajno nasleđe” (na srpskom u izdanju kuće „Klio”). Sinjakov „Zlatni rog” iz 1907. i Pisaroov „Beli dim, mlada seljanka raspiruje vatru” iz 1888. vraćene su u Francusku nakon rata i nalazile su se sve do 2018. u uglednom Orseju, jednom od najposećenijih pariskih muzeja, da bi potom prešle u ruke Levijevih potomaka.

Pol Si­njak, „Kej Kli­ši”, 1887. 

Za Tomasa Bojda Baumana, rukovodioca odseka za impresionizam i modernu umetnost u „Sadebiju” delo „Beli dim, mlada seljanka raspiruje vatru” najvredniji je dragulj aukcije, ocenio ga je kao „jedan od najboljih primera poentilizma ikad naslikanih” koji predstavlja praznik svetla i boje. Podsećajući, pri tome, da je reč o pravcu koji je proslavio Žorž Sera, on je dodao da se iz Pisaroovih pisama može otkriti da je mu je bilo potrebno šest meseci da sliku naslika, a da je motiv vatre koja gori bio umetniku intrigantan i da mu se često vraćao, što je i zabeleženo na nekoliko njegovih radova. Bojd Bauman je primetio i da je šteta što je Orsej ostao u restituciji bez dve lepe i vredne slike, ali je to ujedno i poštena reakcija države. „Niko ne bi trebalo da profitira od krađe i vandalizma”, zaključio je.

Broj zaplenjenih dela razlikuje se od države do države

Smatra se, prenosi „Gardijan”, da su nacisti protivpravno prisvojili oko 100.000 umetničkih predmeta samo tokom okupacije Francuske, od toga je oko 61.000 vraćena nakon završetka rata 1945. Procenjuje se da se to nije desilo sa oko 2.100 dela jer nisu do sada identifikovani oni koji su ih posedovali, dok je prošle godine francuska država odlučila da osnuje posebnu kancelariju koja bi se bavila ovom osetljivom tematikom.

„Njujork tajms” piše i o broju dela koja još potražuje Poljska, a reč je o 63.000 artefakata, mada se naglašava i to da ova zemlja nije najažurnija u tome da radove koji se nalaze u njenim muzejima (nacisti su ih dopremili tokom okupacije Poljske) vrate vlasnicima. Posebno se pominje 81 delo holandskih umetnika (među kojima ima i slika starih majstora) oduzetih od Jevreja, o čemu su u javnosti govorili predstavnici organizacije iz Holandije čija je osnovna delatnost potraga za ukradenim umetninama.

Podsetimo, kako je preneo Tanjug, a izvestio i naš list, upravo je u toku proces koji je inicirala nemačka vlada, a zarad vraćanja 13 umetničkih dela pravim vlasnicima nakon što su prepoznata kao ukradena. U sklopu toga do Arman Dorvil, pariskog advokata i kolekcionarke, praunuke vlasnika, stigle su tri slike. Dve su bile deo plena koji je skrivan u već pomenutim nekretninama Kornelijusa Gurlita.

Komеntari0
88503
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja