nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 27.01.2020. u 13:15 Branko Pejović

Mali Carigrad u podnožju Zlatibora

Grad na Đetinji je u prošlosti po veličini i značaju bio odmah iza Beograda, a strani putopisci su ga upoređivali s Mekom i nazivali „malim Carigradom”
Ужице (Фотографије С. Јовичић)

Užice – Ovovremenim generacijama Užičana, odraslim uz visoku aerozagađenost grada, možda zvuči neverovatno da je u prošlosti u ovoj varoši vazduh bio okrepljujući, a da je ovdašnja voda za piće hvaljena kao najbolja u Srbiji. Užice je, kažu, bilo jedan od najlepših gradova, nazivano je „drugom Mekom”, „cvetnim rajem”, „malim Carigradom” (kako se stara pesma i danas peva). S tri kamena i tri drvena mosta preko Đetinje, stamenom tvrđavom, stotinama dućana i pekara, sve u baštama, s lepim devojkama kojima je zbog prijatne klime lice bilo „rumeno kao rubin”...

Tako su strani putopisci nekad pisali o gradu na Đetinji. Još od 17. stoleća opisivali su izgled i žitelje ovog najpre srpskog, pa turskog, a od 1862. ponovo srpskog grada. O tome u knjizi „Staro Užice u zapisima”, objavljenoj osamdesetih 20. veka, kazuje autor Živan L. Ćirić, citirajući zapise putopisaca i poznavalaca užičke istorije.

Užice je grad koji je u prošlosti po veličini i značaju bio odmah iza Beograda, navodi Ćirić. U zapisima su ostali verni podaci o izgledu varoši i njene okoline, srpskom i turskom stanovništvu, o njihovim zanimanjima, navikama, životu. Pre Hadži Kalfe (17. vek) malo šta ima zabeleženo, dok je najviše zapisa iz 19. veka, perioda sukobljavanja novog i starog, oslobađanja od Turaka i razvitka u novoj srpskoj državi.

Tako Hadži Kalfa (1609–1657), turski geograf i pisac, beleži da se „Ulidža (Užice), velika varošica nedaleko od Drine, nalazi u jednoj duguljastoj dolini i veoma liči na Meku. Malo ima njiva, ali vrlo mnogo bašta”.

Pogled na užički Stari grad s reke Đetinje

Potom putopisac Evlija Čelebija za Užice, u kome je 1664. proveo tri dana, piše da je „glasoviti šeher”. Po Evlijinom opisu, užička tvrđava je na visokoj steni kao grad Tokat, opsega tri hiljade i stotinu koraka. „Jurišom mu se ne može približiti jer leži pod kljunom vrletnog brežuljka s jedne, a s ostale tri strane opasan je rekom Đetinjom, valovitom i bučnom.„ Ispod tvrđave je „krasan i napredan šeher, koji ima 4.800 kuća s obe strane Đetinje, s vinogradima, baštama, ružičnjacima”. Navodi da užička čaršija ima 1.140 urednih i lepih dućana i pet kafana, 1.060 izletišta („sve su to divne bašte poput zemaljskog raja”), preko 100 vodenica, a na Đetinji su tri drvena i tri kamena mosta.

„Grad je sa severne i istočne strane otvoren, pa mu je zrak prijatan. Zbog prijatne klime stanovnici su tako lepi da im je lice rumeno kao rubin”, ističe ovaj putopisac, pominjući i umeća užičkih zanatlija: „Njihovi knjigovesci prave divne poveze za knjige koji očaravaju, pozlaćene gravirane mastionice za pisaće stolove i šalju kao darove u Stambol.„

Kapetan pruske vojske Oto Dubislav Pirh pak u svojim „Putovanjima po Srbiji u godini 1829.” ne krije sumoran utisak kad je video ovaj grad koji leži „usred jedne kolosalne mračne, gotovo planinske pustinje”. Prostor je, nastavlja, popunjen s nekoliko stotina kuća, u sredini se vidi jedna tamna pruga, to je dug niz trgovačkih dućana. Užice je posle Beograda najveća i najnaseljenija varoš u Srbiji, ističe Pirh, pa kad govori o životu Užičana zaključuje da ovde „svet rado i veselo živi, da je klima oštra ali vazduh okrepljujući, da vodu hvale kao najzdraviju u Srbiji”.

Engleski putopisac Paton bio je u Užicu 1843. i pri prolazu kroz grad iznenadile su ga protivrečnosti: „Ušli smo u bazare koji su trulili i raspadali se... Čudno zvuči, posle ovog božjeg suda smestili smo se u jedan izvanredan han, najbolji koji smo videli u Srbiji.”

Crtež Feliksa Kanica

Poznati Austrijanac Feliks Kanic bio je u Užicu 1860. i 1888. godine. Uz beleške, ostavio je dragocene crteže užičke tvrđave i stare crkve brvnare. Bio je ushićen izgledom Užica, a pri prvom dolasku opisivao je poslednje godine boravka Turaka u ovom gradu. „Kad sam opet posetio Užice 1888. jedva sam poznao staro Užice u tom novom. Na ruševinama turskog dela varoši postale su postepeno pravilne ulice sa solidnim državnim i privatnim građevinama.”

Pazarni dan Kanic slikovito opisuje: „Tu sam gledao ove mršave, ali snažne osobe oko čijih nogu landaraju pelengiri, široke čakšire od zagasitomrkog sukna, sa istim koporanima dugačkih rukava, sa crvenim šalom oko glave, jandžikom na kaišu preko ramena, a opancima izgrađenim kod kuće, sa njihovim ženama takođe u tamnom odelu, ali belim povezačama, kako izlažu na prodaju nagomilanu drvenu robu: bureta, kace, stolove, kolevke, stolice.”

Komеntari2
e148a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
То што је било ИСПОД тврђаве је можда био рај на земљи, али онда је Ужице "сукнуло" увис, тако да је тврђава одавно премашена и Ужичани један другом седе на глави. Требало је са новим Ужицем наставити у долини у којој се налази Севојно, а не да се граде куће једна тик изнад друге, у оном гротлу. Суседов димњак одмах испод "мог" прозора, ал' зато "И ЈА" имам комшију до и изнад мене...
simo
jutros me probudio sneg koji se sa komsijinog krova srucio na moju terasu... treba mi vise prostora nego sto je dvosoban...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja