utorak, 18.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:58

Mali Carigrad u podnožju Zlatibora

Grad na Đetinji je u prošlosti po veličini i značaju bio odmah iza Beograda, a strani putopisci su ga upoređivali s Mekom i nazivali „malim Carigradom”
Autor: Branko Pejovićponedeljak, 27.01.2020. u 13:15
Ужице (Фотографије С. Јовичић)

Užice – Ovovremenim generacijama Užičana, odraslim uz visoku aerozagađenost grada, možda zvuči neverovatno da je u prošlosti u ovoj varoši vazduh bio okrepljujući, a da je ovdašnja voda za piće hvaljena kao najbolja u Srbiji. Užice je, kažu, bilo jedan od najlepših gradova, nazivano je „drugom Mekom”, „cvetnim rajem”, „malim Carigradom” (kako se stara pesma i danas peva). S tri kamena i tri drvena mosta preko Đetinje, stamenom tvrđavom, stotinama dućana i pekara, sve u baštama, s lepim devojkama kojima je zbog prijatne klime lice bilo „rumeno kao rubin”...

Tako su strani putopisci nekad pisali o gradu na Đetinji. Još od 17. stoleća opisivali su izgled i žitelje ovog najpre srpskog, pa turskog, a od 1862. ponovo srpskog grada. O tome u knjizi „Staro Užice u zapisima”, objavljenoj osamdesetih 20. veka, kazuje autor Živan L. Ćirić, citirajući zapise putopisaca i poznavalaca užičke istorije.

Užice je grad koji je u prošlosti po veličini i značaju bio odmah iza Beograda, navodi Ćirić. U zapisima su ostali verni podaci o izgledu varoši i njene okoline, srpskom i turskom stanovništvu, o njihovim zanimanjima, navikama, životu. Pre Hadži Kalfe (17. vek) malo šta ima zabeleženo, dok je najviše zapisa iz 19. veka, perioda sukobljavanja novog i starog, oslobađanja od Turaka i razvitka u novoj srpskoj državi.

Tako Hadži Kalfa (1609–1657), turski geograf i pisac, beleži da se „Ulidža (Užice), velika varošica nedaleko od Drine, nalazi u jednoj duguljastoj dolini i veoma liči na Meku. Malo ima njiva, ali vrlo mnogo bašta”.

Pogled na užički Stari grad s reke Đetinje

Potom putopisac Evlija Čelebija za Užice, u kome je 1664. proveo tri dana, piše da je „glasoviti šeher”. Po Evlijinom opisu, užička tvrđava je na visokoj steni kao grad Tokat, opsega tri hiljade i stotinu koraka. „Jurišom mu se ne može približiti jer leži pod kljunom vrletnog brežuljka s jedne, a s ostale tri strane opasan je rekom Đetinjom, valovitom i bučnom.„ Ispod tvrđave je „krasan i napredan šeher, koji ima 4.800 kuća s obe strane Đetinje, s vinogradima, baštama, ružičnjacima”. Navodi da užička čaršija ima 1.140 urednih i lepih dućana i pet kafana, 1.060 izletišta („sve su to divne bašte poput zemaljskog raja”), preko 100 vodenica, a na Đetinji su tri drvena i tri kamena mosta.

„Grad je sa severne i istočne strane otvoren, pa mu je zrak prijatan. Zbog prijatne klime stanovnici su tako lepi da im je lice rumeno kao rubin”, ističe ovaj putopisac, pominjući i umeća užičkih zanatlija: „Njihovi knjigovesci prave divne poveze za knjige koji očaravaju, pozlaćene gravirane mastionice za pisaće stolove i šalju kao darove u Stambol.„

Kapetan pruske vojske Oto Dubislav Pirh pak u svojim „Putovanjima po Srbiji u godini 1829.” ne krije sumoran utisak kad je video ovaj grad koji leži „usred jedne kolosalne mračne, gotovo planinske pustinje”. Prostor je, nastavlja, popunjen s nekoliko stotina kuća, u sredini se vidi jedna tamna pruga, to je dug niz trgovačkih dućana. Užice je posle Beograda najveća i najnaseljenija varoš u Srbiji, ističe Pirh, pa kad govori o životu Užičana zaključuje da ovde „svet rado i veselo živi, da je klima oštra ali vazduh okrepljujući, da vodu hvale kao najzdraviju u Srbiji”.

Engleski putopisac Paton bio je u Užicu 1843. i pri prolazu kroz grad iznenadile su ga protivrečnosti: „Ušli smo u bazare koji su trulili i raspadali se... Čudno zvuči, posle ovog božjeg suda smestili smo se u jedan izvanredan han, najbolji koji smo videli u Srbiji.”

Crtež Feliksa Kanica

Poznati Austrijanac Feliks Kanic bio je u Užicu 1860. i 1888. godine. Uz beleške, ostavio je dragocene crteže užičke tvrđave i stare crkve brvnare. Bio je ushićen izgledom Užica, a pri prvom dolasku opisivao je poslednje godine boravka Turaka u ovom gradu. „Kad sam opet posetio Užice 1888. jedva sam poznao staro Užice u tom novom. Na ruševinama turskog dela varoši postale su postepeno pravilne ulice sa solidnim državnim i privatnim građevinama.”

Pazarni dan Kanic slikovito opisuje: „Tu sam gledao ove mršave, ali snažne osobe oko čijih nogu landaraju pelengiri, široke čakšire od zagasitomrkog sukna, sa istim koporanima dugačkih rukava, sa crvenim šalom oko glave, jandžikom na kaišu preko ramena, a opancima izgrađenim kod kuće, sa njihovim ženama takođe u tamnom odelu, ali belim povezačama, kako izlažu na prodaju nagomilanu drvenu robu: bureta, kace, stolove, kolevke, stolice.”


Komentari2
2233e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
То што је било ИСПОД тврђаве је можда био рај на земљи, али онда је Ужице "сукнуло" увис, тако да је тврђава одавно премашена и Ужичани један другом седе на глави. Требало је са новим Ужицем наставити у долини у којој се налази Севојно, а не да се граде куће једна тик изнад друге, у оном гротлу. Суседов димњак одмах испод "мог" прозора, ал' зато "И ЈА" имам комшију до и изнад мене...
simo
jutros me probudio sneg koji se sa komsijinog krova srucio na moju terasu... treba mi vise prostora nego sto je dvosoban...
Preporučujem 22

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja