petak, 21.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:39

​Šaman pred monolitom nepojamnog

Budući umetnik će u ekotopijskom scenariju biti uposlenik na ugovor pri JKP „Umetnost”, a u distopijskom ponavljač u redu za inicijaciju, kaže pesnik Vladimir Kopicl o tome kako će izgledati umetnost za 20 godina
Autor: Mirjana Sretenovićponedeljak, 27.01.2020. u 21:00
Оља Ивањицки, „Жене трећег миленијума”

Na početku smo decenije i stručnjaci pokušavaju da predvide nesporne izazove koji nas čekaju u budućnosti  – klimatske i demografske promene, kao i geopolitičku situaciju. Da li prognoze mogu da se primene i na polje umetnosti. Šta će se desiti za 20 godina – 2040? Vek je od pojave Dišanovog pisoara i dva veka čuvene rečenice Pola Delaroša „Slikarstvo je mrtvo!”, tržište se menja, slikari već prodaju radove preko „Instagrama”, u književnosti se govori o distopiji...

O budućnosti umetnosti likovni umetnik Dejan Atanacković, profesor na akademiji u Firenci i dobitnik Ninove nagrade, kaže sledeće:

– U Srbiji imamo privilegiju da izbliza osmatramo mikro-predstavu gotovo svega najgoreg što se u svetu trenutno dešava: besomučno uništavanje prirode, ruženje i zagađivanje gradova, jačanje kriminalnih oligarhija, divljanje populističke i pljačkaške desnice koja traži prostor za nove konflikte i podele. Tu je i ogroman jaz između bogatih i siromašnih, pri čemu uz ekstremno bogatstvo, zasnovano na principu sasvim rudimentarnih i providnih zloupotreba, najčešće ide i sve veći prostakluk koji, kao dominantan izraz vladajuće oligarhije kontaminira celokupno društvo. Date okolnosti neminovno proizvode i kulturne posledice koje se protežu u kontaminiranu budućnost. I dok će se za 20 godina umetnost baviti upravo onim čime se umetnost oduvek bavi: tumačenjem sopstvenog vremena, već sada je jasno da će u budućnosti, umetnik, kao i svako drugi, pre svega izlaziti na kraj sa strašnim posledicama vremena u kojem danas živimo.

Prema njegovim rečima, umetnost je oduvek proizvod različitih okolnosti, između ostalih: tržišta, institucija i građanske svesti.

– Ali umetnost koja se povinuje tržištu i institucijama, i umetnost koja je ishod građanske svesti ne govore uvek istim jezikom. Umetnost je kroz istoriju napredovala tako što se lišavala nepotrebnog. Forme opstaju, prepliću se, tehnologija fascinira, pa postane dosadna i očigledna, i tako je oduvek. Umetnost će nastajati kroz susret čula i intelekta, kroz živ jezik u datom vremenu i prostoru, a u osnovi će uvek stvarati prizore i pričati priče – dodaje ovaj umetnik.

On veruje u umetnost koja se po svojoj prirodi suprotstavlja vlasti, koja je neminovno subverzivna, i koja nosi potencijal revolucije. Naglašava da je u vreme posustalih ideologija, umetnost jedna od retkih aktivnosti u okviru koje se formulišu ideje o slobodi.

– Premda je sporno koliko ljudi danas, u aktuelnim okolnostima masovnih laži i kontrole, uopšte želi, koliko su u mogućnosti da žele, da žive slobodno. Laž je mnogo izvesnija, i naizgled bezbednija od slobode, posebno u trenutku kad postane utkana u identitet. Zato verujem da budućnost umetnosti treba prvenstveno tražiti u sukobu sa lažnim identitetima, sa vladajućim strukturama koje na lažima opstaju, i taj će sukob u sebi nositi estetička i etička načela koja će odrediti sadržaj, formu i strategije umetnosti. Sve ostalo je dekor – smatra Atanacković.

Pesnik Vladimir Kopicl, koji je sedamdesetih bio aktivan na polju konceptualne umetnosti, smatra da se status umetnosti u budućnosti određuje već danas, i to po zaoštrenoj liniji preloma iz dvadesetih, šezdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

– Istorijska avangarda i konceptualna umetnost su formalizam dela potisnule u drugi plan u korist inovacije, ideje, a postmoderna je revanšistički ponudila ukidanje primata originalnosti, inovacije i jake figure autora u korist posvemašnje raznovrsnosti, inkluzivnosti, participativnosti, i još tako koječega. Zatim je to „koješta” uspešno kopuliralo sa antistres težnjama vladajućih sistema i kulturnih politika i tako postalo poželjna, podržavana, finansirana, tržišno validna i umrežena praksa koja odgovara raznim konkursnim, izbornim i komunalnim potrebama. Sve ima, takoreći, sem što većinom nema dovoljno razloga da se smatra umetnošću. Umetnost broj jedan, koja ne počiva na konkursno-participativnim premisama, polako gubi na vidljivosti, sem preko preživelih autora heroja, kojima uskoro izmiče životni, pa tako najverovatnije i opšti rok trajanja – kaže Kopicl.

Primećuje da već danas imamo asimetrični pluralizam „umetnosti broj jedan” i „umetnosti broj dva”, i ako obe prežive, u narednih 20 godina postaće manje važan deo „neo-neo-korpusa neke trans-art platforme”.

– Naravno, stvar je još važnim delom u rukama samih umetnika. Pre svega da što pre razreše kojem će se umetnosti privoleti carstvu, to jest pojmu. Odnosno da li žele da budu aktanti umetnosti ili participativni akteri u njenom referentnom polju čije se granice šire unedogled, shodno sezonskim potrebama sponzora. Ako prva opcija prevlada, kao i ekotopija distopiju, svejedno je da li ćemo umetnika broj jedan za 20 godina prepoznavati kao šamana ili autora dela u zasad nepojamnom formatu, mada nam šaman ne gine ako prevlada distopijski scenario. Ako pak prevlada druga, participativna opcija, budući umetnik broj dva će u ekotopijskom scenariju biti uposlenik na ugovor pri JKP „Umetnost”, a u distopijskom ponavljač u redu za inicijaciju. Pa, ako opet prođe, neka mu je na čast – navodi Kopicl.


Komentari1
fc197
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ДбР
Наредна деценија почиње 1. јануара 2021. тако да нисмо на почетку него се ближимо крају ове тренутне.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja