ponedeljak, 28.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 28.01.2020. u 15:35 Aleksandra Mijalković
AKTUELNO: Život bez plastične ambalaže

Mit o razgradivoj kesi

Kupci suštinski ne mogu da prepoznaju kakvu su kesu dobili, osim po natpisu, ali to ne znaju ni inspektori, dok ne provere u laboratoriji, pa se očekuju zloupotrebe
(Фото Пиксабеј)

Od 1. januara nerazgradive plastične kese su gradskom odlukom sasvim proterane iz Beograda. Komunalni inspektori, zasad, ne kažnjavaju trgovce koji ih nisu zamenili razgradivim, odnosno papirnim kesama i tekstilnim cegerima, ali će za neki mesec, tačnije od 30. juna, i to doći na red. Predviđen iznos kazni je, inače, od 25.000 do 150.000 dinara.

Nevolja je nastala kada se ispostavilo da ono čime treba da zamenimo kese koje su do sada bile u upotrebi uopšte nije ekološki prihvatljiva ambalaža.

– Kupci suštinski ne mogu da prepoznaju kakvu su kesu dobili, osim po natpisu, ali je veći problem što ni inspektori ne mogu da znaju da li je neka kesa razgradiva ili ne, jedini način je da se to proveri u laboratoriji. Naravno, to niko neće raditi, što neki proizvođači već zloupotrebljavaju. Dobar deo kesa koje su kod nas označene kao biorazgradive su u stvari standard polietilenske. Država je merama poreske politike predvidela da proizvođači plaćaju manje takse ako proizvode biorazgradive kese, i zbog toga su već duže vreme kod nas u upotrebi one koje se tako nazivaju, a zapravo su obične nerazgradive. Tako država svojim nemarom upropaštava poštene proizvođače i trgovce, a nagrađuje varalice – navodi za „Magazin” Nenad Bumbić, predsednik Udruženja „Zaštita potrošača” i urednik sajta „Potrošački savetnik”.

U Privrednoj komori Srbije zato će se već narednih dana razmatrati predlog novog pravilnika o tehničkim uslovima za plastične kese. On će zatim kao nacrt biti upućen Ministarstvu zaštite životne sredine, rekao je Tanjugu sekretar Udruženja PKS za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Dragan Stevanović.

Izmene su neophodne da bi se razjasnilo da li ćemo koristiti oksorazgradive ili biorazgradive kese. One prve sadrže dodatke za oksidaciju, kako bi se razložile na mikrofragmente ili sasvim hemijski raspale (u EU su i one zabranjene zbog toga što je ustanovljeno da rasparčavanjem još brže stvaraju upravo onu mikroplastiku koja zagađuje vodotokove i mora), dok se biorazgradive pod uticajem mikroorganizama razlažu na vodu, ugljendioksid i biomasu.

Dosadašnja mera – naplata kesa u radnjama – smanjila je korišćenje sa 300 na 90 komada po stanovniku godišnje, ali cilj je da to bude ispod 40

Dragan Stevanović, međutim, ističe da u Srbiji trenutno ima samo oksorazgradivih i običnih polietilenskih kesa, a one sa oznakom „biorazgradiva” zapravo nisu biološki razgradive.

Nenad Bumbić navodi da bi oksorazgradive kese trebalo pokupiti i odneti u postrojenje gde se one mogu razložiti, kao što je sistem za uklanjanje pet ambalaže. Nažalost, mi u Srbiji ga nemamo.

Primer Beograda trebalo bi da sledi i Novi Sad: vojvođanska vlada predložila je da se do kraja godine i u Pokrajini zabrani korišćenje plastičnih kesa. Trenutno je ostavljeno drugim gradovima u Srbiji da sami odluče da li će i oni da uvedu zabranu, jer je Zakonom o upravljanju otpadom definisano da su „kese u nadležnosti lokalne uprave”.

Dosadašnja mera – naplata kesa u radnjama – smanjila je korišćenje sa 300 na 90 komada po stanovniku godišnje (cilj je ispod 40).

I dok se neki potrošači bune što moraju da izdvoje desetak dinara za plastičnu kesu, za koju čak i ne znaju da li je zaista razgradiva, ili dvadesetak za papirnu, i računaju koliko trgovci zarađuju na njihovoj prodaji, ekološke organizacije podsećaju da ovakvo razmišljanje sasvim promašuje suštinu – a to je da bi na plastične kese trebalo potpuno da zaboravimo!

Rasute po ulicama, golim krošnjama i rečnim obalama, otkrivene u stomacima uginulih životinja i upletene u podvodno bilje, plastične kese su postale simbol one ružne strane savremene civilizacije koja ugrožava prirodu i čovekovu okolinu.

Iako su sredinom prošlog veka, kad je počela njihova masovna upotreba širom sveta, dočekane sa oduševljenjem i među potrošačima i među trgovcima, zaštitnici životne sredine su ubrzo upozorili da ono što nam olakšava dnevnu rutinu istovremeno ozbiljno narušava naše zdravlje i ugrožava opstanak planete. Naime, da bi se proizveo kilogram polietilena od kojih se prave plastične kese debljine od 15 do 50 mikrona, u atmosferu se ispusti dva kilograma po ljude štetnog ugljendioksida i potroši 60 miliona barela nafte. U svetu se godišnje, prema nekim računicama, upotrebi oko 500 milijardi plastičnih kesa. Za njihovu je razgradnju potrebno najmanje 400 godina, u nekim slučajevima i do jednog milenijuma! Još dugo nakon toga hemikalije preostale nakon raspada, otrovne mikročestice, zagađuju okolinu.

(Foto Vikimedija)

Ni papirna nije rešenje

U skladu s preporukama stručnjaka i direktivama Evropske unije, do 2021. bi sa tržišta trebalo proterati sve vrste plastike za jednokratnu upotrebu (u koje, pored kesa, spadaju i slamčice). U nekim državama se ovo već uveliko sprovodi. Recimo, u Indiji, u Mumbaju, pored zabrane prodaje uveli su i kazne za građane, pa ako ih komunalna policija u tom gradu vidi da koriste plastičnu kesu ili slamčice, sledi kazna od oko 7.000 dinara, navodi Bumbić.

Šta bi onda bila ekološki najbolja alternativa?

– Ako izaberemo pogrešnu platnenu torbu ili neku drugu zamenu, mogli bismo da izazovemo više štete životnoj sredini nego što to činimo koristeći plastične kese. Papirnu kesu bi trebalo da koristimo 43 puta, a torbu od organski dobijenog pamuka više godina da bi štetni efekti njihove proizvodnje i odlaganja bili izjednačeni sa štetnim efektima korišćenja plastičnih kesa. Optimalno bi bilo korišćenje torbe napravljene od poliestera, i to najmanje 35 puta. To su rezultati istraživanja koje je finansiralo Dansko ministarstvo za životnu sredinu. U obzir su uzeti i emisija sumpordioksida tokom proizvodnje i transporta, štetni efekti zalivanja polja pamuka, utrošak energije i drugo – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da povećano korišćenje papirnih kesa (na stranu to što se lakše cepaju, a na kiši nakvase i raspadnu) znači i veću seču drveća. Kese proizvedene od reciklirane hartije i starih novina često sadrže štetne hemikalije pa u njih ne bi trebalo pakovati hranu.

– Pravo rešenje bi kod nas bila kombinacija sistema reciklaže plastičnih kesa i uvođenje kesa izgrađenih od kompostnih materijala, ali država mora da uvede kontrolu tih kesa i da merama fiskalne politike učini da kompostne budu jeftinije od plastičnih – smatra Bumbić.

Ali najveći problem je što čovečanstvo zasad ne raspolaže adekvatnom i dobrom zamenom za plastiku.

Povratak bakinom cegeru

Mlađe generacije su, izgleda, lakše prihvatile povratak „bakinom cegeru” od njihovih roditelja koji su odrastali u doba procvata konzumerizma. Možda zato što su ekološki svesnije ili zato što smatraju da je baš „fensi” da o rame okače platnenu torbu na kojoj su odštampane poruke tipa „Ja brinem o prirodi” ili crteži ugroženih životinjskih vrsta (recimo našeg beloglavog supa).

Na tržištu su se pojavili i „brendirani cegeri” poznatih modnih marki koje koriste podjednako oba pola. Plastične kese u radnjama češće kupuju muškarci, ne toliko što su zaboravili da sa sobom ponesu platnenu torbu ili što ih se stide, nego zato što ih mrzi da ih guraju u džep ili nemaju gde da ih stave.

(Foto EPA/Patrick Seeger)

Plastika nije sačuvala šume

Plastične kese su se pojavile sredinom prošlog veka u Švedskoj kao način da se spasi drveće od prekomerne seče zbog pravljenja papirnih kesa i ambalaže, a njihov pronalazač Sten Gustaf Tulin predvideo je da će se svaka koristiti više puta. Po originalnom planu trebalo je da se prave mnogo jače nego ove koje danas dobijamo u prodavnicama.

– Sten je uvek u džepu imao plastičnu kesu. Smatrao je da su papirne nepraktične jer se teško savijaju i stavljaju u džep, vlaga ih lako uništava, nije bezbedno da se u njima nose hemikalije – ističe Nenad Bumbić. Plastične su, s druge strane, izuzetno efikasne i jeftine, ali problem je što se mi ponašamo neodgovorno i razbacujemo ih naokolo, umesto da ih recikliramo.

Naš sagovornik predlaže da se (i) u Srbiji uvede podsticaj da građani dobiju nekoliko dinara za svaku PET flašu koju ostave u automatu u prodavnici, a kazne za one koji ih bacaju. Tako se podiže svest i sklanjaju plastične ambalaže iz prirode.

Iskustva iz sveta

Zanimljivo je da u zabrani korišćenja plastičnih kesa prednjače zemlje Afrike i siromašne zemlje Azije: u Keniji, gde se dešavalo da zapuše kanalizaciju, postoji čak i zatvorska kazna za trgovce koji ih prodaju. Zanzibar je bila prva država u svetu koja je zabranila distribuciju plastičnih kesa, sledili su Eritreja i Somalija 2005, Bangladeš, Butan i Ruanda 2008. godine. U EU, gde se u proseku troši oko 200 kesa godišnje po stanovniku, zakonom iz 2015. predviđeno je da se taj broj smanji na 40 do 2025. godine. Neki evropski gradovi su takse na kese uveli još osamdesetih godina prošlog veka. U Danskoj, koja je to učinila među prvima, rezultat je bio 60 odsto manje korišćenje plastičnih kesa, dok je Irska taksom od 22 evrocenta uspela da smanji njihovu upotrebu za čak 90 odsto! U Lođu, u Poljskoj, prodavac koji zapakuje robu u nerazgradivu najlon kesu rizikuje da dobije kaznu od 1.300 evra, a za razgradivu građani u radnjama plaćaju 1,7 evra.

Komentari5
c46a9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Раца
Са овим или са оним кесама, мала је разлика, у смећу се већ давимо, неће се тиме ништа нарчито поправити. Осим тога рекама нпр. не пливају толико кесе, колико пластичне флаше нпр. Кока коле и сличне амвалаже. Нико ни да писне о томе, а та маса је сто пута већа !
Sergey Sergejevich
Stvar je prosta. Ako se već odavno koristi taksa za plastičnu ambalažu (PE, PP, PET...) koju plaćaju i svi proizvođači ambalaže i firme koje je koriste, treba uraditi ono što bukvalno cela Evropa i skoro pola sveta radi. Neka se u svakoj samoposluzi naplaćuje povraćaj ambalaže. Vrlo prosto i efikasno
Zoran Milovic
Za proizvodnju 1kg. polietilena treba 60 miliona barela nafte????Tako,bar, stoji u tekstu!?
Мион
Juče uđem u pekaru i "ladno" prodaju kese 10 dinara poliuretanake sočno debele sijaju koliko su plastične. Ovim se čak desilo to da se kese opet koriste ali i naplaćuju debelo pod izgovorom da su biorazgradive. Treba ih potpuno zabraniti pa će procvetati tekstilna ponuda cegera. Pa šta je postojalo pre te plasike?
Jednostavno
Ja kad krenem u kupovinu ponesem ceker, jedan isti vec godinama a oni nek prodaju sta hoce, i ne vidim.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja