utorak, 25.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Ko se zadužuje taj napreduje

Banke „drže” više od 90 odsto aktive finansijskog sektora, pa Svetska banka konstatuje da ovdašnji finansijski sektor treba proširiti
Autor: Jovana Rabrenovićutorak, 28.01.2020. u 22:55
Тр­жи­ште ка­пи­та­ла за­не­мар­љи­во до­при­но­си фи­нан­си­ра­њу еко­но­ми­је (Фото А. Васиљевић)

Ko se zadužuje taj napreduje. Preduzeća koja uzimaju kredite su produktivnija od onih koja to ne čine, konstatovala je Svetska banka u studiji „Nova agenda za privredni rast Srbije”. Firme koje se zadužuju za investicije uglavnom su prinuđene da uzimaju kredite banaka, koje su kod nas dominantni finansijeri. Banke „drže” više od 90 odsto aktive finansijskog sektora. Za već postojeća preduzeća to i nije toliki problem koliko za mala, kao i ona početnička. Banke imaju stroge standarde kreditiranja, zahtevaju dobro obezbeđenje, solidnu kreditnu istoriju tokom nekoliko godina i dobre finansijske izveštaje.

Zbog toga Svetska banka konstatuje da ovdašnji finansijski sektor treba produbiti i „proširiti”. Jer, nove i mlade firme, koje bi mogle na taj način da obezbede sredstva, jesu lideri po otvaranju radnih mesta i u budućnosti bi mogle da imaju veću produktivnost.

Prema izveštaju Svetske banke, odnos mase kredita odobrenih privatnom sektoru i bruto domaćeg proizvoda (BDP) je oko 44 odsto u Srbiji, u poređenju sa oko 80 odsto u EU. Ako bi Srbija udvostručila kreditiranje privatnog sektora u odnosu na BDP na 80 procenata, godišnji realan rast BDP-a mogao bi se ubrzati za oko 1,3 procenta.

Po njima, finansijski sektor ne čini sve što može da bi pružio podršku privrednom rastu. Taj sektor je nakon krize ostvario impresivan oporavak, sa kapitalom i likvidnošću u skladu sa nivoima u EU i velikim padom problematičnih kredita. Napredak je postignut i u reformi finansijskih institucija u državnom vlasništvu.

Institucije koje pružaju razvojno finansiranje i postojeći programi podrške nisu u stanju da podrže razvoj privatnog sektora kao pokretača privrednog rasta. Zbog toga treba unaprediti finansiranje iz privatnog sektora poput faktoringa, lizinga, međunarodnih finansijskih transakcija, inovativnih finansijskih usluga i mikrokreditiranja. U zemljama sa dobro razvijenom mikrofinansijskom delatnošću male firme mogu da dobiju kredite bez obezbeđenja ili kreditne istorije. Uvođenje operativnog lizinga može da obezbedi za mala i srednja preduzeća dodatno finansiranje na nivou od 0,5 odsto BDP-a, što je oko 250 miliona dolara. Kada bi faktoring (prodaja kratkoročnih potraživanja preduzeća uz popust) bio na nivou kao u EU mogao bi ovim preduzećima da obezbedi dodatno finansiranje od oko pet procenata BDP-a ili 2,5 milijardi dolara.

S druge strane, tržište kapitala zanemarljivo doprinosi finansiranju ekonomije. Nedržavna tržišta su plitka i nerazvijena, institucionalnih investitora je malo, iako ima firmi koje su spremne da emituju hartije od vrednosti. Primera radi, pre dve godine bila je prva inicijalna javna ponuda posle dužeg vremena i, uopšte, bilo je veoma malo emisija korporativnih obveznica. Stručnjaci razlog vide u tome što velike firme mogu da dobiju kredite po povoljnim kamatama. Da bi se ponovo podstakao razvoj tržišta kapitala Srbiji su potrebna funkcionalnija tržišta državnih obveznica i tržišta novca, kao i strategija za povećanje baze institucionalnih investitora i podsticanje kompanija da koriste tržište kapitala.


Komentari17
de2f6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Filipovic Rajko
Koga MMF finansira taj ide u dubiozu jer to potpomazu svim sredstvima da bi doslo do refinansiranja kredita sve do potpunog sloma finansijskog i ekonomskog sektora jedne drzave i to je poznat sistem neokolonijalizma.....
Mile
...ali ne od vas ..., ..svaka drzava treba da ima svoju nacionalnu banku za razvoj , i da dodeljuje jeftin novac pravnim i fizickim licima .. .. valjda nije sporno da je to jedino pravo i najefikasnije resenje ... ostalo je interes drugih ...
Боривоје Банковић
Фирма у којој радим је узела кредит за куповину пословног простора 2006. на 10 година, што је тада деловало као веома разумно јер је рата кредита била скоро идентична цени закупа. У међувремену је дошла криза и српска привреда је отишла дођавола, па смо га два пута рефинансирали. Сада се надамо да ћемо га отплатити до краја идуће године, а банка ће зарадити непуних 280%. Дуг је зао друг, а "светска" банка нека прича шта хоће.
slamkamenac
Videli smo na primeru Grcke...
Славиша Вукосављевић
Не могу да верујем да Сорош има толики утицај на државу и медије!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja