sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 30.01.2020. u 19:19 Vladimir Vukasović

Palestinci pred izborom – novac ili država

Ako i pristanu na uslove SAD, plan ipak ne podrazumeva punu državnost nego rasparčane enklave bez samostalne vojne kontrole
Бен­ја­ми­н Не­та­ни­ја­ху и До­налд Трамп (Фо­то EPA-EFE/Mic­hael Reynolds)

Nakon što ih je dve godine što ignorisao, što kažnjavao uskraćivanjem novca, Donald Tramp je na konferenciji bez ijednog predstavnika Palestinaca, rame uz rame s aktuelnim premijerom Izraela, uz blagoslov potencijalnog budućeg predsednika vlade te države, predstavio ono što smatra mirovnim planom za Bliski istok. Izraelcima je dao gotovo sve, dok Palestincima nije ponudio praktično ništa, pa i to pod uslovima koje ne mogu ispuniti.

„Najveći dogovor ovog veka”, kako ga naziva predsednik SAD, nije dogovor. Niti se o njemu s Palestincima diskutovalo niti on podrazumeva išta sem legalizacije faktičkog stanja, koje je, prema dosadašnjim stavovima arapskih zemalja i zvaničnim pogledima zapadnih država na međunarodno pravo, poluvekovna izraelska okupacija oblasti na kojima je trebalo da bude stvorena palestinska država.

Plan je takav da je Benjamin Netanijahu u danu u kojem se morao odreći imuniteta i izložiti optužnici za korupciju svejedno blistao od sreće dok je stajao pored Trampa i slušao kako mu ovaj možda poklanja pobedu na martovskim izborima i, u krajnjoj liniji, spas od zatvora. A šef Bele kuće je verovatno razmišljao o tome koliko će mu u njegovoj izbornoj godini podrška Svetoj zemlji pomoći da obezbedi sebi glasove brojnih i finansijskih uticajnih američkih evangelista koji očuvanje Izraela smatraju važnim za ispunjenje božje reči.

Ako se novi plan uporedi s izdašnijom teritorijalnom ponudom koju je, prema podsećanju „Džeruzalem posta”, 2008. nezvanično izneo tadašnji izraelski premijer Ehud Olmert, Palestinci su, izgleda, stavljeni na izbor nalik onome koji su pred sobom imale srpske manjine u Hrvatskoj i BiH ranih devedesetih godina. Mogu da ne prihvate mirovni plan koji smatraju lošim, čak ni uz obećanje o ekonomskom boljitku i ulaganjima od 50 milijardi dolara, ali se suočavaju s mogućnošću da ih stanje na terenu i spoljni pritisak dovedu do ishoda koji će im se još manje dopasti.

Ul­tra­or­to­dok­sni Je­vre­ji gle­da­ju ka dža­mi­ji Al Ak­sa u Je­ru­sa­li­mu  (Fo­to EPA/Atef Sa­fa­di)

Umesto istinske države, po planu Trampa i njegovog zeta, izraelskim desničarskim krugovima bliskog Džareda Kušnera, Palestinci će na Zapadnoj obali dobiti enklave lišene najplodnijeg zemljišta i direktnog pristupa izvoru vode, ispresecane drumovima pod izraelskom kontrolom, uz transportni koridor ka drugoj palestinskoj teritoriji, Gazi, koja je pod blokadom i u stanju potpunog kolapsa. Za prestonicu su im ostavljena najzabačenija predgrađa istočnog Jerusalima, majušni pojas na obodu Svetog grada, koji će, „nedeljiv”, ostati glavni grad Izraela. Gubitak velikih komada zemlje – trećine Zapadne obale, doline reke Jordan i sever Mrtvog mora – treba da nadoknade parčetom pustinje ka granici s Egiptom.

Na te teritorije moći će se vratiti Palestinci koji su izbegli iz svojih domova u istočnom Jerusalimu i na Zapadnoj obali nakon rata 1967. godine, kao i njihovi potomci, ali u ograničenom broju. Pravo povratka u Izrael nemaju.

Ni bilo šta od toga, međutim, neće pripasti Palestincima ako vojnu kontrolu ne prepuste izraelskoj vojsci, razoružaju svoje ekstremističke pokrete Hamas i Islamski džihad, prestanu da finansiraju teroriste i uspostave sistem u kojem će se goniti korupcija i poštovati ljudska prava, sloboda veroispovesti i medija. Po većini tih kriterijuma, državnost bi morala biti uskraćena i mnogim američkim saveznicima na Bliskom istoku, ali samo je Palestincima ovo ispostavljeno kao uslov da bi im se dale makar mrvice koje im je Tramp namenio.

Mukla reakcija država iz regiona najbolje govori o tome šta je bio jedini cilj tokom dvogodišnje pripreme ovog plana: ne da se obezbedi pristanak Palestinaca nego ostalih Arapa. Neki su, to jest Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Oman, plan otvoreno podržali tako što su poslali svoje ambasadore u SAD na njegovo predstavljanje. Drugi su, poput Saudijske Arabije i Egipta, izdali saopštenja u kojima su, uz poneki kompliment Trampovim i Kušnerovim naporima, pozvali na razgovore na osnovu zamisli Bele kuće. Jordan, neposredno zainteresovan i zbog svoje granice i zbog ogromnog broja palestinskih izbeglica u toj zemlji, kao i Katar, uzdržali su se od napada na plan, s tim što su potvrdili da povratak na linije razgraničenja iz 1967, koje SAD žele da ponište, smatraju rešenjem. Ostali su naprosto ćutali, kao da ih se palestinsko pitanje, nekad toliko važno, više ne tiče. Burno su negodovali isključivo Iran i Turska, koji ni s Izraelom ni s Amerikom nemaju dobre odnose.

Za poslednje dve godine, naime, brojne arapske države su sasvim digle ruke od Palestinaca i uspostavile mahom još nezvanične odnose s Izraelom. Od njega se mogu nadati investicijama, kao i nastavku američke podrške, dok od Palestinaca ne mogu dobiti ništa. Od njih i Turci i Iranci imaju samo tu korist da se predstavljaju kao zaštitnici muslimana i da provociraju Izrael i SAD, Teheran čak i finansijskom podrškom palestinskim ekstremistima u Gazi.

Uz prećutni pristanak većine arapskih zemalja, jedino što još stoji na putu ostvarenju američkog plana jeste izraelska krajnja desnica, koja žali zbog toga što im nije dato pravo na još više zemlje na Zapadnoj obali. Ali, ono što je iz ugla Amerikanaca i većine Izraelaca najbolja stvar oko ovog plana jeste to što ga ne treba ni ostvarivati – on je već na snazi. Suštinski, Tramp traži od međunarodne javnosti da se složi s dugotrajnim faktičkim stanjem. Plan je tu samo neka vrsta pravnog presedana za kojim i ostali treba da se povedu, priznajući realnost. Oni koji su se, ne računajući Palestince, takvoj stvarnosti najviše protivili već su počeli da ležu na rudu.

Komentari16
a2a3c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

donna kosloff
Srdjan Loncar@' da takav jedan narod zeli za sebe da prigrabi teritorije suseda, koje je osvojio u ne tako davnom ratu. izrael nije napao u svim tim navedenim ratovima ni jednog 'suseda, vec je bio napadnut i branio se ...i onda usao u njihove teritorije, i odrzao ih do danas! I opet ih ti 'susedi cackaju....dobice opet po nosu...svi hoce da izbrisu Izrael sa mape....'ali jedinstvo svih Jevreja je nenadmasivo...pobedice oni opet amIsrael chai!
naravno
Pa da.Trampov plan upravo sluzi tome da se legalizuje zeteceno nelegalno stanje.
Каrl Antonović
Bit će lijepo. Ali Palestinci su stalno odbacivali bilo kakav kompromis.
Poznato nam postedovanje SAD
Amerika isto to nista nudi Srbiji dok joj otima Kosmet i jos zahteva clanstvo Srbije u NATO-u.
мргуд
То тако бива у тој квазидемократији западног типа. Са целим народима, државама, религијама се поступа као да неки моћник игра видео игрице са пуцачином из свих оружја и оруђа. Јест са запада ал' је болесно да Бог сачува. На Космету, где имају економске интересе, ни да бекну на очито кршење свих повеља и закона... Шта то има здраво и човечанско на том западу?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja