nedelja, 29.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:14

Potonuće Vilhelma Gustlofa – Najveća pomorska tragedija u kojoj je izgubljeno više od 9000 života

petak, 31.01.2020. u 10:29
(Фото Википедија/ CC BY-SA 3.0 de)

Na jučerašnji dan pre tačno 75 godina dogodila se najveća pomorska tragedija u istoriji u kojoj je izgubljeno više od 9000 života...Nemački vojni transportni brod „Wilhelm Gustloff” 30. januara 1945. godine potopila je ruska podmornica S-13 u Baltičkom moru.

Brod je prevozio 10.582 osoba – većinom izbeglica iz Pruske, Litvanije, Letonije, Poljske u Estonije koji su bežali pred Crvenom armijom. Prema nekim statistikama na brodu je umrlo oko 9.343 osoba, što se smatra najvećim gubitkom ljudstva na jednom brodu u istoriji pomorstva – otprilike šest puta više nego na Titaniku.

Brod su pogodila tri torpeda s podmornice, pa je potonuo u vrlo kratkom periodu. Iako je odmah poslata pomoć, spašeno je oko 1.100 ljudi.

Vilhelm Gustlof je izgrađen u brodogradilištu Blohm & Coss 1937. godine. Bio je dug 208,5 metara, širok 23.59 metara, težine 25 tona.

U prvo vreme koristio se kao prevozno sredstvo nacističke organizacije „Kraft durch Freunde” (u prevodu s nemačkog Snaga kroz radost) – svojevrsnog turističkog operatora za organizaciju rekreativnih i kulturnih aktivnosti za njemačke radnike s ciljem stvaranja prihvatljivije slike Trećeg Rajha.

S početkom Drugog svetskog rata brod je pretvoren u transportni brod za prevoz medicinskih pomagala, a jedno vreme bio je i pokretna bolnica. Brod je originalno trebao da nosi ime Adolfa Hitlera ali je ipak nazvan prema vođi Nacionalsocijalističke nemačke radničke stranke u Švajcarskoj.

Olupina broda se i danas nalazi u Baltičkom moru, a u poljskim nautičkim kartama zapisan je kao Olupina broj 73, i klasifikovan je kao ratni grob.


Komentari35
b2c58
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr. Ing. Sokol Kostic
Nisam siguran da li se ovde radi o brodu o c"ijem potapanju posle isplovljavanja iz Dancinga je Guenter Grass pisao u nekoliko svojih knjiga. Pre par meseci sam ovde u SAD nais"ao na komentar da Nemci prebacuju krivicu za katastrofu broda o kome je Grass pisao na to da je posada broda bila u glavnom sastavljena od Hrvata koji nisu bili vic"ni zimskom nevremenu na Baltiku.
Драган Ја
Тешко да је брод био тежаk само 25 тона...
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Изгледа да су заставе "ослободилаца" прилично флекаве? Ни Американци нису ништа били бољи према ратним заробљеницима и немоћнима у Другом светском рату (и према Немцима и према Јапанцима), тако да се поставља питање У ЧЕМУ ЈЕ РАЗЛИКА имеђу "ових" и "оних". Србија је добро искусила долазак "ослободилаца" октобра '44. и још увек кусамо... И Немци су нас 1941. убеђивали да су нас ослободили!
Beogradjanin Schwabenländle
@ Dogif, постоје историске истине и чињенице, многим познате, Вама очито не или користите само оно што Вама тренутно одговара. У задњој казненој експедицији енглеског корпуса из Индије 18- и неке године погинуло је од 10.000 официра и војника скоро 9.850, 150 је допало у ропство , а једног су вратили у Вел. Британију да то исприча.
Dogif
Ne razumem... Kakve veze ima jedan vojnik koji se vratio, kako vi kazete, da nesto isprica - sa poginulim Nepalcem, kojeg su Talibani jadnika ubili, koji je nastradao u tudjem ratu? U cemu sam ja tu neobavesten? Malo paznje u citanju i mnogo manje malignosti bi bilo vam, gospodine bivsi iz Beograda, dobrodoslo.
Preporučujem 7
Beogradjanin Schwabenländle
@ Vladija Sarac, ја сам Вас само запитао зашто сте екплицитно навели само низоземску заставу. ја сам читао све што ми је долазио под руку о помоском ратовању, од Пунских ратова, па до Вијетнама. Живео сам на мору, па је било и некако логично, чак смо правили " реконструкције " поморских битака, а највише грађе смо нашли код великана поморства, Dr. dipl. ing. Бориса Прикрила, особе на разним функцијама у бившој Југославији. Чак сам посетио једно његово предавање на Ријеци. Познајем материју.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja