ponedeljak, 23.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 31.01.2020. u 15:37 Milan Markuš
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Praznik rada dočekasmo na Jalti

Do obale vode dve ulice između kojih je rečica. Ona ka obali zove se Kijevska, a od obale - Moskovska. Jalta podseća na Budvu, manji ravni delovi uz more a iza odmah brda. Na centralnom delu obale nalazi se spomenik Lenjinu a najlepše zgrade su na samoj obali
Обала Црног мора у Јалти (Фото М.М.)

Nije bilo nimalo jednostavno doći iz Anape do Jalte, iako je relativno blizu. Kada se od Anape krene na severozapad, posle stotinak kilometara stigne se do moreuza koji spaja Crno i Azovsko more, a odvaja Rusiju i Ukrajinu.

Sa ruske strane je luka Kavkaz, a sa krimske Krim a sam grad Kerč je desetak kilometara dalje od obale. Putnike je između ta dva mesta putnike prevozio trajekt koji je išao nekoliko puta dnevno.  Međutim, otkada je Krim postao deo Rusije, situacija se potpuno  izmenila. Saobraćaj iz Rusije prema Krimu koji je ranije išao preko Harkova, sada je preusmeren na prelaz Kavkaz - Kerč. Iako je povećan broj trajekata, danima se čekalo. Ako si pešak nema problema, ali vozila su morala da čekaju.

Za boravak na Krimu odabrali smo Jaltu. Bez nekog posebnog razloga, ali smo znali da je to značajno istorijsko mesto i turistički centar. Od Anape do trajekta uzeli smo taksi, a na krimskoj strani takođe smo stigli taksijem do Jalte, putanjom Kerč – Feodosija – Simferopolj -Jalta. Put do Feodosije uglavnom je loš, a mesta kroz koja smo prolazili delovala su zapušteno i neuređeno. Nije se mnogo odmaklo od sovjetskih vremena iako je krajolik ravničarski, pitom i zelen.

U Jaltu smo stigli posle četiri i po sata vožnje. Taksista nas je uputio da se za smeštaj raspitamo na autobuskoj stanici. I zaista, čim smo izašli iz taksija, startovala nas je žena sa ponudom za smeštaj. Iako nemam baš poverenje u takve stanične kombinacije odlučili smo da pogledamo. Nije bilo daleko, pet minuta pešačenja.

Češka trola iz doba socijalizma (Foto M.M.)

Višespratnica iz sovjetskih vremena u ulici Makarenko. Jednosoban stan, čist i uređen, cena 1000 rubalja dnevno (tada oko 30 dolara), za praznike duplo. Primaju sve valute - ruske, ukrajinske, evropske, američke... Od obale udaljen 15 minuta.  Žena koja nam je izdala stan delovala je korektno, pamti još stara vremena i Jugoslaviju. Inače, ta generacija iz sovjetskih vremena mnogo je predusretljivija prema nama od mlađih. Umorni od puta nismo se mnogo premišljali. Prihvatili smo, i platili 7 dana unapred.

Ostavili smo stvari i odmah krenuli napolje. Kijevska ulica izlazi pravo na obalu. Uz put vidimo tezge sa raznom robom, pijace otvorene i zatvorene, kafiće i restorane, prodavnice. Sve izmešano, ima  pejsaža iz sovjetskog perioda, ali i savremenijih i uređenih delova dostojnih renomea tog letovališta.

Do obale, zapravo, vode dve ulice između kojih je rečica. Ona ka obali  zove se Kijevska, a sa druge, jednosmerna od obale – Moskovska.

Ipak, prava Jalta je na obali. Dosta podseća na Budvu, manji ravni delovi uz more a iza odmah brda. Na centralnom delu obale nalazi se spomenik Lenjinu.

Ulica na Jalti koja vodi ka obali mora (Foto M.M.)

Najlepše zgrade su na samoj obali.

Nije bilo gužve, tek je kraj aprila, vreme oblačno i prohladno. Rano za kupanje. Jalta je poznata po velikom broju sunčanih dana u godini.

Najpoznatije krimsko letovalište dobilo je ima po grčkoj reči jalos, što znači obala. Iako je na geografskoj širini kao npr. Đenova, klima je više kontinentalna nego mediteranska.

Od 14. veka bila je pod Turcima, a ruska postaje krajem 18. veka. Ruska   aristokratija, predvođena carskom porodicom, u 19. veku kreće da gradi dvorce u okolini Jalte. Mnogi su dolazili zbog blage klime ali i prestiža. Tako se Jalta brzo razvija u periodu između Krimskog rata i Prvog svetskog rata. Za vreme i posle Oktobarske revolucije i u vreme građanskog rata u Rusiji, Krim je bio uporište menjševika. Kada su boljševici 1920. zauzeli Krim, pobili su protivnike koji nisu uspeli da pobegnu, a sve dvorce pretvorili u odmarališta za radničko-seljačku klasu.

Izgrađeno je dosta i sanatorijuma, tako da je do Drugog svetskog rata Jalta postala lečilište sovjetskih trudbenika. Nemci su je okupirali 1941. godine a tu je održana čuvena konferencija saveznika. Od 1954. godine Krim ulazi u sastav Ukrajine. U to vreme tu su se odmarali najviši sovjetski rukovodioci (zanimljivo, ne u Sočiju).

Pravi turistički bum počinje početkom 21. veka kada pristižu gosti iz bivšeg SSSR kojima je tu bilo blizu i jeftino, a nisu im trebale ni vize. Sada je Jalta jedno veliko gradilište, najviše se podižu hoteli i odmarališta.

U Jalti smo dočekali i Prvi maj, datum koga se rado sećam iz samoupravnih vremena. Dva neradna dana u proleće kad sve buja i ako padnu dobro, mogli su da se protegnu na celu nedelju. Išlo se na izlete, putovalo, odmaralo, radilo na vikendicama.

Gradska plaža na Jalti (Foto M.M.)

Padala je kiša, a za praznik cela centralna obala ispunjena brojnim štandovima. Osim suvenira, bilo je tu i vina, piva, roštilja, odeće, meda... Na velikoj bini smenjivale su se priredbe i predstave.

Bila je gužva. Jelo se i pilo sedeći i stojeći, pod ceradom ili na kiši. Ni mi nismo hteli da zaostanemo. Okrepili smo se roštiljom i vinom. Sve s nogu i po kiši.

Na Jalti se nalazi i dom A. P. Čehova. Plac sa spomen kućom nalazi se ispod nivoa ulice. Sa leve strane je nova zgrada u kojoj se nalazi stalna izložba knjiga, fotografija, pisama i drugih stvari vezanih za Čehova. Prvo se uđe u tu zgradu, kupe karte, vidi se šta ima a tek onda se odlazi u dom, muzej. Kustos objašnjava i priča o životu Čehova; rođen u mestu Taganrog kod Rostova na Donu, imao četiri brata i sestru, odlaze u Moskvu gde teško žive...

Radni kabinet A.P.Čehova na Jalti (Foto M.M.)

Odlazi u Sibir, zatim u Japan, Singapur, Odesu i vraća se ponovo u Moskvu odakle putuje u Veneciju... Porodica kupuje imanje u Melihovu, južno od Moskve, gde Čehov provodi sledećih 6 godina pišući i lečeći ljude.

Međutim, tuberkulozni proces koji se aktivirao na Sahalinu pogoršao se, pa je morao u bolnicu, a zatim u Francusku, Nicu i Pariz.

Sledeće godine zimuje u Jalti, i to mu se toliko dopalo da je odlučio da tu napravi kuću koja je poznata kao Bela Dača. Čehov se doseljava sa majkom i sestrom.

U maju 1904. stanje mu se pogoršalo, odlazi u Nemačku na lečenje, ali nekoliko meseci kasnije umire u 44. godini života. Čehov je u Beloj Dači proživeo svega 5 godina.

Posle njega, u kući je nastavila da živi njegova sestra. Brinula je o kući i sređivala arhivu. Uspela je da sačuva sve stvari u izvornom obliku, iako se u međuvremenu mnogo toga dešavalo. Dva svetska rata i jedna revolucija. U kući je tokom Drugog svetskog rata boravio jedan nemački major.

Marija Pavlovna Čehova poživela je do 1957. godine. U trenutku smrti imala je 94 godine. Za svoj rad na očuvanju i proučavanju bratovog dela odlikovana je od strane Sovjetske države.

 

Milan Markuš

 

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna?
Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 

 

Komentari11
9cee0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

B. Smederevac
U periodu od 2012-2014, dok je Jalta bila deo Ukrajine, boravio sam tamo leteci direktnom linijom Istanbul-Simferopolj. Kurioziteta radi, treba dodati da je najduza trolejbuska linija na svetu od skoro 90 km od Simferopolja do Jalte. Takodje, jedan od velikih hotela Jalta-Inturist, koji je slican nasem hotelu Jugoslavija, projektovale su i gradile nase firme sedamdesetih godina (Union inzenjering).
Beogradjanin Schwabenländle
@ Slobodan Devic,када су Старогрци тамо дошли око 8 векова пре Христа, наишли су на Ските, а били су пре и после њих још разна племена и народи, , Таури, Кимери, Римљани, Сармати, Византинци, Хуни, Цхесари, Монголи, Венецијанци,Џеновези, и Османлије.
Boris
Dobar tekst. Kratko i precizno, bez patetisanja. Mnogo bolje od Predraga...
n ercegovac
Vašim jednostavnim i toplim tekstom, dadoste nam da bolje razumemo ono gromko « Мы отдохнём! » na vrhu krešenda Ujka Vanje. Na srpskom je to sada „Odmorićemo se”, a nekad je bilo „Počinućemo”.
Beogradjanin Schwabenländle
Од 14. века била је под Турцима, а руска постајем крајем 18.века. А шта је било до 14, века ?
Slobodan Devic
Prvi put se pominje u 12-om veku, a do tada se pretpostavlja da je bila u sastavu Vizantije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja