ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:09
FENOMENI

Merak, balkansko uživanje

Evropljani, kad dođu s predrasudama o nama i upoznaju duh našeg prostora, način i slast života, u ambijentu našeg derneka, nađu se u čudu i kažu da nigde nema takve zabave i luđeg provoda
Autor: Ramiz Hadžibegovićpetak, 31.01.2020. u 15:46
(Фото А. Васиљевић)

Reč merak nije lako prevesti na neki od svetskih jezika. Kao endemski fenomen, značajan za naše običaje i duhovno nasleđe, merak ima posebno značenje i izuzetnu vrednost. On se lako piše, dugo pamti i ima svoju lepotu u samoj semantici. Kada se izgovara, to se radi polako, sa puno strasti, poštovanja i uvažavanja, da bi se sagovorniku stavilo do znanja o kakvoj se vrednosti i kvalitetu radi.

Na Balkanu se koriste i izrazi ćeif i ćef (tur. keyif, arapski keyf – uživanje), i gušt, koji imaju najbliža značenja meraku.

Shvatanje uživanja

Poetika ovog fenomena, čudesnog relaksirajućeg karaktera, zasnovana je na hedonističkom principu života, zbog čega se dosta razlikuje od evropskog shvatanja uživanja. On pristaje i priliči senzibilitetu čoveka koji živi opušteno, lagodno, spontano, koji svoje obaveze rešava bez nervoze i ishitrenih reakcija. Ili, kako se u našem svakodnevnom žargonu kaže: s merakom prema meraku.

Merak je nešto sitno, toplo, duši drago i milo, relaksirajuće i isceljujuće, sitnica koja zna odmoriti, utešiti, motivisati, usrećiti. Stara poslovica kaže da nije bogat onaj ko mnogo ima, već onaj kome malo treba. Dakle, merak nije ništa drugo do harmonija sa samim sobom; smisao i radost sama po sebi.

Svaki pokušaj smislenog definisanja meraka, kao etnološkog, antropološkog, sociološkog pa i psihološkog pojma, nemoguć je, taman toliko koliko je teško pronaći njegovu logičnu vezu s prostorom i ambijentom na kome egzistira.

Savremeni čovek živi u komplikovanim, dramatičnim, romantičnim i komičnim uslovima, u vremenu brzih promena, stresnih situacija, brojnih izazova i beskrajnih mogućnosti, zatvoren u sebe, nesiguran, nezadovoljan, nespokojan, kada je nepoželjno i nepristojno pokazivati emocije. Mnogi žive u prošlom, mlađi u budućem, a manji broj u sadašnjem vremenu. I u takvim uslovima, merak može priuštiti čoveku začuđujući ukus u sasvim jednostavnim ritualima, recimo, dok jede kolače, pije kafu, puši cigaretu...

Dok su u meraku, ljudi su u sadašnjosti, bez senke prošlog i budućeg vremena, njihov mozak je fokusiran na prijatne senzacije, sva čula su im u harmoniji, pružajući zadovoljstvo, mir, opuštanje. Merak nas čini emotivno i duhovno plemenitijim; to je antistres terapija i lek za dušu. Ponekad, merak može biti najintimnija molitva, kojoj prinosimo svoje snove i pritajene želje, ili zahvalnost i blagorodni osmeh životu, vršidbi, berićetnoj godini, bogatoj božićnoj ili bajramskoj sofri.

Kao što roštilj, voće i povrće, izleti i kafana ne mirišu više kao nekad, tako ni merak više nije ono što je bio. Novi uslovi, novi sadržaji i tempo diktiraju nove želje i zadovoljstva. Redefinisana priroda meraka pokazuje njegovu kulturnu izdržljivost i čudnovatu mimikriju. Dok ih svakog trena merak mami i priziva, samoživi i razmaženi ljudi slabo primećuju ono što im je zaista važno, što ih relaksira i raduje.

(Foto A. Vasiljević)

Susreću se s hiljadama različitih situacija, informacija i socijalnih interakcija: semafori, reklame, taksisti, prodavci kokica, prosjaci, šetači pasa, ambulantna i policijska kola, ulični svirači, rasprodaje... Sve je na tacni; grad je pun svega, a čovek – prazan. Očigledno da sreća i tehnologija, bez koje se, nažalost, ne može, nisu komplementarni. Živi se burno, nesigurno, uzvišeno, komično, veselo, napeto, sve između želja i mogućnosti, talenta i šanse. U takvim uslovima, ljudi malo vremena provode radeći ono u čemu uživaju.

Izučavajući ovaj fenomen, došao sam do zaključka da su kod nas najpoznatiji: senzualni, hedonistički, kafanski, intelektualni, duhovni, boemski, poetski, filozofski, muzički, umetnički, nacionalni, romski, ali i uobraženi merak. Neretko, merak može biti fikcija ili iluzija. Svako od nas ima svoj intimno iskren merak, svoj trenutak radosti, svoje uživanje. Što je za jedne merak, drugima je potpuno strano, ili čak odbojno. Dakle, merak je subjektivno osećanje i radost za sebe.

Evropljani, „stisnuti u svom svetu”, kad dođu s predrasudama o nama i upoznaju duh našeg prostora, način i slast života, iznenađeni, nađu se u čudu i onda uglas kažu da nigde nema takve zabave i luđeg provoda.

Otuđeni stranac, u ambijentu našeg derneka, shvata šta je autentičnost, strast i afirmacija emocije, izgubljeni smisao života, duhovna sloboda, toliko potrebna a nedostupna u njihovoj do savršenstva uređenoj ali sterilnoj domovini. Autentičnost „divljeg” Balkana, u kome se red i poredak lako ruše, ukoliko uopšte i postoje, gde sloboda nije sputana mnogobrojnim pravilima koje zapad tako surovo nameće, predstavlja neodoljiv zov otuđenim stanovnicima Evrope. Posebno ih iznenadi činjenica što su narodi na Balkanu, uprkos poznatim sukobima, manje-više, naklonjeni jedni drugima.

Uprkos svim našim vekovnim nevoljama, potraga za smislom u životu na Balkanu je prestala onog momenta kada su ljudi shvatili suštinu meraka, zbog čega su traganje za smislom u životu zamenili traganjem za smislom meraka. Ovu sraslost s duhovnim kodom Balkana najbolje objašnjavaju naši ljudi kad kažu da je merak ono što traže, što vole i žele, što ih čini ispunjenim.

Merak se može smenjivati tokom dana, godinama, celog života, ustupajući mesto jedan drugom, ali svaki ostaje poseban i originalan. Njegov smisao ne treba otkrivati, već ga čuvati, negovati, afirmisati i u njemu uživati.

Poza, stil, dostojanstvo

Kod pića, jela i još mnogo čega drugog, merakliju je lako uočiti: on jede lagano, uživa, merači. Dakle, oni imaju pozu, stil, dostojanstvo u svemu što rade.

Kao najsuptilnije osećanje, satkan od iskustva, blizak svrsi života, merak ima samo jednu manu: najbolje „uspeva” na Balkanu i tu ljudima pruža najslađe uživanje.

(Foto Piksabej)

Prva jutarnja kafa

Neki rituali su zajednička strast većine, kao što svako od nas ima ritualne navike koje su posebne i specifične: prva jutarnja kafa i cigareta ili, što bi rekli: fildžan, džezva i neki agdali kolač; šolja čaja u dobrom društvu, slatkiši, putovanja, muzika – mnogima merak, drugima navika, trećima samo potreba. Neko merači sedeći na suncu, srećan što pripada baš njemu.

Pesma i kafana

Balkanska kafana uvek je bila neka vrsta meraka. Teško je zamisliti naše veselje bez starih, izvornih narodnih pesama; žurke, rođendani i raznorazne fešte ne mogu se završiti bez pesama Tome Zdravkovića, Harisa Džinovića, Ksenije Radojčić, Safeta Isovića... Vredne, tradicionalne pesme od zaborava čuvaju pevači i kafane, ali i pravi ljubitelji dernek-meraka, sevdaha, potisnutog derta i karasevdaha. Zbog toga je merak orijentalna nirvana na balkanski način.


Komentari15
347ca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tanja Nikolic
Divan tekst, hvala Vam Ramiz Hadzibegovic
Beogradjanin Schwabenländle
Мерак, турска реч, далеко им лепа кућа.
Ljubomir
Nije Ksenija, vec Vasilija Radijcic.
Milos
Hvala na prelepom tekstu. Na to koliko nam se zivot promenio i koliko smo se udaljili od meraka, ukazuje i cinjenica da jedva nalazim vreme da ostavim poruku za divan tekst. Ali, evo, morao sam.
milic
Da li i pesme treba da mrzimo.!? "Tamburalo u tamburu momce,tambura mu od suvoga zlata,tanke zice kose devojacke,a terzijan pero sokolovo..." Ja ne mogu.Ne mogu da mrzim ni americke pesme,ali ni amerikance ne mrzim.Samo ih ne volim. A merak mi je '70-te bila jedna Sarajka na Borackom jezeru,iz ulice sarajevske,Adema Buce,broj nije vazan.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja