sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 02.02.2020. u 09:01 Jovana Rabrenović

Kaznene kamate za minus na tekućem računu

Cena ovako pozajmljenog novca u Srbiji je u proseku 28,77 odsto, a na nedozvoljeno prekoračenje 33,74 procenta

Nije za utehu, ali Srbija po visini bankarskih kamata na popularni dozvoljeni minus nije izuzetak, a još manje lider. Agencija Rojters je pre nekoliko dana izvestila da je Britanska agencija za finansijski nadzor (FCA) zapretila bankama u toj zemlji da u roku od dve sedmice objasne promenu kamata na dozvoljeno prekoračenje. Kako se ocenjuje, taj potez banaka pogoršaće finansijsku situaciju oko osam miliona korisnika.

Finansijski regulator je saopštio da su banke, uoči početka primene novih propisa, najavljenih za april, objavile planove o naplati unificirane kamate klijentima od skoro 40 odsto na prekoračenja po računu. To je više nego dvostruko iznad nivoa koji su neke od tih banaka naplaćivale za ovu vrstu pozajmica.

Najavljeni novi propisi FCA zabranjuju zajmodavcima da uvode veće fiksne dnevne ili mesečne naknade na nedozvoljeno prekoračenje nego na dozvoljeno. Banke su zbog toga odlučile da podignu kamatu na dozvoljeno prekoračenje, koja će se primenjivati i na nedozvoljeni minus.

Neki kreditori planiraju da cenu prekoračenja utvrđuju na bazi rizika, pri čemu su neki od njih najavili da bi klijentima sa lošom kreditnom istorijom mogli da naplaćuju kamatu od čak 49,9 procenata.

Kod nas nema najava izmene propisa koji se tiču dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja po tekućem računu, niti da bi se po visini kamate oni mogli izjednačiti. Naš regulator, a to je Narodna banka Srbije (NBS), već godinama uredno obaveštava građane o ceni ove, inače najskuplje bankarske usluge. Prema poslednjim podacima – za novembar 2019. godine, kamata na dozvoljeni minus u proseku iznosi 28,77 odsto, a na nedozvoljeni 33,74 odsto.

I ovi iznosi poslednjih godina se manje-više ne menjaju. Lider po visini kamata na dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje je mađarska OTP banka, koja je kupila Sosijete Ženeral banku, u kojoj je cena pozajmice u prvom slučaju 35,92, a u drugom 60,42 odsto.

Poslednjih godina kamate su znatno snižene, ali ne i za dozvoljeni minus. Za klijente je to najjednostavniji vid pozajmice za kojim mogu brzo da posegnu, a to im banka i naplati. Po slovu propisa građani moraju da otvore tekuće račune za svoja primanja, a do korišćenja dozvoljenog minusa na istom tom računu je mali korak.

U Srbiji ima čak 7,5 miliona tekućih računa, koje je otvorilo pet miliona građana, što znači da neki imaju po dva i više računa. Nije teško zaključiti da je i broj dozvoljenih minusa približan. Iznos dozvoljenog prekoračenja je 46.816 dinara. Podaci Udruženja banaka pokazuju da je 244.000 tekućih računa skliznulo „u crveno”, odnosno u nedozvoljeni minus.

Bankari se pravdaju da je cena dozvoljenog minusa visoka, jer nosi visoki rizik. Za njega bankari ne traže obezbeđenje, već su im garant buduća primanja klijenta, a postoji rizik da on ostane bez posla. Objašnjavaju da je minus po tekućem računu vrsta kredita. Ugovorom koji potpišete s bankom ona vam dozvoljava da u momentu kad potrošite sredstva sa svog tekućeg računa koristite sredstva banke, za šta vam ona zaračunava određenu kamatu.

Iznos dozvoljene pozajmice definiše se ugovorom i zavisi od proseka primanja koja se evidentiraju na tekućem računu. Većina banaka kao kriterijum za visinu dozvoljenog minusa uzima tromesečna primanja, mada iznos odobrenog minusa može da bude i veći.

Kamata na dozvoljeni minus zaračunava se samo na iznos koji klijent koristi, a ne na onaj koji je odobren, i zaračunava se na broj dana u kojima je neko u dozvoljenom minusu. Međutim, veliki broj građana vrlo često iskoristi dozvoljeni minus u punom iznosu, a zatim duži period ne izmiruje svoju obavezu, zbog čega plaća kamatu na ukupan iznos minusa.

Zbog toga stručnjaci prezaduženima savetuju da iskoriste prednosti trenutnih niskih kamata na gotovinske i refinansirajuće zajmove i da izmire dug koji im pravi dozvoljeni minus, jer je to mnogo jeftinije.

Komеntari20
8cef0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jelica Ivanović
Problem je u politici, ne u bankama. Banke treba da ulažu u privredu i da kroz to ostvaruju kamatu, deo da daju, kao nekada, komitentima koji su oročili sredstva, a deo da ostaje banci. Nažalos niko u ovoj državi nikom ništa ne garantuje. Isto je sada i u celoj Evropi. Prema tome građani bolje da sami rizikuju i obrću svoja sredstva nego dazavise od banaka i države. U ostalom banke su ozakonjeni zelenaši, a država ih štiti.
Zlatan
Pa nemojte ici u minus i problem resen. Ne ostavljati novac na banci jer ionako nemate kamatu na stedjnu. Ulazite visak novca u zlato, nekretnine... ne dajte svoj krvavo zaradjeni kapital ostaplerima.
Bojan Spasić
Nekada su banke bile u službi klijenata, i davale kamatu po viđenju na dinarske i devizne račune. Na one oročene još i veće. Sada nam umesto tih kamata velikodušno nude dozvoljeni minus da bi nas ulovile i naplatile još i više nego što nam svakog meseca naplaćuju održavanje i osiguranje računa. Banka mi je od poželjne institucije postala nužno zlo i zaobilazim je uvek kad mogu.
nikola andric
40% kamate dok stedise dobijaju 0% na njihovu ustedjevinu? ''Dozvoljena prekoracenja'' su mamac za zaduzivanje ali ona vode u ''duznicku krizu'' cije ce prve zrtve biti banke . Prosla duznicka kriza je ocevidno zaboravljena. Banke su spasavane milijardama od poreskih obaveznika. ''Pravna lica'' niti jedu niti piju ali kostaju drustvo odnosno fizicka lica koja jedina mogu da deluju.
Miroslav P.
Banke zelenaškim kamatama gule ljude,a sve zbog nezainteresovanosti države da uredi to pitanje.U suštini bi trebalo zakonski urediti da fizička lica mogu ići u minus na tekućem računu najviše do visine svoje jedne plate ili penzije,pri čemu će banke ulazak u minus tretirati automatski kao uzimanje gotovinskog kredita i obračunavati ga po istoj kamati po kojoj daju gotovinske kredite.Vlast ne shvata da se naplaćivanjem zelenaških kamata ljudima umanjuje njihova kupovna moć i prihodi same države.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja