petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 02.02.2020. u 23:30 Milenko Pešić
RAZGOVOR NEDELjE: ŠAN MAKLAUD, ambasadorka Velike Britanije u Srbiji

Ne napuštamo Evropu

„Izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU omogućiće više prilika za unapređenje bilateralne saradnje sa Srbijom”
(Фото Иван Милутиновић)

„Velika Britanija napušta Evropsku uniju, ali ne i Evropu. Evropski susedi će i dalje biti naši bliski prijatelji, saveznici i partneri. Mi s njima imamo dosta zajedničkog. Delimo iste vrednosti i imamo zajedničke interese. Ujedinjeno Kraljevstvo je donelo odluku na osnovu rezultata demokratski sprovedenog referenduma da svoj put nastavi izvan EU”, kaže u razgovoru za „Politiku” ambasadorka Velike Britanije Šan Maklaud povodom završetka istorijske nedelje u kojoj je posle 47 godina njena zemlja prva izašla iz EU.

Ambasadorka Maklaud, koja je pre četiri meseca došla u Beograd, smatra da će nova pozicija Velike Britanije omogućiti više prilika za unapređenje bilateralne saradnje sa Srbijom.

„U narednih 11 meseci ugovorićemo detalje naših budućih odnosa ne samo s EU već i sa ostalim državama uključujući i Srbiju”, kaže ova diplomatkinja, koja je pre dolaska u Beograd bila šef britanske delegacije u OEBS-u u Beču i ambasador u Pragu.

Povodom najave srpskog predsednika Aleksandra Vučića krajem prošle godine da će britanski premijer Boris Džonson posetiti Srbiju ambasadorka Maklaud kaže:

„Volela bih da dovedem Džonsona u Srbiju. On je veoma zainteresovan za vašu zemlju koju je 2016. posetio kao šef diplomatije. Ne znam koliko je to moguće u ovoj godini, zbog velikog posla oko pregovora s Evropskom unijom. Ako ne ove, probaću da organizujem njegovu posetu iduće godine.”

Mnogi u EU smatraju da je rok od 11 meseci za postizanje sporazuma o slobodnoj trgovini „nemoguća misija”?

Trgovinski pregovori su kompleksna materija. Ali naša vlada je uverena da je uz kvalitetne ekspertize i dobru volju obe strane za stolom moguć dogovor u tom roku do kraja 2020. Nije samo u našem već je i u interesu EU da postignemo sporazum.

Evropska komisija je najavila „zeleni dogovor” da Evropa do 2050. bude klimatski neutralan kontinent i spremna je da u taj poduhvat uloži bilion evra. Šta Velika Britanija radi na zaštiti od klimatskih promena?

Zaštita životne sredine i borba protiv klimatskih promena je jedan od prioritetnih ciljeva koji delimo s EU. Britanija je već donela zakon kojim se obavezuje da smanji na nulu neto emisiju ugljen-

-dioksida do 2025. Mislim da smo prva od razvijenih zemalja koja je to uradila. Zajedno s Italijom organizovaćemo u novembru u Glazgovu konferenciju UN o klimi (COP26).

Koliko britanska vlada izdvaja iz budžeta za „zelene projekte”?

Vlada se obavezala da za rešavanje problema klimatskih promena do 2021. izdvoji najmanje 5,8 milijardi funti. Odlučili smo da udvostručimo naša izdvajanja za zaštitu klime na međunarodnom nivou, 11,6 milijardi funti u sledećih pet godina.

Takođe, planiramo 1,44 milijarde funti da uložimo u klimatski fond za promociju „zelenih projekata”.

Investiranje u zelenu čistiju budućnost donosi i ekonomske koristi. Otvoreno je 430.000 radnih mesta u industriji s niskom emisijom štetnih gasova koja ostvaruje izvoz od pet milijardi funti. Osim toga ulažemo i 2,5 milijarde evra u „zelene inovacije” kao deo industrijske strategije 2020–21. Naša je procena da će „zelena ekonomija” s niskom emisijom štetnih gasova u narednih nekoliko godina rasti četiri puta brže od ostalih privrednih grana. Mislim da i Srbija u ovom sektoru ima veliki potencijal i mi želimo da radimo zajedno.

Šta će se promeniti u britanskoj politici prema Srbiji i zapadnom Balkanu posle izlaska iz EU?

Ostajemo privrženi Srbiji što se videlo i na samitu o zapadnom Balkanu 2018. godine u Londonu. Najavili smo značajno povećanje podrške celom regionu. Krenuli smo s ambicioznim projektom „Škola za 21. vek”. U okviru tog projekta svi osnovci u 1.150 škola u Srbiji će dobiće mikrobit uređaje koji će im pomoći da lakše savladaju osnove programiranja, razvijaju kritičko mišljenje i sposobnost rešavanja problema. Nedavno smo podelili 17.500 džepnih računara, a ukupno će ih biti podeljeno 35.000. Takođe iz našeg „Fonda za bolju upravu” podržavamo digitalizaciju mnogih sektora. Jedan od mojih omiljenih projekata koji smo finansirali je e-Bebe, onlajn prijavljivanje novorođene dece…

U toku 183 godine diplomatskih odnosa bilo je i uspona i padova. London i Beograd se, ipak, ne slažu u nekim stvarima, recimo oko KiM i Rusije?

Ako imate snažne odnose, možete i da razgovarate o stvarima o kojima se i ne slažete, iskreno i otvoreno, a da istovremeno sarađujete na mnogim poljima u kojima se slažete. Tačno je da postoje neslaganja, na primer oko Kosova. Mi smo priznali Kosovo, srpska vlada nije.

Ali tamo gde možemo da se složimo jeste da podržavamo svaki napor da se odnosi između Beograda i Prištine normalizuju.

Dijalog Beograda i Prištine je 14 meseci u zastoju. Kako gledate na napore američkog ambasadora Ričarda Grenela da pomeri stvari s mrtve tačke, da se uspostavi avionska i železnička veza između Srbije i KiM?

Pozdravljamo svaki korak napred u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, bolju povezanost građana Kosova i Srbije. Radimo zajedno s kolegama iz zemalja kvinte i veoma smo bili jasni: kritikovali smo uvođenje carina na srpsku robu, ali smo kritikovali i kampanju povlačenja priznanja Kosova.

Zašto zemlje kvinte ipak vrše veći pritisak na Beograd da popusti, nego na Prištinu da bi se obnovio dijalog?

Mislim da to nije tačno.

Ali Priština je uvela carine na srpsku robu kršeći odredbe CEFTA sporazuma. Sada se očekuje da Beograd prekine s kampanjom za povlačenjem priznanja da bi Priština povukla carine?

Ne prihvatam da naše poruke Prištini i Beogradu nisu dosledne. One govore da je najbolje izbeći akcije koje komplikuju postojeću situaciju. Bolje je usmeriti se na korake da se odnosi normalizuju kako bi došlo do bolje povezanosti među građanima na obe strane. Zato pozdravljamo napore da se obnove avio i železnički saobraćaj.

Kako London gleda na ruski uticaj na Balkanu i u Srbiji, budući da su odnosi Londona i Moskve opterećeni nerešenim problemima?

Potpuno je normalno da svaka država ima dobre odnose sa što više zemalja. Ali Srbija, kao i Velika Britanija, mora da uzme u obzir šta je u njenom najboljem interesu kada su u pitanju njena budućnost, stabilnost i prosperitet i na osnovu toga da bira partnere. Iako ćemo biti van EU, podržavamo reforme koje je Srbija započela na putu pristupanja EU.

U Rusiji sam živela više od šest godina. Volim da putujem po ovoj državi, volim ruske pejzaže, rusku zimu, jezik Tolstoja i muziku Šostakoviča. Imam mnogo prijatelja među Rusima. Mi nismo u svađi s ruskim narodom, ali su se naši odnosi s Rusijom iskomplikovali zbog opasnog i bezobzirnog napada ruskih obaveštajaca u mirnom britanskom gradu Solzberiju. Oni su u svom napadu koristili nelegalni nervni gas, zbog čega je jedan prolaznik izgubio život. Međunarodna zajednica je osudila taj incident i to je iskomplikovalo naše odnose.

Vučić je u Davosu ipak rekao da mu je dosadilo da mu drže predavanje zbog bliskih odnosa s Rusijom i Kinom, napominjući da Srbija ostaje privržena evropskom putu?

Ja nikome ne držim predavanje, ali kada je u pitanju vaš proces pridruživanja EU očekuje se da Srbija usaglasi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU.

Kako ocenjujete atmosferu uoči parlamentarnih izbora, deo opozicije najavljuje bojkot? Američki ambasador Entoni Godfri je rekao da je nezadovoljan takvom odlukom.

Odluka da li će izaći ili ne na izbore je na partijama, potencijalnim kandidatima i glasačima. Vlada ima obavezu da u skladu s međunarodnim demokratskim standardima, koje je Srbija prihvatila, obezbedi uslove za fer i slobodne izbore. Nije na meni da govorim, ni strankama ni glasačima, šta treba da rade.

Međutim, kada se izbori održavaju u mojoj zemlji, kao građanka, želim da biram slobodno između raznih politika, platformi i kandidata. Želim i da imam slobodan pristup stavovima koje zastupaju preko slobodnih medija kao, na primer, na javnom medijskom servisu.

Ako deo opozicije ipak na kraju ne izađe na izbore da li će Velika Britanija te izbore smatrati legitimnim?

Na ekspertima koji prate izborni proces je da to procene, konkretno Kancelariji OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava. Obratićemo pažnju na to šta će oni reći.

U poslednjih deset godina vaše kompanije su investirale 631 milion evra u Srbiju i Velika Britanija je na 10. mestu po visini stranih ulaganja. Kako povećati privrednu saradnju?

Kada sam prošle jeseni došla u Srbiju predsednik Aleksandar Vučić i ja smo se složili da postoji veliki potencijal za povećanje trgovinske razmene i investicija. Preduzeli smo važan korak. Reaktivirali smo Britansko-srpsku privrednu komoru, to je zajednički projekat u koji je uključena i srpska ambasada u Londonu. Oživeli smo komoru kako bi srpski i britanski biznis mogli da se razmahnu na obostranu korist i kako bismo promovisali zdravo, predvidivo poslovno okruženje.

Ovde sam tek četiri meseca i ovo je početak važnog procesa i sigurno će naši ekonomski odnosi da se razvijaju. Mi imamo kompanije koje ovde uspešno rade u rudarskom sektoru, farmaceutskoj industriji i drugim oblastima.

Britanija podržala više od 60 projekata u Srbiji

Od 2015. godine Britanija je, kroz „Fond za dobru upravu”, podržala više od 60 različitih projekata koji se odnose na strukturne i ekonomske reforme u Srbiji. Ukupna vrednost ovih projekata prelazi dvadeset miliona evra.

„Ujedinjeno Kraljevstvo je najveći bilateralni donator programa e-Uprava, čiji je cilj razvoj boljih usluga za građane i privredu u Srbiji. Na primer, direktno smo podržali reformu katastra, koja je omogućila jeftiniju, bržu i jednostavniju registraciju nepokretnosti. Takođe, Ministarstvo finansija je koristilo britansku podršku i iskustvo da smanji obim nenaplativih kredita u privredi s 23 na 5,3 odsto”, kaže ambasadorka Maklaud.

Komentari11
024a7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Albrecht
Било би занимљиво када би наша држава имала снаге и потенцијала да сагледа шпијунску улогу те тзв помоћи. На жалост од наше клептократске олигархије нисмо ни могли очекивати опцију да сами(са сопственом памећу и технологијом) уредимо е-пословање, е-владу итд. На крају као што малопре рече један од читалаца, англосаксонци су све само хуманисти не.
Mile
Britanija je pocinila mnogo konkretnih steta prema Srbiji i Srbima .To prvo da ispravi , pa da s e prica o relaksaciji odnosa.
Миле Сремчица
Све што они (наводно) улажу у Србију је чист, њихов скривени интерес. Нарочито "Е" ствари, катастар и сл. Никад, никад нису били (искрени) пријатељ Србији нити било коме у свету. Оно су највеће (подмукло) зло овог света и далеко им лепа кућа
milic
Drugim recima: "Nisam general,ja sam civil,ali komandujem vojnicki i podnosim raport komandi.A,kada dodje vreme,e onda ......"
Vale
Tipicno Engleski ! Da kao "Ameri " dele lekcije, a da su po strani kao velike tate. To je osnovna masovna logika stanovnistva ostrva. Da su iznad svega, da se oni o svemu moraju pitati i ostati eminencija. Sada ce tek da vrsljaju po EU i da pridikuju. Valjda ce biti snage da im se pokaze gde im je konacno mesto

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja