nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 03.02.2020. u 22:00 Dimitrije Bukvić

Građani suzbijaju globalno zagrevanje

Najveća kolektivna akcija u svetu posvećena borbi protiv klimatskih promena, koja obuhvata 145 gradova u više od 55 zemalja, biće održana 8. i 9. februara i u Beogradu Manifestacija „Klimaton” je nedavno predstavljena u beogradskom kafiću „Zvuci srca”, u kojem rade mladi sa smetnjama u razvoju
Манифестација „Климатон” је недавно представљена у београдском кафићу „Звуци срца”, у којем раде млади са сметњама у развоју (Фотографије: „Климатон” тим)

Da građani mogu da se uključe u rešavanje ekoloških problema svojih gradova pokazaće ovogodišnja manifestacija „Klimaton”. Najveća kolektivna akcija u svetu posvećena borbi protiv klimatskih promena, koja obuhvata 145 gradova u više od 55 zemalja, biće održana 8. i 9. februara i u Beogradu. Tog vikenda, u Upravi grada u Ulici kraljice Marije 1, učesnici ovog dvodnevnog događaja će u stručnom delu programa učiti o održivom razvoju a moći će i da ponude rešenja za ekološke probleme prestonice.

Kako za naš list kaže Siniša Rudan, predsednik organizacionog odbora „Climathon Belgrade”, stručni deo će činiti predavanja i radionice u saradnji s profesorima sa Arhitektonskog, Šumarskog, Fizičkog fakulteta, Beogradske politehnike kao i s Centrom za promociju nauke. Ključni događaj će, ipak, biti rešavanje dva konkretna klimatska izazova Beograda: smanjenja efekata „toplotnih ostrva” i motivisanja građana na razvrstavanje čvrstog komunalnog otpada.

„Usled globalnog zagrevanja, mikroklima centralnih gradskih prostora se menja i stvaraju se toplotna ostrva – urbani ’džepovi’ u kojima je toplije nego u ostatku Beograda. Kad je reč o odlaganju komunalnog otpada, reciklaža u Srbiji je na niskom nivou. Više od 90 odsto otpada završi na deponijama i divljim smetlištima. Uz neophodno postavljanje ’raznobojnih kontejnera’ i povećanje broja mesta za reciklažu, istovremeno mora da se znatno podigne svest građana o razvijanju održivih navika – razvrstavanju reciklabilnog otpada ili bacanju otpada na predviđena mesta”, ističe Rudan.

Timove koji će rešavati ove probleme činiće studenti, preduzetnici, startapovi, biznis lideri... Svi koji žele da učestvuju u tome, ili da posete događaj, mogu da se do 6. februara prijave na sajtu bit.ly/climbg.

„Klimaton” je pokrenula Evropska zajednica za znanje i inovacije (EIT Climate-KIC), a poduhvat se u Beogradu ostvaruje u saradnji s gradskim Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, Privrednom komorom Srbije i nizom partnera. O planetarnom značaju ove manifestacije svedoči procena da će joj se do 2022. priključiti više od hiljadu gradova sveta. Ideja projekta je da se identifikuju lokalni klimatski izazovi uz omogućavanje građanima da preduzmu akciju, kao i razvijanje inovativnih ideja za rešavanje ekoloških problema, uz obezbeđivanje podrške i ekspertize za njihovo sprovođenje. Tako će i na beogradskom „Klimatonu” oni koji ponude najbolje zamisli moći da ih dalje razvijaju u saradnji s gradom i partnerima poduhvata.

„Imamo sreću i zadovoljstvo da smo podršku i saradnike našli u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, s kojim su i definisani izazovi koje ćemo rešavati”, napominje Rudan.

U stručnom delu će učestvovati i dr Vladimir Đurđević, profesor na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, koji za naš list podseća da je rešavanje problema klimatskih promena kompleksno, pa je dobrodošlo uključivanje što većeg broja građana.

„Broj toplotnih talasa u Srbiji je više nego udvostručen u poslednjih nekoliko decenija, pa uključivanje građana u mapiranje nepovoljnih zona u gradovima, s izuzetno visokim temperaturama u toku leta, može biti od suštinske važnosti za pravilno planiranje razvoja”, kaže dr Đurđević.

Učesnici manifestacije će rešavati ekološke izazove uz interaktivnu društvenu igru „igraj održivost”

Prema rečima Ivane Vilotijević, gradske sekretarke za zaštitu životne sredine, „Klimaton” doprinosi akcionom planu adaptacije na klimatske promene koji je u Beogradu usvojen 2015. godine.

„Značaj ove manifestacije je i u povezivanju kreativnih i inovativnih ljudi sa stručnjacima, kako bi se dobile nove ideje i pristupi u borbi protiv klimatskih promena u Beogradu”, kaže Ivana Vilotijević.

Izabel Ajras, savetnica za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, podseća da je „Klimaton” deo Evropske zajednice za znanje i inovacije – najvećeg kontinentalnog javno-privatnog partnerstva za nalaženje inovativnih rešenja u borbi protiv klimatskih promena.

„To partnerstvo nadilazi lokalna rešenja, povezuje gradove, regione i države a njegova snaga je u mreži profesionalaca i znanja. Učešćem u njoj, lokalne inicijative mogu da profitiraju pristupom informacijama i alatima, kao i povezivanjem s istomišljenicima. Svi učesnici ’Klimatona’ su automatski deo ove mreže”, kaže ona.

Igrom do održivog razvoja

Na beogradskom „Klimatonu”, učesnici će o održivom razvoju učiti kroz društvenu obrazovnu igru „Play Sustainability” („igraj održivost”). Reč je o međunarodno nagrađivanoj igri koju je proizvela domaća pamet okupljena u zajedničkom timu nevladine organizacije „ChaOS” i internacionalnog foruma za obrazovanje „ReMaking Tesla”. U njoj se kombinuju karte, savremene informacione tehnologije, mobilna aplikacija i elementi veštačke inteligencije. Ova igra je uveliko zapažena i van Srbije, pa je zbog njenog razvoja forum „ReMaking Tesla” proglašen ambasadorom Uneskovog kluba na Univerzitetu u Sorboni. Takođe, Univerzitet u Oslu je podržao „igraj održivost” kao deo programa povodom proglašenja glavnog grada Norveške za zelenu prestonicu Evrope u 2019. godini.

Komentari5
e0a06
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Socijalna ekologija
Zakon entropije kao "najvažniji naučni zakon" (A. Ajnštajn) postavlja nam granice unutar kojih smo prinuđeni da delujemo. Načinom proizvodnje i stilovima svakodnevnog života u profiterskom industrijalizmu (kapitalizmu) čovečanstvo je ubrzalo proces entropije tj. trošenje iskoristive energije u univerzumu. A postoje samo dva izvora energije. To su: Sunčevo zračenje i potencijal planete. Iz ovog saznanja možemo izvesti zaključak o načinu života u održivom društvu. Vreme se ne može vratiti unazad.
Mile
..pa ne primaju gradjani platu za to ...
Dijaspora
I povodom mog prvog komentara da čuvate šta imate - članak iz istog broja politike Parkovi se seku da se prave zgrade http://www.politika.rs/scc/clanak/447152/Protest-stanara-naselja-Velika-kolonija-za-odbranu-parka Prvo sve posecete i uništitite a onda da merite “toplotne zone”: E moji zemljaci - ne zna levo oko gde desno gleda.Gde je urbanistički zavod ( ili kako se to sada zove)
Dijaspora
Balkan jeste ugrožen promenama klime; kad dodjem leti tamo - “klimatske promene se vide” u vrelim gradovima. Jedno od rešenja - ne secite sume i drveće ; ne kaspite drvece po drvoredima ( kao sto se radi već zadnje 2 decenije;) ; sadiste drvece , zelenilo , ozelinte gradove ; ne gradite bez plana ( kuća na kuću ; zgrada na gradu) ; ne cemetirjte sve; A “urban hotspots” možete lako da kartitrate koristeći tehnologiju; volju i energiju naroda i seče koristite za sadjene drveća i čuvanje prirode.
Александар
Слажем се за боље одлагање отпада и домаћинско понашање према природи и околини, али ако хоћете да се борите против климатских промена, само искључите ТВ и не придајте превише пажње текстовима попут овог. Највеће загађење излази из уста бирократа ЕУ Комитерне.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja