ponedeljak, 30.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:14

Pogonska snaga gasa i nafte u geopolitici

Autor: Mitar Mihaljicaponedeljak, 10.02.2020. u 18:00
(Срђан Печеничић)

Prirodni strateški resursi, kao što su gas i nafta (uz druge energetske resurse pomoću kojih se dobija električna energija), imaju veliki značaj za svaku zemlju i za globalnu ekonomiju. Oni čine pokretačku snagu i krvotok svake ekonomije. Više sile nisu bile jednako darežljive prema svim zemljama u pogledu bogatstva u nafti i gasu. A za neke je to bogatstvo bilo prokletstvo. Pritom, zemlje koje su najbogatije naftom (Venecuela, Saudijska Arabija, Irak, Iran) i gasom (Iran, Katar, Irak, Rusija) bile su manje ili više izvan tokova zrele industrijske revolucije i njenih civilizacijskih dostignuća. Nafta, gasa i drugi energetski resursi dobijaju na značaju tek u industrijskoj revoluciji.

Industrijski razvijene zemlje u prvoj polovini 20. veka (SAD i Engleska) nisu imale dovoljne rezerve nafte i gasa. Početkom 20. veka najpre je engleska kompanija počela istraživanja i eksploataciju nafte na Srednjem istoku. Potom su se i kompanije SAD intenzivnije uključile u eksploataciju rezervi nafte u tom području. U toj eksploataciji i da bi sebi omogućile pristup novim rezervama nafte i gasa, SAD se nisu ustručavale da koriste tvrdu moć. Predsednik SAD 1980. godine Džimi Karter kaže „Svaki pokušaj bilo koje strane sile da postigne kontrolu Persijskog zaliva smatraće se kao napad na vitalne interese SAD. I svaki takav napad biće onemogućen svim sredstvima, uključujući i vojnu silu.”

Poslednji brutalan pokušaj SAD u osiguranju rezervi nafte i gasa oličen je u napadu na Irak 2003. godine i ubistvu Sadama Huseina pod lažnim izgovorom. Međutim, SAD su koristile i suptilnije načine da bi zadržale monopol na Srednjem istoku i u oblasti Persijskog zaliva. One su najpre 1973. godine Saudijskoj Arabiji, a potom i drugim zemljama Persijskog zaliva ponudile vojnu bezbednost uz zamenu za pristup njihovim resursima, ali tako da kupovinom oružja iz SAD te zemlje na svom tlu štite američke i „svoje” interese. SAD su uspele da pridobiju Saudijsku Arabiju i zemlje OPEK-a da se cena nafte i gasa obračunava u dolarima kako bi prilikom kupovine izbegle problem kursnih razlika i prinudile druge zemlje da kupuju dolare kada kupuju naftu i gas. SAD su tu poziciju dolara učvrstile i u međunarodnoj bankarskoj mreži za platne transakcije SWIFT počev od 1979, što je svim državama i kompanijama vezalo ruke u trgovini naftom i gasom i drugim ključnim robama.

Zahvaljujući revoluciji u dobijanju nafte i gasa iz uljnih škriljaca putem „krekovanja” SAD su izbile na prvo mesto u svetu po proizvodnji gasa i nafte. To je dovelo do smanjenog angažovanja SAD na Srednjem istoku i do ozbiljne relaksacije u borbi za naftu i gas na tom području. Svakako, ostao je problem sukoba SAD sa Iranom. Ali se tu radi o drugoj vrsti sukoba nakon dolaska na vlast ajatolaha Rukolaha Homeinija 1979. i stvaranja teokratske države i jačanja političkog islama.

Pogonska snaga gasa i nafte u geopolitici nije mnogo smanjena relaksacijom odnosa na Srednjem istoku. To pokazuju veoma žestoki sukobi između SAD i Nemačke oko izgradnje „Severnog toka 2”. Nemačka je verovatno neoprezno odlučila da do 2030. ugasi poslednju nuklearnu elektranu i sve elektrane na ugalj. U vezi s tim, ona nije imala drugi izbor osim da se osloni na Rusiju da bi održala snažan rast svoje ekonomije. Rusija poseduje 25 odsto svetskih rezervi gasa, i kad je reč o količini i ceni gasa nema konkurente. Nesumnjivo je da se izgradnjom „Severnog toka 2” zabija veliki klin u odnose SAD i Nemačke. To će verovatno u budućnosti dovesti do rizične geopolitičke dinamike ne samo u odnosima SAD i Nemačke, nego i u odnosima SAD i NATO-a, Evropske unije i NATO-a, odnosima unutar EU, kao u odnosima svih njih sa Rusijom, što će se odraziti na globalnu geopolitiku. Sigurno je da se SAD neće lako pomiriti sa završetkom „Severnog toka 2”. One su u decembru 2019. godine usvojile čudan Zakon o zaštititi evropske energetske sigurnosti po kome će „braniti” interese EU na taj način što će osujetiti završetak i rad „Severnog toka 2”. SAD su već uspele putem sankcija da za godinu dana uspore završetak tog gasovoda, što je dovoljno da se pripreme druge mere kažnjavanja EU (Nemačke) i Rusije. Primarni cilj SAD u tom „gasnom ratu” jeste da osiguraju tržište EU za višak svog tečnog gasa (LNG), koji je 30 odsto skuplji od ruskog. Pritom, Donald Tramp ili ratoborni krugovi u SAD nastojaće da suzbiju snažno ekonomsko povezivanje EU sa Rusijom i njenu energetsku zavisnost od Rusije, te da stave na probu spremnost NATO-a da brani američke interese u Evropi. I upravo kada je postalo verovatno da će pogonska snaga nafte u geopolitici oslabiti zbog korišćenja obnovljivih izvora energije i znatne zamene pogonskog goriva u električnim vozilima putem baterija – na horizontu se pojavljuju sukobi oko litijuma kao glavnog elementa u proizvodnji baterija. Kina i kineske firme već kontrolišu 50 odsto globalne proizvodnje litijuma i 60 odsto proizvodnje baterija za električna vozila, pri čemu znatne količine litijuma dobijaju iz svojih rudnika u Australiji, Čileu i Boliviji, a po Monroovoj doktrini Čile i Bolivija se nalaze u sferi interesa SAD. Nikad kraja novim sukobima.

Dr ekonomskih nauka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari2
10595
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tehnicke nauke
1.Americki nafta i gas se ne dobijaju iz uljnih skriljaca (shale oil i oil shale na engleskom nisu jedno te isto), a "krekovanje" je daleko siri pojam od "frekinga" (hidraulic fracturing). Frekinga se ne gade ni Rusija i Kina, mada se to uvek zaboravlja. 2.Americki LNG je definitivno skuplji od ruskog gasa dopremljenog gasovodima, ali diverzifikacija snabdevanja gasom omogucava kupcima da ne budu 100% zavisni od jednog snabdevaca (sto Rusi definitivno znaju da iskoriste).
Бранислав Станојловић
Најкориснија последица пада потражње нафте би било финансијско сакаћење подржавалаца тероризма.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja