sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:19
IZ STARIH RIZNICA

Automat za državno rukovodstvo

Model M1951 je specijalno rađen za Aleksandra Rankovića, Tita i druge istaknute ličnosti, ali nije uveden u serijsku proizvodnju
Autor: Branko Bogdanovićsreda, 05.02.2020. u 13:45
Аутомат М1945 и власник оружја, мајор Војислав Никетић (1911–1980)

„Politika” je nedavno pisala o izložbi oružja u Ministarstvu odbrane, namenjenoj stranim delegacijama, koja govori o naoružanju jugoslovenske vojske u prvoj polovini prošlog veka.

Postavka, rađena u saradnji s Vojnim muzejom, odnosno višim kustosom Vukom Obradovićem, predstavila je pešadijsko i vazduhoplovno naoružanje, konkretno mitraljeze s aviona.

Izložba govori o radu naših konstruktora, ali i o proizvođačima iz inostranstva koji su snabdevali našu vojsku ili je njihovo oružje ostajalo ovde kao ratni plen. Pri izboru eksponata nije bila bitna njihova starost, već njihova tehnička posebnost – objasnio je tim povodom Obradović.

Kadrovi vojne industrije

Izloženi su eksponati Vojnog muzeja koji su se nalazili u depou, budući da ova institucija poseduje tako veliku kolekciju da nije moguće izložiti sve predmete u samom muzeju.

„Među automatima posebno se ističe domaći model M51, a pažnju privlači zbog osobe kojoj je pripadao. Reč je o Aleksandru Leki Rankoviću, tada najbližem saradniku Josipa Broza Tita, koji je u posleratnom periodu bio ministar unutrašnjih poslova FNRJ. Njegovo ime ugravirano je na automatu koji ipak nije ušao u serijsku proizvodnju, za razliku od izloženog M56 koji je postao standardni automat JNA.”

Dopunimo informaciju podacima upravo o modelu M51 koji je specijalno rađen ne samo za Aleksandra Rankovića nego za praktično kompletno rukovodstvo zemlje, ali je predstavljao samo prelazno rešenje ka kvalitetnom oružju, bez namere da se uvodi u serijsku proizvodnju. Osim toga, njegovi prethodnici i naslednici najbolje govore o sjajnim kadrovima i vitalnosti domaće vojne industrije još od prvih dana njenog nastajanja posle Drugog svetskog rata.

Još pre konačnog oslobođenja zemlje razmišljalo se o domaćoj proizvodnji automata. Na konstrukciji ovog oružja su dugo vremena, u nedostatku kadrova, uglavnom radili bivši pitomci predratne kragujevačke Vojnozanatlijske škole. Jedan od prvih, luksuznih prototipova automata konstruisao je početkom 1945. Borivoje Maksimović, inače majstor-puškar sa završenim višim tečajem Vojnozanatlijske škole. Oružje su 27. aprila 1945. radnici poklonili upravniku „VTZ 21. oktobar” (danas „Zastava Oružje”), majoru Vojislavu Niketiću. Automat, kalibra 9 mm, predstavljao je mešavinu rešenja preuzetih sa sovjetskog PPŠ 41, PPS 43, te italijanske berete M38/42. Na gornjoj strani sanduka utisnut je grb FNRJ, na levoj strani naziv ustanove – „Vojnotehničke radionice – Kragujevac”, dok se na srebrnoj kartuši, plasiranoj na desnoj strani glave kundaka, nalazila posveta: „VOJA NIKETIĆ / MAJOR – UPRAVNIK / 25. IV 1945”. Automat se zasnivao na inercionom zatvaraču, regulatoru vatre u vidu leptiraste poluge na desnoj strani usadnika, oblozi za vazdušno hlađenje i kompenzatoru, sličnom onom na bereti.

Ovo je, međutim, bio sporadičan, vanplanski pokušaj, namenjen reprezentativnoj potrebi. Osvajanje domaćeg automata, baziranog na sovjetskom metku 7,62 × 25 mm TT, oficijelno je predviđeno tek prvim petogodišnjim planom proizvodnje vojne industrije. Načelnik odeljenja „Preduzeća 44” („Crvena zastava”, „Zastava Oružje”) Đurđe Matić, mašinbravar s višim tečajem Vojnozanatlijske škole, započeo je konstrukciju novog oružja 1948, a dovršio je 1949. Prototip je osvojen 1950, a serijska proizvodnja automata 7,62 mm M49 startovala je 1951. Do 1953, kada je proizvodnja obustavljena, proizveden je 6.891 automat M49.

Konstruktor automata M1949, Đurđe Matić (1911–1989) i Todor Cvetić (1914–2004)

Matić je iskoristio niz elemenata sa sovjetskog modela PPŠ (špagin) M41 i italijanske berete M38/42. Po uzoru na sovjetsko oružje konstrukcija je bila tehnologična; tačnu mehaničku obradu zahtevala je samo cev, zatvarač je izrađivan na strugu s glodanjem u završnoj fazi, a skoro svi ostali metalni delovi izrađivani su „štampanjem” – presovanjem limova. Rad automata zasnivao se na principu slobodnog trzanja zatvarača. Zatvarač je bio kružnog oblika, s fiksnom udarnom iglom, rađen po uzoru na zatvarač berete M38. Limeni sanduk i obloga cevi s kružnim otvorima za hlađenje bili su izrađeni iz jednog dela. Na ustima obloge nalazio se kompenzator sa zakošenim čelom i bočnim otvorima. Sanduk je sa zadnje strane imao demontažni poklopac koji je omogućavao vađenje povratne opruge i zatvarača. Kao ublaživač trzanja (amortizer) zatvarača služio je plastični prsten smešten oko čepa poklopca sanduka. Mehanizam za okidanje je bio sličan onom na sovjetskom PPŠ-41, s kliznim regulatorom vatre ispred obarača, dok je kočnica nalikovala onoj na bereti M38/49: sastojala se od valjka različitih prečnika koji je prolazio kroz sanduk ispred branika obarača i imao dugme s obe strane. Kao i PPŠ-41, automat M49 (kao i modifikacija M49/57) u glavi kundaka je imao otvor za smeštaj pribora za čišćenje i podmazivanje.

Mane Matićevog rešenja, međutim, brzo su došle do izražaja; masivni zatvarač je uvećavao ukupnu masu oružja; često je dolazilo do neželjenog opaljenja (usled udaraca o čvrste predmete); konačno, plastični amortizer nije dovoljno ublažavao trzanje zatvarača, pa je dolazilo do kidanja bradavica i izbijanja čepa. Domaći stručnjaci pokušali su da poboljšaju performanse automata uvođenjem zatvarača olakšanog za 100 grama. Nažalost, ovakvo rešenje imalo je dodatne mane – zbog smanjene mase zatvarača kadenca je porasla do nivoa da je oružje bilo teško kontrolisati pri automatskoj vatri, a veliki broj udaraca znatno je smanjivao životni vek plastičnog amortizera. Konačno, opasnost od samoopaljivanja nije otklonjena. Ovo je presudno uticalo da se M49 skine sa proizvodne trake.

Tokom 1951. kapetan I klase Todor Cvetić konstruisao je novi ublaživač trzanja za automat M49. Inače, i Cvetić je pre rata završio niži tečaj 38. klase Vojnozanatlijske škole i stekao zvanje puškara. Sama konstrukcija je visoko ocenjena, te je Cvetić dobio zvanje novatora .

„Preduzeće Crvena zastava” je odlučilo da povodom Dana Armije, 1951, izradi malu seriju modifikovanih automata M49 pod oznakom M51 kojim bi darovalo tadašnje visoke državne funkcionere. Oružje se zasnivalo na Matićevom rešenju, s Cvetićevim ublaživačem trzanja, bez glave kundaka, s drvenim pištoljskim rukohvatom, bez obloge cevi s otvorima za hlađenje, te kliznim skeletnim kundakom koji se uvlačio u drveni podkundak. Na gornjoj strani sanduka utisnut je državni grb, natpis „FNRJ / M51”, te ovalna kartuša sa imenom darovanog rukovodioca, datumom „22-XII-51”, i nazivom proizvođača – „C. zastava”. Luksuzne primerke dobili su najeminentniji rukovodioci Broz, Moša Pijade, Ranković, Boris Kidrič, Miha Marinko i Dušan Kveder Tomaž.

Sačuvani u muzejima

Načelnik Generalštaba general-pukovnik Koča Popović uveo je Cvetićev ublaživač za sve proizvedene automate M49. Pokazalo se, međutim, da je ublaživač, sastavljen od konusnog prstena, vretena i povratne opruge, isuviše komplikovan za izradu, pa se odustalo od njegove primene na serijski proizvođenom oružju. Na automat M1949 ugrađen je novi, pojednostavljeni ublaživač trzanja, a oružje je nastavljeno da se proizvodi pod oznakom M49/57.

Konačno rešenje praktičnog automata, takozvanog „artikla 11”, koji je uveden u naoružanje JNA, predstavljala je potpuno nova Cvetićeva konstrukcija– automat 7,62 mm M1956.

Inače, svi automati M51 sačuvani su do danas u različitim muzejima novih država nastalih na prostorima bivše SFRJ.


Komentari1
78111
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan
Odličan tekst.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja