sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:24

Jezik se brani u školi, medijima i biblioteci

Društvo u kojem se ne cene knjige nego mu se poturaju praporci i laži nema budućnost, upozorava prof. dr Aleksandar Jerkov
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićsreda, 05.02.2020. u 21:00
Александар Јерков (Фото лична архива)

Opstanak srpskog jezika dovodi se u pitanje niskom kulturom i jadnim oblikom govora u javnom životu, upozorava dr Aleksandar Jerkov, profesor Filološkog fakulteta i upravnik Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, ističući da je i naša kultura slabo predstavljena u svetu, da je malo prevoda s našeg na strane jezike, a i sve manje prevodilaca, mada je poseban problem i to što smo nedovoljno prisutni u digitalnoj sferi.

Ovaj profesor Srpske književnosti 20. veka pojašnjava da je srpski ugrožen epidemijom novih jezika na prostoru nekadašnje srpskohrvatske jezičke zajednice i potiskivanjem ćirilice iz ravnopravne upotrebe naša dva pisma. Zato smo, kaže, svi odgovorni, ali ne podjednako. Prema profesoru Jerkovu, najodgovornija je država kada, kako tvrdi, dopušta diskriminaciju srpskog jezika i tako ne poštuje sebe i svoju kulturu.

Ko nas sprečava da vodimo računa o našem jeziku, zašto u školama i mi ne bismo imali onoliko časova maternjeg jezika koliko ih imaju Francuzi i Rusi, pita Jerkov. Umesto toga mladi su, smatra on, u društvu spektakla i skandala zasuti lažnim uzbuđenjima, senzacionalističkim najavama i pukim prostaklukom.

– Zato se dešava da prenadraženi dobro upakovanim glupostima počnu da odustaju od rada na sebi i radije prate vesti o ubistvu nekog kriminalca nego da čitaju Dostojevskog i Poa, Mešu Selimovića i Milorada Pavića, pa da uz umetnički smisao shvate čak i zločin i njegovo razrešenje. Ide omladina u biblioteke, ali društvo ne nagrađuje takav trud. Našim svetom ne vladaju fini, obrazovani i pametni ljudi već oni grabežljivi. To ništa dobro neće doneti ovoj zemlji i narodu, premda to nije neka nova pojava. Setimo se upozorenja Arčibalda Rajsa, izrečenih baš nama, ako ne onih opštih Sokrata, Diogena i Epikura. Danas je bolje nego devedesetih, pa ipak se sve više ljudi iseljava iz Srbije. To je smrtna presuda, tako se nestaje iz istorije. U prvi razred osnovne škole upisalo se manje od sedamdeset hiljada đaka, a broj iseljenih iz Srbije je najmanje polovina toga. Dakle, nestaćemo. Ko o tome zaista brine – upozorava Jerkov i dodaje da društvo u kojem se ne cene knjige nego mu se poturaju praporci i laži nema budućnost.

Rešenje vidi u društvenom preporodu i energičnoj akciji suzbijanja nekulture i prostakluka svim moralnim sredstvima. Za početak, on bi na sve medije primenio zakone ljudskosti i pristojnosti koji se, kaže, krše svakoga dana, što nipošto nije slučajno.

Smatra da je besmisleno i nepotrebno reći „lajkovati”, „anfrendovati”, ili „biti u problemu” i da do tih omiljenih izraza omladine vode neznanje i volja za oponašanjem „do granice običnog majmunluka”. Oni koji koriste te izraze ruže naš govor i pokazuju da zaista imaju problema ne samo s jezikom, već i s mišljenjem. Ipak, „srbingliš” kojim sve više komuniciraju mladi u Srbiji, prema Jerkovu, nije glavni uzrok kvarenja našeg jezika jer „civilizacije prodiru”, pa sada kažemo kompjuter i fajl, kao što su naši očevi govorili šrafenciger i auspuh (germanizmi), a dedovi ular i kamdžija (turcizmi)...

– Jezik se ozbiljno kvari kada ne umemo da se lepo izrazimo i ne poštujemo dovoljno ono gde on dostiže apsolutni simbolički vrhunac – a to je književnost. Ljudi čitaju stalno, ali je problem šta čitaju. Sve manje vredne stvari. Vreme ne posvećuju pravim mislima, umetničkim delima, stihovima, već prate prostačke, reklamne i političke priče. Šteta. Gde god vam pogled padne nešto je ispisano, od reklama po ulicama do takozvanih printova na donjem vešu, a sve glupost do gluposti. Pogledate u ljude, a oni ne gledaju jedni druge već svako u svoju spravicu u kojoj se, osim fotografija, nalazi i more suvišnih, nepotrebnih tekstova. Od vesti ni o čemu, do lažnih junaka stvarnih rijalitija i političkih uzurpatora vremena, pažnje i života – ukazuje na suštinu problema profesor Jerkov.

Najteže je rukovoditi državom i vaspitati dete

Prisećajući se prijateljskih razgovora s prof. dr Vladetom Jerotićem, koji mu je jednom prilikom rekao da je najteže upravljati državom i vaspitati dete, profesor Jerkov naglašava da nema lakog odgovora na pitanje kako da u društvu spektakla, o kome govori, roditelji vaspitaju decu.

– Ali ima jedan jednostavan i savršeno efikasan test: da li ste se zaista trudili da vaše dete bude obrazovan, fin i pre svega dobar čovek, ili ste, da umirite sebe, samo glumili – odgovor na pitanje prof. Jerkova krije i rešenje za najteže zanimanje.

Učitelji su najpotcenjeniji, a osnovni deo društva

Na pitanje da li bi nastavnici, pa i ministar prosvete, mogli da ublaže krizu u kojoj je srpski jezik, Jerkov kaže da su učitelji najpotcenjeniji iako su, zapravo, osnovni sloj društva. Umesto da budu vrlo zainteresovani s kim njihova deca provode polovinu svog dana dok su tako mala, roditelji bi, kako kaže, želeli da taj „potlačeni sloj ljudi” ispravi sve ono gde oni sami, i celo društvo, greše, da im vrate iz škole anđele dok oni u svakodnevici od njih prave buduće prevarante.

– Učitelji bi mogli i morali da brinu o deci kao da sve na svetu od toga zavisi. Gospodin ministar treba, po cenu političke krvi do kolena, da se bori za drugačiji budžet. Naš budžet za prosvetu i nauku je minijaturan, manji nego u svim normalnim zemljama. U borbi za prosvetu bismo bez oklevanja svi pomagali zdušno, bez obzira na političke prilike ili razlike – naglašava Jerkov.


Komentari40
527c6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
Језик би морао да буде одговарајући, према прописаном стандарду у свему и свуда где је у уопотреби српски језик. И квалитет језика на коме се штампају књиге, новине и сл. не треба да зависи у квалитету од тога ко је власник издавачког предузећа, ко је власник новина и било чега за шта се подразумева српски језик и писмо. Најпрее мора да се поштује свуда обавеза из Члана 10. Устава Србије у вези с језиком и писмом. Пре тога морају стручњаци за језик да успоставе најбољу могући језичку норму.
Beogradjanin Schwabenländle
Имам одавно осећај и примећујем свакодневно у новинама да се стање језика и ћирилице погоршава управо због такозваног упозоравања. Можда би било боље да се " неки " мање брину о нашем језику и нашем писму.
Драгољуб Збиљић
Дакле, пре свих других, српски лингвисти треба да правописно, по Уставу Србије и по општој пракси у свим другим језицима, врате српској ћирилици у српском правопису стопостотну сувереност. Остане ли двописмо, српска ћирилица ће све више нестајати у корист хрватског писма које је, смишљено, у Југославији власт исфаворизовала и заменила српску ћирилицу гајицом до данашњих 90 одсто. Док из правописа и уџбеника ђаци не уче да се српски језик пише (само) српским писмом, од ћирилице неће бити ништа.
Дејан.Р.Тошић
Језик и писмо једног народа се брани првенствено својим новцем. Српски Краљеви и Цареви су први у овом делу Балкана ковали свој новац исписан на ћирилици од 12.в. Први пут се латинично писмо на Српском новцу употребило 1919.г Уставом је прописано службено ћирилично писмо од 2006.г. али НБС и даље кује и штампа новац на два писма, Хрватском латиницом и ћирилицом Срба. Сваке године због употребе два писма Српска привреда губи 0,5% БДП. Тако се не штити језик и ћирилично писмо Срба.
Дејан.Р.Тошић
Поштована Мила Симић,латиничних алфабета има око 90 држава које своје језике пишу различитим "латиницама" . Хрватску латиницу Италијани не разумеју ни Французи, Немци, Британци.Сва упутства и гаранције на производима којим се тргује у Србији су исписани на СРБ али на латиници Хрвата. Наша привреда искључиво производи, увози и извози "своју" робу са декларацијом исписаном на латиници Хрвата. Чија је то роба? Ко зарађује? Иначе за Вашу инфо. Србија има највећи увоз из Русије 60% а са Хрватском 5%.
Preporučujem 9
mila simic
92 % naseg izvoza ide u zemlje u kojima se pise i cita latinica.
Preporučujem 5
Marko
Stomak me zaboli kada čujem ili pročitam u medijima da je neko "ukrao šou", da postoje "crvene linije" u pregovorima, komentariše "recentne" događaje ili priča o "benefitima" ulaganja u... Ostavljam čitaocima da sami zaključe kakvi su političari na vlasti u Srbiji kada profesor kaže "Našim svetom ne vladaju fini, obrazovani i pametni ljudi već grabežljivi".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja