ponedeljak, 30.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:14

Plan B: uzeli bismo „samo“ zemljišta na primorju

Autor: Nikola Milovančevutorak, 11.02.2020. u 18:00
Бока Которска (Фото А. Васиљевић)

Na dan Svetog Save, 27. januara, u emisiji „Argumenti” na crnogorskoj državnoj televiziji (RTCG), gostovali su g. Velibor Džomić, koordinator Pravnog savjeta Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve  i advokat g. Nikola Martinović, koji je blizak stavovima crnogorske vlade. Tema je bila najaktuelnija: Zakon o slobodi vjeroispovijesti koji je donela skupština Crne Gore. U televizijskoj debati je g. Martinović zagovarao odredbe tog zakona a SPC je uputio da se za preispitivanje njegovih odredbi obrati u sudskim instancama Crne Gore. Međutim, već krajem sedmice, 1. februara, RTCG je objavila vest o novom istupu N. Martinovića: „Martinović ocijenio: SPC brine zbog vrijednog zemljišta ”. Po toj vesti, advokat Martinović je sada izjavio: „Problem neće biti ni formalna registracija, već vrijedne investicione nekretnine...”

Jasno je da jedan, nesumnjivo sposoban advokat ne bi neovlašćeno davao izjavu da li će država Crna Gora registrovati SPC i šta želi da uzme od SPC. Posle ponovnih masovnih protesta u četvrtak 30. januara, panika režima je očito sve veća i apetiti su se smanjili: nevladina organizacija „Crnogorska pravoslavna crkva” se pušta niz vodu, nije više sporna registracija SPC a nekoga zanimaju još jedino zemljišta na Jadranu. Uz to je N. Martinović dodao: „Ono što je suština i na čemu će, prema mojem mišljenju, SPC insistirati u pregovorima jeste pitanje nekretnina koje nijesu korišćene kao bogoslužbeni objekti. Dakle, njih interesuje gradsko građevinsko zemljište prije svega, što je i najvrednija imovina kojom ta crkva danas gazduje u Crnoj Gori”. Ovo je pak zamena teza, bilo bi poštenije reći: „Nas interesuje gradsko građevinsko zemljište, da ga oduzmemo od SPC”.

Ipak, to je veliki pozitivan pomak – nema više ucenjivanja sa registracijom SPC a i imovinski apetiti su smanjeni „samo” na građevinska zemljišta koja su pogodna za izgradnju turističkih objekata (uglavnom u opštinama Herceg Novi, Kotor, Tivat i Budva). Ali, pojavljuje se sada problem na koji g. Martinović i istomišljenici nisu računali: baš ta imovina na Primorju nije ni bila u kraljevini Crnoj Gori, na čije navodno vlasništvo nad crkvenom imovinom se zagovornici zakona danas pozivaju (podsetimo da se tamošnja do 1918. najjača stranka, pod Austrijom, zvala Srpska stranka na Primorju). I prilikom ujedinjenja 1918. godine Boka Kotorska u novu državu nije ušla odlukama Podgoričke skupštine (na kojoj nije bila ni zastupljena, jer nije bila u sastavu Crne Gore), već odlukama svojih narodnih vijeća.

Na područjima opština Herceg Novi, Kotor, Tivat i Budva postojao je austrijski pravni red sa zemljišnim knjigama (upis vlasništva) i sa katastrom (geodetski upisi i upisi posednika). Barem tu je dakle kad he reč o imovine dokumentacija uredno vođena. A šta je sa crkvenom imovinom u primorskim krajevima? Godine 1870. je car Franc Jozef, na predlog Stefana Mitrova Ljubiše, srpskog književnika iz Boke i poslanika Carevinskog veća u Beču, doneo odluku o stvaranju Bokokotorske eparhije. To područje je tada izdvojeno iz Dalmatinske eparhije, a sa njim i sva srpska crkvena imovina dalmatinske eparhije na području Boke – crkve, manastiri i zemljišta.

Iz šematizama Bokokotorske eparhije, koji su izlazili od 1874. vidljivo je čija je to crkva. Već u uvodnom članku „Istorički pregled o pravosl. Crkvi u Bokokotorskoj ” u šematizmu iz 1874. govori se o Svetom Savi, koji je „u stara srbska doba ” u tim krajevima osnovao dve eparhije, zetsku i zahumsku, čija granica je bila između Kotora i Risna. U kasnijim šematizmima, na uvodnim stranama se pominje: „Zavjetni Pokrovitelj cijele Eparhije Sv. Sava arhiepiskop srpski ”.

Može li se danas postavljati pitanje čija je imovina srpske crkve na Primorju? Bokokotorska eparhija bila je zajedno sa Dalmatinskom eparhijom u Bukovinsko-dalmatinskoj mitropoliji do 1919, do ujedinjenja srpskih crkvi. Samostalnost je zadržala sve do 1931, kada je priključena Crnogorsko-primorskoj mitropoliji SPC.

Dakle, potpuno je jasno u čijem su vlasništvu nekretnine na Primorju nekadašnje srpske Bokokotorsko-dubrovačke i spičanske eparhije odnosno njenog pravnog prethodnika Dalmatinske eparhije Srpske pravoslavne crkve: u vlasništvu srpskog naroda. Ni plan B podgoričkih vlastodržaca nema šansi da prođe.

Pravnik i publicista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari10
cfa56
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mile Antic
Na zalost, arocito gradjevinsko zemljiste na primorju je i dalje zrtva nacionalizacije. Isto kao i u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, tako i na crnogorskom primorju, sirom ex FNRJ, preko noci (ali bukvalno) 26. decembra 1958. godine, posle ponoci, prestala je svojina svima i postala takozvana drustvena, a sustinski partijska svojina saveza komunista. Za razliku do Srbije, i jos nekih drzava nekadasnje FNRJ, u Crnoj gori nije bilo zakona o restituciji crkvene imovine te imovina ostaje u svojini RCG.
Ставро
Па шта им је онда био потребан још један закон?
Preporučujem 14
мајоркурсула
Наречени адвокат би требао, по писању подгоричке штампе прошле године, као правни саветник у предмету експропријације и урбанизације Буљарице поред Петровца на мору да се плати око 3,5 милиона евра. Део тог земљишта је у приватној својини мештана, а део је у власништву цркве. Па сад види.....
ДАН
Краљевина Црна Гора није имала Петровац, Будву и Бока али је имала Пећ и Ђаковицу на Косову. Краљевина Србија није 1914 имала цело Косово.
Гост
Метохија је био део Црне Горе. Нека се Мило тамо разграничи са пријатељем Тачијем.
Preporučujem 54
dušan petković
Браво Никола . Свака час за коментар.
Вукодав
Коначно да прочитам нешто што личи на издиференциран приступ црногорском питању. Не ради се, међутим, само о томе да Краљевини Црној Гори није припадало све што припада Републици Црној Гори, него и о томе да у тој kраљевини црногораца с великим почетним словом по српском правопису уопште није било. А и да их је било, они данас не би могли да претендују ни на шта друго него на сразмеран део. Знају они то и сами али су (знајући да иза њих стоји Нато) ипак решили да заиграју на све или ништа.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja