Zrenjanin – Lošim vestima o vodi za piće grad na Begeju je opkoljen sa svih strana. Komplikacije oko izgradnje i puštanja u funkciju nove fabrike vode traju već petu godinu. Međutim, nedaće prate i takozvane eko-česme koje su postavljane nakon što je voda iz vodovodne mreže zabranjena za piće.

U iščekivanju dobrih rezultata o kvalitetu vode prilike su se menjale iz dana u dan. Kada je novo postrojenje za prečišćavanje takozvane sirove vode pušteno u rad i kada je iz slavina potekla bar vizuelno čista voda, postepeno je padao interes građana za „privremene” česme, a kada je stanje vraćeno na prethodno, odnosno kada je nova fabrika isključena s vodovoda, ponovo su nastale gužve oko pomenutih veštačkih izvora.

Sve vreme je bilo pritužbi na kvalitet vode i na ovim mestima, a građani su tvrdili da voda ni ovde nije dobra. Nju je trebalo da kontrolišu mesne zajednice čiji je zadatak bio da uzorke odnose u zrenjaninski Zavod za javno zdravlje na proveru kvaliteta. Kako ovde kažu, uzorci nisu donošeni redovno, a neki od njih nisu bili dobri, pa se sve češće iznose sumnje na ova značajna mesta za snabdevanje građana, i to onog najnižeg sloja. Ta voda je besplatna za građane, a oni koji materijalno mogu da podnesu izbegavanje rizika kupovali su flaširanu vodu. Sirotinja je morala da rizikuje.

Kada je reč o takozvanim „eko-česmama”, u zrenjaninskom Zavodu za javno zdravlje ukazuju na Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, koji definiše pojam uređaja za popravku kvaliteta vode (uređaji koji se koriste za popravku fizičkih, fizičko-hemijskih, hemijskih, mikrobioloških, bioloških i radioloških osobina sirove vode da bi se koristila kao voda za piće).

– Ne postoji pojam „javnih eko-česmi” već samo „prirodnih voda zatvorenih izvorišta, kao što su, na primer higijenski kaptirana prirodna vrela i izvori (česme)”. Na taj način za dodatno i naknadno prečišćenu-kondicioniranu vodu za piće, kao što je voda poreklom iz „eko-česmi”, propisima nisu definisani vrsta, obim i učestalost laboratorijskih pregleda. Smatramo da zbog nepostojanja propisanog nadzora postoje higijensko-epidemiološke indikacije, odnosno mogućnost da dođe do zagađenja vode mikrobiološkim, fizičkim, hemijskim i drugim činiocima, što bi moglo da predstavlja opasnost po zdravlje ljudi – naglašavaju u zavodu.

Iz ove ustanove upozoravaju da, nakon određenog vremena, vrlo često dolazi do razvoja bakterija u sistemu za prečišćavanje, pošto je sastav sirove vode koja se prečišćava kompleksan i dobra podloga za njihov rast.

– Naša dosadašnja iskustva pokazuju da ovi uređaji često ne zadovoljavaju u potpunosti u pogledu prečišćavanja vode (moguća bakteriološka neispravnost i povećan epidemiološki rizik), te stoga ne preporučujemo građanima nabavku ovih uređaja. Smatramo da je problem globalan, (više od 100.000 ljudi na teritoriji srednjeg Banata pije vodu neodgovarajućeg kvaliteta) i da se on mora rešiti sistemski, a ne izgradnjom takozvanih „eko-česmi” ili nabavkom pojedinačnih uređaja za prečišćavanje vode – kažu u zavodu.

Sve to znači da rešavanje vode za piće preko „malih” postrojenja nije trajnog karaktera i da treba tražiti druga rešenja. Tako u opštini Žitište od više eko-česmi po tamošnjim naseljima duže od decenije uopšte ne radi. Ovde je pripremljena dokumentacija za fabriku vode. U Zrenjaninu je nastavak rada nove fabrike vode najavljen za mesec dana.