sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:19
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Promenite ime, dobro je za vašu karijeru

Kažem sebi, imaš sreće, živiš u lepom gradu na jugu Francuske, sa prelepim ulicama, trgovima, kafeima, gradu prepunom istorije, kosmopolitskom mestu sa infrastrukturom 21. veka. Ali, i pored svega, želja za imenom, ipak, ne umire. Da li je normalno, zar je to uspeh, nije li porazno da sam izgovaram sopstveno ime onako kako se ne izgovara? Čim sletim u Beograd, obuzme me sreća koja je znana samo nama koji smo iščupani iz korena, i presađeni u novu saksiju
Autor: Bojan Tripunovićpetak, 07.02.2020. u 10:05
Тулуза, Француска (Фото Пиксабеј)

Stajao sam na Jelisejskim poljima, u kasnu noć, u gradu svjetlosti, za Noć vještica. Jedino ja nisam bio našminkan i jedino ja nisam imao kostim. Ali kao da jesam. Gledao sam sve njih isto onako čudno kao i oni mene.

Ni drugi putnici nisu bili meni slični. Moje putne torbe razlikovale su se od njihovih. Pokupljene ko zna gde i od koga, sa vidljivim godinama provedenim na putovanjima, ne po egzotičnim destinacijama, nego po balkanskim pijacama.

Na jednoj od njih je pisalo Afrika. Ni sam ne znam otkud mi ta torba. Bio je to dug put. Sve vrijeme ovog svijeta jeste bilo moje, ali i najkraći put je bio dugačak a kamoli ovaj za Pariz.

Tako je krenuo moj životni put izvan rodne zemlje. Menjale su se i zemlje, malo Francuska, zatim Engleska, pa Njemačka, pa opet Engleska, pa Španija i na kraju opet Francuska. Učio sam jezike i upoznavao kulturu. Počeo sam da uviđam naše mane, ali i naše vrline, kojih nisam ranije bio svestan.

Naučio sam mnogo, ali mi je dosta pomogla i škola, dobra škola iz Srbije, ona koja se uči na akademije ali i na ulici. Shvatao sam kulturne razlike, ali i načela koja su nepromenjiva i koja važe na svim merdijanima.

Tuluza noću (Foto Piksabej)

Vremenom, i ja sam se promenio. Strani jezici su mi sve više ličili na maternji, a maternji na strani. Sve se mijenjalo, maniri, odjeća, stil života, hrana, i akcent, „Savoir de Vivre”. Neke stvari se nisu mijenjale. Ljubav prema kafani, samo što se ovde to zove „pub, salon de the, resto ili Biergarten”. U mjestima u kojima sam živio nije bilo našeg svijeta ili se nismo sretali. Postajao sam sve više Englez i Francuz.

Vrlo brzo sam video da niko ne zna da izgovori pravilno moje ime. U početku mi je to smetalo, iako sam znao da je to samo stvar fonetike. Međutim, vremenom sam i ja počeo da izgovaram svoje ime kao oni – da bi me bolje razumeli.

Dok su mi mnogi u otadžbini zavideli na mjestima u kojima sam živio i radio, ja sam se često pitao:„Da li je normalno, zar je to uspjeh, nije li porazno da sam izgovaram sopstveno ime onako kako se ne izgovara”? Zar to zaslužuje zavist?

Bilo je i gorih scena. Negdje sam sam se odazivao na Brajan, negde na Bohan, Bozan…

Ovde sam naučio da posao ne mora da bude Božija kazna ali i to da nema posla na kome se ništa ne radi. Docnije sam dobio dobar posao i šef mi predloži da promijenim ime.

Zamisli, bre! Da promijenim ime. Pa, zar ga nisam već promijenio dovoljno? Zar mi ga niste već promijenili? 

„Gospodine Tripunovik, klijentima je teško izgovarati vaše ime, a i vama bi bilo bolje, karijere radi, kaže šef.

Na takav korak nisam bio spreman. Nadam se da nikad neću.

Krovovi Tuluze   (Foto Piksabej)

Posle, uzeh pasoš francuski. Moram priznati da se ne kajem. Na granici nisam bio više „sumnjivo lice”. Prolazite biometrijske digitalne granične prelaze, a da ne vidite bilo koje službeno lice.

Ovde sam skoro već dvije decenije i osjećam se djelimično kao da sam odavde. A kako i ne bih. Živim na jugu Francuske, u Tuluzi, jednom od najljepših gradova u Evropi. Supruga mi je Francuskinja, kćerka se ovde rodila. Pa zašto ne uzeti onda pasoš, zar ne?

No, službenica na upisu mog imena i broja u registar građana Republike me upita da li bi možda htio promijeniti ime? Kratko, i pomalo nadmeno (u meni još uvijek živi malo Balkanac) i ljutito odgovorih ono – NE.

Baš onako kako ljudi s Balkana to kažu – glasno i odrično sa nekom ljutinom u grlu. Zar nisam već mnogo dao? Zar nije dovoljno? Zar se nisam integrisao potpuno? 

Kad kažem da sam Srbin, ne vjeruju, jer Srbi ne izgledaju tako integrisano, valjda su im na TV-u tako rekli. Misle da želim da budem malo egzotičan, pa zato govorim da sam Srbin, a vjerovatno sam druga ili već treća generacija Francuza ili Engleza ovde.

Većina nas Srba se brzo integriše, što je dobro, pretpostavljam, a neki baš brzo i isimiluju, što nije dobro, pretpostavljam. Iako ni ja više ne izgovaram svoje ime kako se izgovara ali eto, hoće izgleda i na papiru da to bude drugo ime.  

Zbog imena ili nečega sličnog, većina nas ovamo, bar jednom se upita:„A zašto se ne vratimo tamo gdje se moje ime izgovara pravilno?”

Ivo Andrić jednom je rekao da nam druga polovina života prodje u stidu i negiranju prve polovine. Analogno tome, meni se čini da nama Srbima i drugim balkanskim narodima većina života, dok smo u otadžbini, prođe razmišljajući kako da odemo, a ona druga, kad odemo, kako da se vratimo.

Grad koji je prepun istorije (Foto Piksabej)

Kažem sebi, imaš sreće, živiš u lijepom  gradu, Tuluzu, sa prelijepim ulicama mediteranskog stila, trgovima i avenijama prepunih restorana i kafea, otvorenih ljudi, lijepih žena, grad koji je prepun istorije, ali okrenut ka budućnosti, istinski multietičan, kosmopolitski grad sa infrastrukturom 21. vijeka.

Ali želja za imenom, i pored svega, ipak ne umire.

Koristim svaku priliku da odem u otadžbinu gdje mi se ime izgovara kako treba. Još prije nego što avion sleti, pravim se da ne vidim očigledno inferiorniju infrastrukturu, kuće bez fasada, crvenu ciglu.

Kažem sebi tako je, kako je,  bio sam u Africi, tamo je mnogo gore.

Čim sletim u Beograd, obuzme me sreća koja je znana samo nama koji smo iščupani iz korijena, i presađeni u novu saksiju.

 

Bojan Tripunović, Tuluza, Francuska

 

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”.
Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili.
Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 

 

 


Komentari55
122e1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rastislav
Kamo sreće da se ugledamo na "primitivne" narode kao što su albanci, turci... koji svoj indentintet čuvaju kao najveće bogatstvo. Najgluplje je kad ti deca postanu pripadnici naroda koji ima tradicionalno neprijateljsku politiku prema tvom narodu i unuci više neznaju ništa od dedovoj zemlji a TV propaganda im ispere mozak da mrze svoj narod. Gluplje od toga teško da postoji...
Beogradjanin Schwabenländle
Изгледа да слабо познајете Запад, да исто тако слабо познајете западна односно католичка и протестантска имена ( не презимена ). Постоје десетине, стотине имена која су у свим западним као и осталим хришћанским земљама иста. Само ми и донекле остали православци одударамо у коришћењу имена. У УСА такорећи свако дете добија на крштењу УСА име, чак и кинеско дете. Ретка су заједничка имена код Славена, ту и тамо Душан, Светислав, Лазар није српско име, и још неколико.
Preporučujem 0
Коста
За познате личности, ту и тамо. Да Ноле није светска спортска звезда не би се трудили много да памте како се чита Djokovic. Па и данас се чује "Џоковик". Одличан пример је Марина Абрамовић коју сви изгиварају Абрамовик. А ако има "Đ," и пишу "Dorde", онда је то Дорд или Дорди. Страшно. У Босни је КФОР говорио о месту Добаж (Добој), итд. Али ни ми нисмо бољи. Ми "преведемо" и како се пише и како се чита, н.п Олбрајт, Вашингтон, Тарнер, итд. Ни близу. А вређамо се кад они то раде. Лицемерје.
nikola
tekst je lep i tacan. nole nam je dosta pomogao, sada znaju da je djokovic, ne djokovik ili slicno.
zokizoki
Tuluza????
Znaš li? Nauči!
Lijep grad! Tako se piše na srpskom! Treba li na srpskoj ćirilici napisati Toulouse? Тоулоусе? Накарада! Toulouse se piše i izgovara Tuluza na svim slavenskim jezicima. Nauči prvo svoj maternji jezik da bi mogao neki strani. Beograd niko ne piše na srpskom, nego na njemačkom Belgrad, a francuskom i engleskom Belgrade.
Preporučujem 10
Коста
@Niki -- Оставите се филозофирања Ники, чињеница је да се у САД лакше сналази и напредује ако вам је име изговорљиво. Ми Срби нисмо ништа бољи јер пишемо страна имена како се изговарају, а не како се пишу. То је ставрност, а ако то вама не одговора, слободно се смеситне негде друге. Иначе, кад смопенусте предања, наша традиција Вуковог правописа, а особито неке "српске" латинце, је много млађа од америчке, па зато кажем оставите се филозофије кад вам неке основне ставри нису јасне.
Niki
Kosta, Zapad koristi naše mozgove,guli grbaču pa još i ime da im damo?! Mi jedemo svoj zarađeni hljeb!5 vijekova ropstva,4 god. pod ustašama, padoše 4 glave,a od komunista dve. Pobijedismo golim rukama najveću silu, tvoju državu.NE promijenismo ime! TI nazivaš nas "jadni i ne razumemo".Četvrta generacija mojih suseda rođena, Lazar i Jovan, tata ljekar rođen u CH,kao deda,drugi 4 unuka srpskih imena.NE promeniše ime!Ti dade ime za večeru!Ipak nisi njihov!Bolje što si otišao! Don't come back!
Preporučujem 13
Коста
Видим да, јадан, ништа не разумеш. Где ја некоме браним да коментаришу?! Поента је да ми пишемо страна имена како се изговарају, а не како како их они исписују, и странци, природно, од нас очекују исто кад смо код њих и кад од њих још тражимо хлебац! Шта ти ту није јасно?
Preporučujem 10
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja