nedelja, 29.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:14

Osnovni nivo pismenosti nema 40 odsto đaka u Srbiji

petak, 07.02.2020. u 14:31
(Фото Д. Јевремовић)

Čak 40 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji nije postiglo osnovni nivo pismenosti u školi, pokazalo je poslednje PISA testiranje.

Situacija je najlošija u trogodišnjim, srednjim stručnim školama gde 80 odsto učenika nije postiglo taj osnovni nivo. Rezultati učenika u gimnazijama su mnogo bolji i oni za oko 140 poena imaju bolje rezultate od učenika u srednjim stručnim, trogodišnjim školama, prenosi Tanjug.

„Nije to efekat srednje škole, već je to efekat zaostajanja u osnovnoj školi”, ocenila je Marija Videnović, PISA analizičarka na konferenciji „Kvalitetno obrazovanje za sve”.

Poslednje PISA testiranje pokazalo je da učenici u Srbiji mnogo više izostaju sa časova i kasne na njih nego njihovi vršnjaci iz zemalja OECD.

„Nedisciplina, buka i nered nisu veći u školama u Srbiji od onih u zemljama OECD-a, ali đaci u Srbiji manje slušaju šta nastavnici na času predaju”, navela je Videnović.

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da su analize koje su dobijene osnov za planiranje i donošenje odluka u vođenju politike obrazovanja.

Kazao je i da će uskoro biti predstavljena platforma Strategije obrazovanja 2030. i da je urađen ozbiljan plan njene realizacije, te da to neće biti samo „spisak želja”.

Dodao je i da danas ulazi više novca u sistem, da se radi na digitalizaciji, da će 2022. godine biti uvedena državna matura.

Akcenat je još i na obukama nastavnika, licenciranju direktora i sekretara škola.

Severin Loanardi iz Unicefa kazao je da je neophodno modernizovati obrazovanje i da za reforme obrazovanja treba koristiti upravo podatke koji se dobijaju na međunarodnim terstiranjima.

„Više nije dovoljno prenositi znanje u školama, već nastavnici moraju da usmere učenike kako da razvijaju kritičko mišljenje, da ih obuče veštinama za buduća zanimanja koja ne možemo da predvidimo kako će izgledati”, navela je ona.

Tijana Prokić Brojer, analitičarka PISA 2018, kaže da posle 20 godina od vođenja PISA testiranja većina zemalja nije napravila pomak napred, već da su čak mnoge zemlje nazadovale.

„Samo neke zemlje su napravile pomak napred, poput Poljske i Estonije. Tome je doprinelo shvatanje obrazovanja kao kolektivne odgovornosti”, naglasila je ona.

Dodala je da sistem u Srbiji jeste efikasan, ali da su sredstva koja se izdvajaju za obrazovanje ograničena. Napomenula je, međutim, da Ukrajina izdvaja slična sredstva za obrazovanje, ali da ostvaruju bolje rezultate.

Preporučila je da Srbija definiše nacionalnu strategiju, poboljša kvalitet i dostupnost ranog obrazovanja, da poboljša kvalitet nastave i okruženje za učenje, kao i da se uradi revizija nacionalnih standarda i uvedu nacionalna testiranja i u nižim razredima.

Na skupu je predstavljena i studija OECD-a koja se odnosi na procene u obrazovanju u Srbiji. Dejan Stanković iz Unicefa naveo je kao izazove, odnosno probleme obrazovnog sistema u Srbiji ocenjivanje učenika, rad nastavnika, vrednovanje škola i vrednovanje sistema.

U studiji se, inače, navodi da je u školama u Srbiji izražena neravnoteža između ocenjivanja u funkciji učenja i ocenjivanja naučenog, a Stanković je u tom kontekstu pomenuo da treba razvijati znanje i veštine nastavnika kako bi ocenjivanje učenika bilo u funkciji učenja.

Naveo je i da treba razviti koncept novog sistema upisa studenata i da treba dobro razraditi model državne mature.

Nastavi kadar je, kako je naveo, važna karika u obrazovnom sistemu, te je preporuka Srbiji da se uvede ispit za sertifikaciju nastavnika koji ulaze u nastavu, bez obzira koje fakultete su završili.

Važno je, kaže, izraditi jasne smernice i instrumente za procenu rada nastavnika u ustanovi.

„Važno je i stručno usavršavanje unutar škole, kao i da se poveže napredovanje u zvanje sa platom”, pojasnio je Stanković.

Gordana Čaprić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kaže da preporuke i infomacije koje su stigle iz analize OECD nisu nove, ali da su važne jer je Srbija želela da čuje nezavisnu, objektivnu, spoljnu ocenu.

„Analiza je važna za nastavak rada na aktivnostima koje će biti prikazane uskoro kroz platformu za razvoj Srategije obrazovanja 2030. U Zavodu se u ovom trenutku radi revizija standarda za osnovno obrazovanje”, navela je Čaprić.

Ona je najavila da ćemo imati uskoro paket revidiranih standarda o ključnim kompetencijama.

Srbija je, primetila je, svesna da postoji problem sa ocenjivanjem učenika i da svaka druga škola to ne radi kako treba.

„Mi to znamo i radili smo određene obuke. Sve škole biti obučeno za to”, navela je Čaprić i dodala da su svesni koliko je podrška školama važna.

Ona je podsetila i da su 42 škole ocenjene ocenom dva i da će one dobiti posebnu podršku.


Komentari49
83657
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radovan Mladenovic
Nivo pismenosti djaka koji su pohadjali tzv. skole ucenika u privredi (SUP), ali i mnoge druge srednje skole koje se nisu zvale gimnazijama, bio je i pre nekoliko decenija jako nizak. Zna se ko je iz osnovnih skola isao u gimnaziju a ko na zanat ili u SUP. Takve smo posle slusali na TV kao "postenu" inteligenciju i politicke vodje onog vremena. Otidjite na Youtube pa cujte "misli" druga Joske Broza ili Mike Spiljka. "Nepostena" inteligencija je uvek bila ispracana nepovratno put zapada.
Првослав Искреновић
Па још, пре 57-58 година док сам похађао основну и средњу школу било је исто стање. Основну школу су завршавали неписмени ученици, средњу школу незналице, занате уз двојку сви ученици..... Строги критеријуми који су тада владали односили су се само на мањи број ученика, на оне који су показивали труд и хтели да уче! Још тад смо стварали армију неписмених и једва писмених грађана ове земље.
ЦЗВРС
Основни ниво писмености нема 40% политичара.
Apatin
Ova fotografija objasnjava mnoge stvari. Svaka cast za autora.
Iz Britanije
Lojanice, ovde je reč o Srbiji a ne Britaniji. Ne berimo tuđu brigu već brinimo o nama jer ako je tačno i pored toliko nepismenih Britanija je jedna od vodećih svetskih privreda. Primera radi pretpostavimo da po broju nepismenih, srazmerno broju stanovnika, razlike između Srbije i Britanije nema. Gde je velika razlika? Za razliku od nas takvi nisu na rukovodećim mestima i položajima od uticaja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja