ponedeljak, 30.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:14
FILMSKA KRITIKA

Ratna priča, umetnički film

Film: „1917”, režija: Sem Mendes, uloge: Džordž Mekaj, Din-Čarls Čepmen, Kolin Fert, Benedikt Kamberbač, Ričard Maden..., trajanje: 119 minuta, proizvodnja: SAD/VB, 2019.
Autor: Dubravka Lakićnedelja, 09.02.2020. u 10:00
Из филма „1917” (Фото Дистрибутерска кућа Blitz Film &Video)

Dva gotovo golobrada razvodnika britanske vojske dobijaju zadatak da jednu izuzetno važnu poruku prenesu od tačke A do tačke B, kroz neprijateljsku teritoriju na zapadnom frontu, i jedan od njih će uspešno završiti spasonosnu misiju.

Bože, kakva naizgled jednostavna priča! A kako je od nje nastao zanimljiv, uzbudljiv i značajan film! Jedan od najboljih ratnih iz novije ere – „1917” Sema Mendesa. Neće čuditi ako mu uz već osvojeni Zlatni globus i sedam nagrada BAFTA, večeras u Los Anđelesu, pripadne i Oskar (osvojio ga je već za „Američku lepotu”).

Priču iz Prvog svetskog rata, jednu od mnogih, ovaj reditelj je čuo od svog dede Alfreda H. Mendesa (posvetio mu je ovaj film) i zajedno sa Kristi Vilson-Kerns napisao scenario za akciono nepompezan, u tom smislu gotovo sveden, duboko uverljiv i ubedljiv, izazovno realističan, emotivno dramski i iznad svega humanistički film.

Na neki čudan način čak i nežan, ako se za temu rata, i to tako krvavog kakav je bio Veliki rat, uopšte može vezivati nežnost, ali je eto i to pošlo Mendesu za rukom. Zato što nas je zajedno sa svojim junacima, tim slučajnim, skromnim ratnim herojima poveo na uzbudljivo i napeto putovanje – kroz lavirinte rovova duž fronta, preko ozelenjenih livada, pored procvetalih stabala trešanja, kroz ruševine, nesahranjena tela vojnika obe zaraćene strane – do sledeće krvave ratne stanice, čineći to s puno ljubavi, razumevanja i poštovanja i za mlade ratnike, vojničku žrtvu i za ono što se zove časna vojnička dužnost...

Nema kod Mendesa busanja u patriotska (pobednička) prsa, nema nadmoćnog heroizma i one čuvene striktne podele na dobre i loše momke, nametnute sada već krajnje izlizanim američkim blokbasterovskim matricama u žanru ratnog filma. Nema isforsirane spektakularnosti, zaglušenja ni zapušenja specijalnim efektima, eksplozijama, brzim rezovima, krvlju koja leti na sve strane, a sav ratni užas i besmisao ipak je tu. U filmu „1917” kao na dlanu. Najrealističnije moguće, prema Mendesovoj zamisli.

A zamisao mu je hrabra, jer je na ivici eksperimenta, koji je do sada već uspešno savladao ruski reditelj Aleksandar Sokurov u filmu „Ruski kovčeg” („Ruska barka”) snimivši ga iz jednog kontinuiranog kadra, što je podrazumevalo i virtuozno precizno osmišljenu koreografiju i glumaca i kamere. Nisam sto odsto sigurna da je i Sem Mendes film „1917” snimio u jednom kadru, ali je postigao to da deluje da jeste. Uz izvrsnu podršku direktora fotografije Rodžera Dikinsa i montažera Lija Smita sa kreativnom strašću stvara tu čarobnu vizuelnu šemu koja ipak, mada mu neki to zameraju, nije sama sebi cilj. Pre bih rekla da je dobro i srčano osmišljeno sredstvo da se cilj postigne. Da se gledaocu približe sva lica apsurdnosti rata.

Film je divno snimljen, na audiovizuelnom planu ovo je vredno umetničko delo (obratiti pažnju i na zvuk, scenografiju, kostim i muziku Tomasa Njumena), ali mu onu istinsku dušu i dostojanstvo daju glumci koji tumače likove ta dva mlada razvodnika u kurirskoj misiji: Blejka – Din-Čarls Čepmen i (naročito) Skofilda – Džordž Mekaj.

Oni su ti čije kretanje sa napetošću, brigom i pažnjom kao gledaoci pratimo dva sata. Čepmena, kao Blejka koji sa sobom nosi onaj borbeni duh mladosti i fantazije o junaštvu i do perfekcije iznijansiranog Mekaja, kao povučenog i ćutljivog Skofilda, odlučnog u izvršenju misije do kraja. Oni su ti koji su od generala Erinmora (Kolin Fert) tog 6. aprila 1917. godine dobili zadatak da se probiju kroz neprijateljsku teritoriju u Francuskoj i komandantu Drugog bataljona Mekenziju (Benedikt Kamberbač) predaju poruku o prekidu planiranog proboja i napredovanja, jer je nemačka vojska pripremila zamku. A to bi onda značilo pokolj 1.600 britanskih vojnika uključujući i Blejkovog starijeg brata (Ričard Maden)...

Na tom njihovom putu od tačke A do tačke B reditelj Mendes vodi računa da ih preterano ne uznemirava pirotehničkim sredstvima. Naprotiv, usredsređuje se na glumce, sve strašno što se dešava čuje se i vidi njima iza leđa ili pored njih. Fokusira se na užareno Makajevo lice što reflektuje bezobzirnost rata, užasne gubitke i uništenja koji ostavljaju neizbrisiv trag. Na žar mladosti koja je iskusila strahotu i žrtvu.

I tako je Sem Mendes, uz svu mešavinu ratne buke i haosa, načinio dostojanstveno smiren, emocionalan i poetičan ratni film koji gledaoca ne napušta tako lako. Možda i zato što je ovo i film o teško promenljivom čovečanstvu. U svakom slučaju, „1917” je za pamćenje.


Komentari3
4b6b2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Estetski dopadljvo ali nista originalno, rediteljski pomalo dezorjentisano u vremenu i prostoru... scenario vapi za dramaturgijom, poruka pacifizma je vec klise u drustvu cija je cela istorija u krvavim ratovima... ali prenesimo to na polje kulture i publicistike zapad te teme I i II sv. rata besomucno eksploatise dok je istocni front odavno makar filmski zaboravljen.
Desko
Film je neobično linearan i praznjikav, nema tu ničega za pamćenje. Scenario je nelogičan, nekoherentan i povremeno besmislen, likovi napreduju iz dela u deo kao u kompjuterskoj igrici sa pauzom posle ostvarenog nivoa igrice, čak je i kamera postavljena samo iz ugla igrača - zato i bespotrebni kontinuirani kadrovi. Pojedini segmenti su van ikakve funkcije priče, drugih likova u filmu praktično nema i jedino su u funkciji mizanscena kroz koji junaci prolaze i prolaze... Ne znam šta izaziva oduševljenje ovakvim filmom, slabim u skoro svim aspektima. Šteta što je pakao Zapadnog fronta prikazan na ovakav način.
Crna guja
Zapadani front nije bio pakao non stop kako izgleda vi razumete iz zgusnutih istorijskih prikaza u knjigama. Englezi su izgradili citave zeleznicke pruge od obala Belgije do rovova za dotur oruzja do rovova a koricene su i za redovan odlazak vojske na odsustva kuci svaka 3 meseca kao i za vikende u pozadini. Od pocetnih bitki 1915/15 pa do 1918 malo sto se dogadjalo mada sa povremenim nastojanjima da se probije front ali bi se ubrzo vratili svako u svoje rovove jer su snage bile izblansirane.
Preporučujem 9

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja