četvrtak, 09.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Rusko-turski odnosi na iskušenju u Siriji

Turska vojska je u borbama protiv Kurda zauzela nekoliko oblasti na zapadnoj obali reke Eufrat, ali sada mora da odluči da li je njen vojni angažman u Siriji otišao predaleko
Autor: Boško Jakšićnedelja, 09.02.2020. u 15:50
Снаге Башара ел Асада у провинцији Идлиб (Фото EPA-EFE/Youssef Badawi)

Bilo je samo pitanje vremena kada će na severozapadu Sirije doći do oružanog konflikta snaga režima u Damasku, koje pokušavaju da uspostave kontrolu nad provincijom Idlib, i turskih invazionih snaga, koje teritoriju uz svoju granicu pokušavaju da očiste od jedinica sirijskih Kurda.

Otkako su osmorica turskih vojnika i civila koji rade za vojsku poginula u napadu trupa predsednika Bašara el Asada, Ankara je saopštila da njihova krv neće biti prodata jeftino, pa je u akcijama turskih snaga na sirijske vojne baze ubijeno, tvrdi se, 76 vojnika režima u Damasku. Broj mrtvih mogao bi da se poveća ukoliko Rusija i Turska ne uspeju da osiguraju prekid vatre u skladu sa sporazumom od 12. januara.

U središtu sukoba je Idlib, poslednja prepreka koju Asad ima na putu obnove pune kontrole nad sirijskom teritorijom. Idlib je četvrta bezbedna zona u kojoj bi trebalo da važi prekid vatre između sirijskog režima i pobunjenika, prema sporazumu Turske, Rusije i Irana iz 2017.

Preostale tri zone su sada pod kontrolom Damaska, a svi pripadnici pobunjeničkih milicija i naoružani džihadisti – njih između 50.000 i 70.000 – prebačeni su za Idlib, koji se graniči sa Turskom. Turska je trupe i vojna vozila, uključujući tenkove, poslala za Idlib kako bi zaštitila svojih 12 postaja i sukobila se s nadirućim sirijskim snagama koje su već potisnule pobunjenike koje Ankara podržava.

Ukoliko snage režima u Damasku preuzmu kontrolu nad važnim putevima M4, koji vodi ka Latakiji, i M5, koji povezuje Damask i Alepo, napredovanje sirijske armije će, smatra Turska, ugrožavati njene posmatračke lokacije na terenu i pretiti masovnim pokretima izbeglica ka Turskoj. Strahuje se i da pad Idliba pod punu kontrolu Damaska omogućava Asadu da neometano diktira politička rešenja za budućnost.

Ključni cilj Ankare je potiskivanje iz područja „terorista” – snaga sirijskih Kurda, koje su, posle povlačenja Amerikanaca, sada pod zaštitom ruske vojske. Turska je preuzela odgovornost za razoružavanje tih milicija, dok bi se Rusija i Sirija, prema sporazumu, uzdržavale od direktnih vojnih akcija kako bi se izbeglo raseljavanje tri miliona civila prema turskoj granici.

Kako je od početka bilo jasno, Turska nije uspela da ispuni misiju u datom vremenu i, uprkos pritiscima Rusije, nije ubedila milicije da se razoružaju ili krenu u drugim pravcima. Ruski diplomatski pritisak zamenjen je vojnim, pa su ruske i sirijske snage krenule prema Idlibu izazivajući pokret 500.000 izbeglica.

Ankara je počela da gubi kontrolu nad svojim diplomatskim i vojnim potezima ne samo u Siriji već i u Libiji. Redžep Tajip Erdogan je, u najoštrijem saopštenju od obnove odnosa Moskve i Ankare 2016, poručio: „Rusija tvrdi da se bori protiv terorista. Ko su ti teroristi? To su civili koji pokušavaju da zaštite svoje domove.” Potom je optužio Rusiju da se ne pridržava sporazuma iz Astane i Sočija kojima se obavezala da neće preduzimati vojnu ofanzivu protiv Idliba.

Problem je to što je Turska ta koja nema dobro rešenje za Idlib. Vlastima u Ankari je jasno da vojna kampanja protiv Asadovih snaga može da ih postavi na kurs koji bi ih doveo do sudara s Rusijom, a ona je jedini veliki saveznik Turske posle razlaza s Amerikom. Ankara bi to da izbegne, pa je apelovala na Moskvu da zaustavi napredovanje sirijskih režimskih trupa.

Turska nema stvarnog uticaja na sirijske milicije, niti ima rešenje za stotine hiljada izbeglica koje mogu da pređu njene granice. Erdogan je upao u zamku koju je sam sebi postavio, a veliko je pitanje da li će njegova upozorenja zaustaviti vojnu kampanju Moskve i Damaska u Idlibu.

Turska vojska je tokom borbi protiv Kurda od prošle godine zauzela nekoliko oblasti na zapadnoj obali reke Eufrat, ali sada mora da odluči da li je njen vojni angažman u Siriji otišao predaleko.

Erdogan zahteva da se sirijske snage iz zone deeskalizacije u Idlibu do kraja februara povuku na ranije linije prekida vatre, najavljujući nove vojne operacije i akcije odmazde bez upozorenja ukoliko se nastave pretnje turskim vojnim postajama u tom području.

Pošto je ovo izjavio posle telefonskog razgovora sa Vladimirom Putinom, da li to znači da je ruski predsednik prihvatio da Asada ubedi da, barem za sada, prekine sa vojnim akcijama koje bi režimu u Damasku obnovile kontrolu nad strateškim putevima?

Erdogan ponavlja da Ankara nema nameru da bude stalno vojno prisutna na severu Sirije i da jedino želi da Moskva razume bezbednosne brige Turske, dok je koordinacija prepuštena ministarstvima odbrana dve zemlje.

Rusi zasad na Erdoganove izjave reaguju veoma strpljivo. Turska je važan saveznik, posebno u diplomatskim bitkama Rusije sa SAD, ali Moskva je odlučna da što pre konačno završi rat u Siriji kako bi punu kontrolu predala svom savezniku Asadu. Ukoliko se na tom putu Turska doživi kao prepreka, njihovo savezništvo moglo bi da se suoči sa najvećim izazovima poslednjih godina.

 


Komentari18
440ee
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radenkovic Milivoje
Kako god bilo, eto nama na Balkanu jos pola miliona migranata, "jadnih izbeglica", odnosno prekaljenih boraca iz Sirije. I nikako da se probudimo, da shvatimo da iz Sirije beze bivsi borci islamske drzave i drugih mudzahedinskih pokreta, ukljucujuci i dobrovoljce iz Irana, Pakistana, Avganistana, Maroka, a ne jadni migranti koji su u potrazi za boljim zivotom. I mi ih cekamo otvorenih ruku.
Radenkovic Milivoje
Kako god bilo, eto nama na Balkanu jos pola miliona migranata, "jadnih izbeglica", odnosno prekaljenih boraca iz Sirije. I nikako da se probudimo, da shvatimo da iz Sirije beze bivsi borci islamske drzave i drugih mudzahedinskih pokreta, ukljucujuci i dobrovoljce iz Irana, Pakistana, Avganistana, Maroka, a ne jadni migranti koji su u potrazi za boljim zivotom. I mi ih cekamo otvorenih ruku.
Данило
Пазимо, "тврди" став Русије око Космета, а повукли 2003. контингент у оквиру 1244? Шта мене брига за Сирију и Крим, али пазимо се, можда је боље директно причати са окупатором, него не бити за столом када се тргује.
Mirza Makic
Hahahahahaha.Tragi komicno.Mogu samo da kazem da nije tih vecih zemalja,poput Rusije i Amerike da ih stite,sprzila bi ih Turska za 24h.Ocigledno zaboravljate ko su bile Osmanlije.
Mirza Makic
Nikad neces ni da razumes.Gluplji komentar davno nisam procitao.Turska brani muslimane gde god je to moguce i koliko god je moguce,a tebi nije jasno zasto.?Stidi se svog imena Amire.
E pa
@mirza, šta ono behu Kurdi po veri?
Preporučujem 10

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja