utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 01:24

Film koji se rađa jednom u životu

Za Oskara dvostruko nominovana severnomakedonska „Zemlja meda”, filmsko remek-delo, danas ima tri specijalne projekcije u Dvorani kulturnog centra u Beogradu
Autor: Dubravka Lakićnedelja, 09.02.2020. u 15:16
Из документарног филма „Земља меда” (Фото дистрибутерска кућа „Five Stars Film”)

Na večerašnjoj dodeli 92. Oskara, tokom nabrajanja nominovanih filmova, čak dva puta čuće se „Zemlja meda” („Honeyland”). S ovim severnomakedonskim dugometražnim dokumentarnim filmom, autora Tamare Kotevske i Ljube Stefanova, dogodio se istorijski presedan – nominovan je za Oskara u dve kategorije: za najbolji dokumentarni i najbolji strani film i tako se zauvek upisao u dugu i burnu istoriju najpoželjnije i najsanjanije filmske nagrade na svetu.

Dvostruka nominacija u ovim kategorijama jeste raritet, ali sasvim opravdan i zaslužen u slučaju ovog filma, čije su višestruki kvaliteti prepoznati i priznati tokom prošle godine osvajanjem više nagrada na Sandensu i drugim festivalima i nominacije za „evropskog oskara” – odličje Evropske akademije za film. U njegove vrednosti može se danas uveriti i beogradska publika, ona koja je propustila da ga pogleda na festivalu „7 veličanstvenih”, jer se distributer („Five Stars Film”) potrudio da danas u Dvorani kulturnog centra organizuje tri specijalne projekcije: u 17, 19 i 21 sat.

Šta su to i kako Kotevska i Stefanov uradili te su „Zemljom meda” omađijali filmsku planetu i kritičare nagnali da njihov film opevaju hvalom? Jednostavno, napravili su remek-delo. Film koji se „rađa” jednom u životu. Kao na dlanu ponudili su pred gledaocima: i svoje stvaralačko srce i dušu svoje filmske junakinje, tradicionalističke pčelarke Hatidže Muratove, čiju istinitu životnu priču pripovedaju, i zajedno s njom i pčelinjim svetom u planinskom beskraju – nežno, humano, spokojno, životno šaljivo – stvorili raskošnu alegoriju zemaljskih čudesa prirode koja su opustošena posledicama ljudske pohlepe, nekontrolisanog konzumerstva i poremećenih sistema vrednosti.

Njihova „Zemlja meda” može se svrstati i u kategoriju ekološko-antropološkog filma, čiji krajnji rezultat, značaj i lepota nadmašuju zadate okvire. Ovo je i osvešćujući film. Čovek se opasno odrodio od prirode i ubrzane posledice toga vidimo na svakom koraku i svakog dana.

Slučaj je hteo da ukrsti puteve dokumentarističkog autorskog dvojca Kotevska–Stefanov (i jedno i drugo žive i stvaraju u Skoplju) i Hatidže Muratove, čije su košnice u visokim planinskim predelima istraživali za jedan ekološki dokumentarac. Pošto su ovu usamljenu ženu – čija se svakodnevica svodi na brigu o pčelama i ostareloj majci u ruševnom kućerku – upoznali i od nje saznali o pčelarskoj tradiciji, koja u porodici davnih turskih došljaka seže generacijama unazad, Kotevska i Stefanov su promenili plan. Ostali su sa svojim kamerama, snimateljima i šatorima da bi u naredne tri godine snimili više od 400 sati materijala.

U njima je ostala zabeležena sva intima skromnog i nezahtevnog, a čoveku sasvim dovoljnog života glavne junakinje ispunjenog, osim usamljenošću (naokolo nema ljudi) onim suštinskim kvalitetom i čvrstom vezom s prirodom koja joj zahvaljuje svojim blagodetima. Zato što Hatidže zna tu iskonsku tajnu suživota s prirodom – ona će skupljajući med u stenovitim vrletima pola uzeti za sebe, a pola uvek ostaviti pčelama da prežive zimu. I tako je skromna, likom neugledna Hatidže zadržala ravnotežu u prirodi u kojoj živi i tako od sebe napravila onu suštinsku, ljudsku lepoticu kojoj, zahvaljujući filmu u kojem je junakinja, sada ceo svet može da se divi...

Tamara Kotevska i Ljubo Stefanov sa svojim briljantnim filmom „Zemlja meda” doveli su još uvek skromnu kinematografiju Severne Makedonije u centar svetske pažnje na najbolji mogući način. I za to zaslužuju medalju. Konkurencija u obe kategorije za Oskara im je žestoka. Za najbolji strani film, osim njih, nominovani su i Almodovar sa „Boli slava”, Bong Jon-Ho s isforsiranim „Parazitom”, Lađ Li s „Jadnicima”, a tu je i poljski „Telo Hristovo” Jana Komasa.

U kategoriji najboljeg dugometražnog dokumentarnog filma najopasniji konkurenti su mu „Američka fabrika”, prvi film u produkciji Baraka i Mišel Obame (!), kao i „Za Samu” (petogodišnje iskustvo života u Alepu pod opsadom tokom rata u Siriji) koji je već osvojio „evropskog oskara” – nagradu EFA Evropske akademije za film.

Kakav god da bude večerašnji rasplet u Los Anđelesu, „Zemlja meda” je osvojila najvažnijeg „oskara” – onog koji mu je od srca već dala i publika i kritika širom sveta. Vrhunski film koji ne treba propustiti.

Finalna oskarovska groznica

Oskarovska groznica se bliži vrhuncu i večeras će(po pacifičkom vremenu) biti poznato da li će 92. Oskara osvojiti „Džoker” (11 nominacija), „Bilo jednom u Holivudu”, „Irac”, „Bračna priča”, „1917” (svaki sa po 10 nominacija), „Džodžo zec”, „Slavna 24 sata”, „Male žene” ili južnokorejski „Parazit” s nominacijom i u kategoriji najboljeg stranog filma...

Novinski napisi se utrkuju u finalnim objavama i pikanterijama, pa je tako zabeleženo i da će ovogodišnja oskarovska ceremonija biti „suviše bela” jer su svi nominovani učesnici belci (!?). Postavlja se i pitanje može li Skarlet Johanson da osvoji večeras dva Oskara s obzirom na to da je nominovana i za glavnu („Bračna priča”) i za sporednu žensku ulogu („Džodžo zec”), a nabrajaju se i oskarovski povratnici-miljenici: ser Entoni Hopkins, Tom Henks, Al Paćino i Rene Zelveger, od kojih su svi bili višestruko nominovani (a neki od njih i osvojili više Oskara). Veliki medijski prostor i danas zauzima intriga vezana za „Zemlju meda” i njegovu dvostruku nominaciju...

 

 


Komentari17
5f5ce
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Емилија Лазаревска
Pridev ,,makedonski'' se koristi u svim varijantima i pored promena zvanicnog imena nase drzave Makedonije. Dakle, Makedonija ostaje Makedonija, a Severna je samo geografska odrednica. Pridev ,,makedonski“ se koristi kao i do sada, a pridev ,,severnomakedonski“ ne postoji. Mediji mogu da se informisu iz Uputstva na linku www.mfa.gov.mk , gde se isto tako nalazi ceo Dogovor iz Prespe izmedju Makedonije i Grcke. Makedonski film ,,Zemlja meda“ stvarno se deshava jednom u zivotu. Hvala.
Александар Првуљ
Све је то лепо, само, Македонцима себе зову и Грци у Солунској регији. И, ко су Македонци? Док је била Југославија, Македонац се користило као географска одредница за народ који је живео у СР Македонији. Да напоменем да се та територија пре другог светског рата налазила у склопу Вардарске Бановине. Како се народ тадад звао? Вардарци? Није се звао никако, није било националне самосвести, осим силног пробугарског елемента, који смо хвала Богу успели да сузбијемо.
Preporučujem 0
Nadezda
Na zvanicnoj Wiki stranici filma pise zemlja porekla: Severna Makedonija, tako da mi nisu jasni ovi sto se bune.
Dragan Todorovski
Poshtovana Nadezhda, zemlja porekla je Severna Makedonija, ali pridev je "makedonski" (na pr. makedonski film makedonski reditelj itd.). Takogje, narod je "makedonski" ili Makedonac/Makedonka/Makedonci. To je potvrgjeno t.z. Prespanskim sporazumom, sklopljen izmegju makedonske Vlade i grchke Vlade, megjunarodna ugovor koji poshtuje ranija i sadashnja grchka Vlada, pa ne vidim razlog da to ne bude razumljivo za bracu Srbe.
Preporučujem 0
Makedonski Fim
Draga Politiko, Kako sto vi kazete da komentari ne trebaju da sadrze "расне и националне увреде", zasto ondak vi vasim tekstom to svesno radite? Ne postoji nesto sto se naziva "severnomakedonski". Namerno upotrebljavajuci taj termin, sami ne postujete vasa pravila i vredjate ceo narod-makedonski. Tekst je divan i daje zasluzeno priznanje ovom prelepom Makedonskom filmu, kojeg su realizirali izvanredni Makedonski reziseri i Makedonski producenti.
Zdenka
Ceo svet vas naziva Severnomakedoncima, to vam je zvanican naziv drzave. Ako imate problem sa tim Politika je pogrsna adresa. Obratite se Grckoj i Evropskoj Uniji.
Preporučujem 14
Kimi
Balkan jos nije spreman za oskara.
Minja
Ili Holivud još nije spreman da dodeli Oskara nekom na Balkanu.
Preporučujem 8
Trpe
Daragane i Makedonci su ucestvovlai na Slunskom frontu ali nazalost cak i rodjena braca su bili jedan nasproti drugoga u rovovima jedan u Srbskoj drugi u Bugarskoj vosci i naravno ne po njihovoj zelji borili su se za druge!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja