Kod više od 30.000 osoba, uglavnom u Kini, do sada je potvrđeno prisustvo virusa korona, a od tog broja je umrlo dva odsto ljudi. Lekari su utvrdili da se teži oblik bolesti češće javlja kod starijih od 65 godina i onih koji su već imali neku pridruženu bolest. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nedavno je proglasila vanrednu situaciju na globalnom nivou zbog ovog problema, utvrdivši da se broj obolelih za nedelju dana više od deset puta uvećao.

U razgovoru za „Politiku” dr Marijan Ivanuša, šef Kancelarije SZO u Srbiji, ističe da su date preporuke kako ljudi treba da se ponašaju posle proglašenja ove vanredne situacije i da one obuhvataju i poštovanje higijenskih mera koje su već dobro poznate. To znači da treba voditi računa o čestom pranju ruku vodom i sapunom, kao i da je važno da se kija u lakat ili u maramicu koja se odmah posle toga baca. To se radi da bi se sprečio put prenosa virusa od jedne do druge osobe. „Ako osoba ima simptome slične gripu, a bila je u kontaktu s nekim ko je došao iz Kine i ko je imao virus, sada može da pozove određeni broj telefona i potraži pomoć stručnjaka”, kaže dr Ivanuša.

Šta zapravo znači to što je SZO u ovom slučaju proglasila vanrednu opasnost?

Svetska zdravstvena organizacija je donela odluku da je reč o vanrednoj situaciji na globalnom nivou koja preti javnom zdravlju. To je alarm za sve zemlje da ozbiljno shvate situaciju. Pandemija nije proglašena, iako se ova epidemija smatra veoma ozbiljnom. Najveće žarište je u Kini, a u velikom broju zemalja ima pojedinačnih slučajeva obolevanja od tog virusa. Važno je da se poštuju kliničke, laboratorijske i epidemiološke preporuke u slučaju ako se negde pojave oboleli. Sve što duže traje epidemija, mi više saznajemo o samom virusu i načinu prenošenja. Još se ne zna tačno koja je životinja bila izvor virusa. S druge strane, stav SZO je jasan: nema ograničavanja međunarodnih putovanja, a nema ograničenja ni u međunarodnoj trgovini. Ukoliko neka država odluči da ne dozvoli, na primer, ulazak ljudi ili materijala iz Kine, ona treba da obavesti SZO o tome u roku od 48 sati i da obrazloži razloge. Oni moraju da budu veoma prihvatljivi da bi SZO to razumela.

Da li je to diskriminacija?

To je teško pitanje. Sećam se da je za vreme pandemijskog gripa SZO bila pod pritiskom. S jedne strane su bile zemlje koje su tražile da se zatvori granica s Meksikom, a s druge države koje su zabranile uvoz svinjskog mesa i tražile da se ubiju sve svinje jer se pandemijski grip zvao „svinjski grip”. Te mere nisu imale opravdanje. Naučni dokazi su bili protiv toga. I sada, kada je reč o virusu korona, preporuke se mogu menjati zavisno od situacije. Sve je transparentno prikazano na našem sajtu. To je sve regulisano međunarodnim zdravstvenim pravilnikom. Pored diskriminacije treba da sprečimo i stigmu, a istovremeno da primenimo one mere koje su potrebne za sprečavanje širenja virusa.

Koliki rizik preti Srbiji da ovde dođe do masovnijeg obolevanja od virusa korona?

Ljudi danas dosta putuju, a s njima putuju i virusi i bakterije, mikrobi svih vrsta. Budući da je veliki broj ljudi inficiran tim virusom, postoji mogućnost da se on pojavi i u Srbiji. To nije ništa strašno. Oko 80 odsto ljudi koji se zarazi tim virusom ima blagi oblik infekcije, simptome prehlade koji prolaze sami od sebe, a 20 odsto ima ozbiljan vid bolesti, kao i virusnu upalu pluća, zbog koje čovek može da umre.

Da li je Srbija dobro pripremljena ukoliko se virus pojavi u zemlji? U javnosti su se pojavile informacije da nemamo dovoljno ni lekova ni aparata…

Bio sam na aerodromu u Beogradu sa stručnim timom i video da termovizijska kamera koja otkriva ljude s povišenom temperaturom dobro radi. Ali to je manji deo spremnosti. Nama je važno to što smo se uverili da granična policija odlično sarađuje s lekarima javnog zdravlja. Veoma je važno što su građani dobro obavešteni o virusu. Na aerodromu se dele obaveštenja na srpskom, engleskom i kineskom jeziku s tačnim informacijama kada i gde neko treba da se javi lekaru ukoliko ima simptome virusa korona. Nijedna zemlja ne može da bude sto odsto spremna u slučaju da se pojavi neka pandemija. Ali, kad pogledamo resurse u Srbiji, možemo da kažemo da su bolnice spremne da zbrinu pacijente koji mogu da se pojave s ovim virusom. Naročito treba sprečiti prenos virusa na druge osobe.

U inostranim medijima se pojavila vest da ova bolest može da se izleči kombinacijom lekova za HIV i antivirusne terapije. Ima li istine u tome?

Nemamo informacije o tome. Stav SZO je da ne postoji lek kojim može da se izleči virus korona, ali se istražuje da li bi neki od postojećih lekova mogao biti delotvoran. Infekcija se leči simptomatski i ne postoji medikament koji utiče na sam virus.

A koliko je daleko proizvodnja vakcine protiv ovog virusa? Čujemo da postoje najave Kineza i Rusa da će je proizvesti, ali i neki naši lekari su izjavili da Srbija to može da učini.

Kada je izolovan virus u Kini, oni su saznanja podelili s međunarodnom javnošću i institucijama. To ne sme niko da drži u tajnosti i da radi na spravljanju leka kako bi zaradio veliki novac. Pravilo je da kad god se pojavi novi virus, u pronalaženju vakcine ili leka treba da učestvuje više država. Određene naučne institucije rade na tome da se pronađe vakcina, ali to je dug proces. Izradu vakcine protiv MERS-a stručnjaci su započeli pre nekoliko godina i ona još nije završena. Što se Srbije tiče, mislim da ima dobre kapacitete za izradu vakcina, o čemu svedoči činjenica da će se uskoro pojaviti „Torlakova” vakcina protiv gripa. Ali nismo radili procenu za virus korona, tako da u ovom trenutku ne znam odgovor na vaše pitanje.

Osim zbog virusa korona, građani su uplašeni i zbog velikog zagađenja vazduha, jer se neki gradovi stalno pojavljuju među najzagađenijima u svetu. I vi ste izjavili da zagađen vazduh odnese 6.000 života godišnje u Srbiji. Kako se to može sprečiti?

Neke posledice zagađenog vazduha po zdravlje se vide brzo, a neke nakon nekoliko decenija. Treba uvesti neke promene, a one ili dosta koštaju ili je teško menjati navike ljudi. U mnogim svetskim gradovima su unete promene, čime je pokazano kako vazduh može da bude zdraviji. Ako nastave svi ljudi da se voze svakodnevno svojim automobilima, onda će vazduh biti zagađeniji. Treba ih usmeriti da se prevoze biciklom, gradskim prevozom ili da pešače. Tu je i prelazak sa starijih modela automobila na one novije, koji manje zagađuju sredinu. Drugi deo priče je grejanje stanova i kuća. Kada bismo smanjili za samo jedan stepen visinu temperature u prostorijama, manje energenata bismo potrošili. Time se smanjuje i zagađenje vazduha. Tu je i pitanje koje energente koristimo. Najgore je kada neko koristi otpad poput plastike za loženje, a loš je i ugalj kao i drva koja nisu dovoljno suva. Gas je mnogo bolji od krutih goriva, a najbolje je kada neko ima solarne sisteme. Bitno je i da su prozori i fasade kvalitetni, jer se onda troši manje energije za grejanje. To su investicije koje su potrebne. Industrija je takođe zagađivač, ali mislim da su veći problem individualni sistemi grejanja. Ali ne treba zaboraviti da i leti imamo zagađenje, jer je ozon jedan od problema, nadražuje oči i sluzokožu disajnih puteva. Što je grad zeleniji, manje je ozona i vazduh je bolji.

Šta država treba da uradi po tom pitanju?

Srbija mora da ima kratkoročne, srednjoročne i dugoročne planove u ovoj oblasti. Strategija mora da bude realna i da se primenjuje na lokalnom nivou. Nije dovoljno da vlada ili Skupština Srbije donesu propise koji se ne poštuju. Države moraju da imaju nacionalne standarde u građevinarstvu i da se to kontroliše. Neko prihvati pa to ne primenjuje u praksi jer mu je skupo. Bitno je i da ima više parkova i drveća u gradovima. Ljudi moraju da shvate da zagađenje vazduha ne može preko noći da nestane i da sami puno mogu da pridonesu kvalitetnoj životnoj sredini.

Iznenađeni ste što se ljudi u Srbiji plaše raznih bolesti i zagađenja vazduha, ali ne i činjenice da pušenje cigareta dovodi do pojave raznih oboljenja. Da li je rešenje da se zabrani konzumiranje duvana u svim zatvorenim prostorima kako bismo bili zdravija nacija?

Pušenje cigareta je vodeći uzrok za obolevanje i umiranje od raznih bolesti koji jako jednostavno možemo da sprečimo. To je snažna zavisnost i jasno mi je da je pušačima teško da se odreknu ove navike. Treba im pomoći da prestanu da puše. Cilj nam je da zaštitimo decu i ne dozvolimo da počnu da konzumiraju duvan još dok su u školi. Neke zemlje su već prihvatile savremene mere borbe protiv pušenja i one će, pre ili kasnije, biti primenjene i u Srbiji. Jedna od mera je uvođenje potpune zabrane pušenja cigareta na javnim mestima i u zatvorenim prostorijama, a tu je i uvođenje visokog poreza na duvan. Važna je i zabrana oglašavanja duvanskih proizvoda, gde spadaju i neki noviji duvanski proizvodi, poput elektronskih cigareta ili cigareta koje se koriste po principu zagrevanja na visokim temperaturama. Stav SZO je da su i oni i te kako štetni po zdravlje, samo se još ne znaju detaljne posledice na duže staze jer nisu dugo godina u upotrebi.

Problem što zdravi ne idu na skrining preglede

Naša država je među vodećim zemljama po broju umrlih od malignih bolesti. Kako to može da se spreči?

Bitno je izbaciti faktore rizika za koje znamo da utiču na pojavu raka, kao što je konzumiranje cigareta i alkoholnih pića, i izloženost jakim sunčevim zracima i solarijumu. Treba se baviti fizičkom aktivnošću i ne biti gojazan. Bitno je ljude edukovati da ako se pojavi neka neobična promena moraju da idu kod lekara što pre. Treba se odazivati na skrining programe koji postoje, jer se tako maligna bolest otkriva u ranoj fazi kada je izlečiva. Problem je što ljudi kada su zdravi obično ne žele da idu na skrining pregled. Ali treba znati da je teže muškarce naterati da se preventivno pregledaju nego žene.

Oduzeti licencu za rad lekarima koji su protiv vakcinacije

Vaš stav je da lekarima koji su protiv vakcinisanja treba oduzeti licencu za rad?

Ne mogu da promenim taj stav. Svi koji su završili medicinu moraju da prihvate rezultate naučnih istraživanja jer na tome se temelji moderna medicina. Ako lekar ne radi prema doktrini koja se na tome temelji onda pravi najveću grešku.