četvrtak, 29.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 09.02.2020. u 20:00 Katarina Đorđević

Neolitski bebi-bum

Tim srpskih arheologa otkrio kašičice za bebe stare oko 8.000 godina kojima su mame spremale kašice od žita i mleka
Кашичица од говеђе кости за бебе (Фо­то Ка­та­лог из­ло­жбе „Но­во до­ба”)

Kada je u arheološkom nalazištu grada Starčeva pronađeno 50 kašičica od goveđe kosti, naučnici nisu ni slutili da ovi predmeti otkrivaju zagonetku koja je decenijama morila demografe – zašto je baš u neolitu došlo do značajnog porasta broja stanovnika na zemlji. Držeći u ruci malenu kašiku staru oko 8.000 godina, na kojoj se zahvaljujući sofisticiranom mikroskopu vide tragovi mlečnih zuba, dr Sofija Stefanović, profesor na Katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i rukovodilac projekta „Rađanje” na Institutu „Biosens” u Novom Sadu, ne krije zadovoljstvo što je lider istraživačkog tima iz Srbije koji je otkrio ovu zagonetku.

U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” dr Stefanović podseća da je do neolita, odnosno do pre 7.000 pre nove ere, čovečanstvo bilo na natalitetnom minimumu – u neolitu se prvi put povećao broj ljudi, a direktan dokaz te teze je povećanje broja arheoloških lokaliteta.

– Tragajući za odgovorom zašto je došlo do naglog porasta broja stanovnika, pretpostavili smo da je uzrok tome promena načina ishrane, odnosno uvođenje žitarica i ugljenih hidrata. U neolitu su prvi put počele da se gaje biljke i životinje, a majke koje su u mezolitu dojile decu do treće i četvrte godine, sada su mogle da prekinu s dojenjem posle nekoliko meseci i pređu na papice i kašice napravljene uz pomoć mleka i žitarica. Skraćenje perioda dojenja pozitivno je uticalo na fertilitet jer je poznato da je mogućnost začeća smanjena dok žena doji dete – objašnjava dr Sofija Stefanović, ocenjujući da je neolitska demografska „revolucija” presudno uticala na porast broja stanovnika na planeti i dalji razvoj civilizacije.

Naša sagovornica dodaje da su se širom neolitskog sveta na Bliskom istoku i u južnoj Evropi pojavljivale kašičice brižljivo napravljene od životinjskih kostiju. Iako su one privukle pažnju istraživača, oni su smatrali da su zbog svojih malih dimenzija i tragova upotrebe na njima ovi predmeti korišćeni kao alatke.

– S obzirom na to da projekat „Rađanje” gleda praistorijski svet kroz oči mama i beba, pomislili smo da su tim kašikama neolitski ljudi hranili svoje bebe, a moćni mikroskopi potvrdili su našu pretpostavku. Kada smo pregledali kašike s arheoloških nalazišta Starčevo i Donja Branjevina, gotovo na svakoj pronašli smo tragove mlečnih zuba, a na pojedinim smo otkrili i tragove nekoliko zuba u nizu, odnosno čitave ugrize. Drugim rečima, neolitske bebe radile su isto što rade i današnje: grickale su svoje kašičice. Zahvaljujući dr Bojanu Petroviću, profesoru stomatologije s Univerziteta u Novom Sadu, dizajnirana je eksperimentalna studija u kojoj je pravim mlečnim zubima simulirano glockanje goveđe kosti i dobijeni su identični tragovi kao na kašičicama pronađenim u Starčevu – kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da projekat „Rađanje” trenutno analizira sastav kašika, ali i zubnog kamenca dece koji u sebi krije ostatke drevne hrane, kako bi precizirali od čega je kašica bila napravljena. Za sada pretpostavljaju da su ključni sastojci bili žito i mleko. Osim toga, papice i kašice omogućile su da se drugi članovi porodice uključe u brigu o bebama i na taj način pomognu mamama. Staro demografsko pravilo koje glasi da će se mama odlučiti za rađanje većeg broja dece ako ima pomoć članova porodice, važi od praistorije do danas, zaključuje naša sagovornica. Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u prestižnom naučnom časopisu „Plos one”, a o otkriću srpskih naučnika nedavno je pisao i magazin „Forbs”.

– Treba imati na umu da se „stil života” žena u neolitu znatno promenio, i to nabolje. Naime, u neolitu ljudi počinju da žive u stalnim naseljima, kuće postaju toplije i žene dobijaju mogućnost da skladište hranu, više nisu pod stresom da li će gladovati i da li će imati krov nad glavom. Sve do neolita, žene su se porađale i brinule o bebama na otvorenom prostoru ili u pećinama koje nisu mogle biti zagrejane bez stvaranja dima. Sada je kuća predstavljala novu porođajnu arenu jer je bila zagrevana, a veza između beba i ognjišta bila je ogromna. Pripitomljavanje biljaka zauvek je promenilo ekonomiju čovečanstva jer su prvi put počeli proizvodnja i skladištenje hrane. Za mame je ovo bilo značajno jer je hrana za bebe mogla biti dostupna u bilo koje doba godine, bez obzira na vremenske i druge prilike – naglašava dr Sofija Stefanović.

Projekat „Rađanje” započet je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2015. godine, da bi se u međuvremenu preselio u institut „Biosens” pri Univerzitetu u Novom Sadu, a sledeći projekat ovog arheološkog tima jeste ispitivanje koliko su dugo živeli praistorijski Evropljani i od čega su bolovali.

Komentari4
8a7f2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Učiteljica
Hvala Politici na ovom članku. Gde se inače može pročitati o nečem tako ozbiljnom i zanimljivom istovremeno? Zato Politika i jeste Politika. Upotrebiću informacije u nastavi.
Београђанин
Надам се да као учитељица користите ћирилицу када преносите знање својим ђацима.
Мића Панчевац
Није град не село Старчево.
Lazarija
Poštovani, ime lokaliteta je Grad Starčevo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja