nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 10.02.2020. u 21:00 Dejan Aleksić

Ugostiteljski monarsi s kraja na kraj Kneza

Od nekadašnje mode davanja zvučnih rojalističkih imena kafanama i hotelima, ostali su samo tragovi u glavnoj pešačkoj ulici prestonice
(Фото А. Васиљевић)

U 19. veku i prvim decenijama 20. stoleća prestonički ugostitelji imali su običaj da svojim kafanama i hotelima daju imena s monarhističkim prizvukom. Tragovi tih vremena sačuvani su u najpoznatijoj beogradskoj ulici – Knez Mihailovoj. Čim se zakorači u ovu pešačku oazu, uočava se prva od tih tačaka – restoran „Ruski car”. Nazvan je tako oko 1890. godine, u čast ruskog imperatora Aleksandra Drugog Nikolajeviča Romanova. Decenijama se tu okupljala prestonička elita i ugledni gosti iz inostranstva. Od umetnika i književnika, na „audijenciju” su redovno dolazili Mihajlo Petrov, Veljko Petrović i Branislav Nušić.

Raskoš i zvučno ime restorana na uglu Knez Mihailove i Obilićevog venca arhivirani su posle Drugog svetskog rata. „Car” je detronizovan, pretvoren je u ekspres restoran, a ime mu je promenjeno u duhu tadašnjeg bratstva i jedinstva – „Zagreb”. Luksuzni nameštaj i escajg zamenili su plastični poslužavnici i hrana služena „na liniji”.

Deo nekadašnjeg sjaja vratio se devedesetih, kada je ovaj prostor Ugostiteljsko preduzeće „Stari grad” dalo u zakup Džeku Samardžiji, Srbinu iz Australije. On je preuredio restoran i vratio mu stari naziv. Godinama posle toga preporođenog „Cara” krasila je velika bašta koja je redovno bila krcata.

Tako je bilo do 2012. kada je vlasništvo nad ovim otmenim stecištem preuzeo međunarodni lanac „Vapijano”. Na ovu drastičnu promenu ugostiteljskog koncepta i izgleda restorana Beograđani nikako nisu mogli da se naviknu. Nije puno prošlo, a novi stanar u odajama „Cara” prestao je da radi. Kada su u toku prošle godine krenuli radovi u unutrašnjosti objekta, nekadašnji redovni posetioci „Cara” uplašili su se da će ubrzo tu ugledati neki butik ili kockarnicu.

A onda je iznad ulaznih vrata ponovo zasijao natpis „Ruski car”. Sada je to lokal u stilu neobične mešavine modernog i secesije, ali – najvažnije je da je „Car” ponovo na ugostiteljskoj mapi.

„Grč­ka kra­lji­ca” je bez tro­na du­gih 13 go­di­na... (Foto A. Vasiljević)

Povratak na ugostiteljski presto, na drugom kraju Kneza, više od deceniju čeka i jedan od najznačajnijih ugostiteljskih objekata u ovoj ulici – kafana „Grčka kraljica”. Ona nikada nije spadala među najotmenije, ali je uvek imala ugostiteljsku namenu. U tom prostoru, tridesetih godina 19. veka, Despot Stefanović otvorio je mehanu „Despotov han”. Ne zna se pouzdano ko ju je projektovao, ali je neupitna činjenica da je zgrada „Grčke kraljice” jedina preostala na staroj regulacionoj liniji Knez Mihailove i Rajićeve i da je sačuvana u obliku u kojem je nastala.

Svoj han Despot Stefanović prodao je porodici bankara Jovana Kumanudija, čiji je deda 1829. došao iz Jedrena. Posedovao je više nekretnina u Beogradu, među kojima i „Grčku kraljicu”, čiji je vlasnik kasnije bio njegov sin Andrija, takođe bankar. Uoči Drugog svetskog rata kafana je bila u vlasništvu Jovanove kćerke Mileve Kumanudi. Posle rata „Grčka kraljica” kao i „Ruski car” postaju društvena svojina. I njoj se takođe skida kruna i daje novo ime – „Plavi Jadran”. Stari naziv vraćen je na ponovnom svečanom otvaranju „Grčke kraljice” 1990.

...a ne­ka­da je bi­la omi­lje­no me­sto Be­o­gra­đa­na za pr­vu ju­tar­nju ka­fu (Fotodokumentacija „Politike”)

Dokle god je radila i kako god se zvala, „Kraljici” nije manjkalo gostiju. Mnogi su baš u „Kraljici” najviše voleli da popiju prvu kafu, naročito u poslastičarnici u desnom krilu kafane. Dugo je ugostiteljska oaza bio i podrum „Grčke kraljice” u kome je radila diskoteka „Zvezda” (kasnije „Metro”). Katanac na „Kraljicu” stavili su tranzicija i stečaj preduzeća „Tri grozda” koje je njome upravljalo do zatvaranja. Tako od 2007. do danas ova kafana na ekskluzivnoj lokaciji tavori i propada, dok oko nje niču moderni fastfudovi i kafei. Pre tri godine na tren je delovalo da će se u „Kraljicu” vratiti kafanski stolovi. Avaj, samo koji mesec pošto je u proleće 2017. spoljašnjost zdanja osvežena, tadašnjem zakupcu je na vrata pribijena opomena o neizmirenim dugovima. Tako i posle 13 godina od katančenja, „Kraljica” iz dana u dan i dalje propada.

O monarhističkom pomodarstvu beogradskih ugostitelja svedoči i zdanje na broju 56. Na toj adresi, na samom kraju Knez Mihailove, 1869. izgrađen je hotel „Srpska kruna”, najmoderniji i najreprezentativniji hotel u Beogradu tog vremena. Posebna vrednost ove zgrade, kako se navodi u podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, jeste to što je sačuvana kao jedini predstavnik prvih modernih hotela „evropskog tipa”. Ali ovu zgradu danas mnogi Beograđani poistovećuju s Bibliotekom grada Beograda, koja je u njoj već dugo smeštena.

„Srpski kralj” uništen 6. aprila 1941.

Još jedan objekat s rojalističkom odrednicom do pre 79 godina krasio je neposrednu blizinu Ulice kneza Mihaila. Bio je to hotel „Srpski kralj”, na uglu Uzun-Mirkove i Pariske. Kako je ostalo zabeleženo u hronikama, ovaj hotel je u periodu između dva svetska rata bio jedan od najčuvenijih u prestonici, jednako lepe unutrašnjosti i spoljašnosti. U pepeo su ga pretvorile bombe koje su nacistički avioni sručili na grad 6. aprila 1941. Posle rata, predratnim vlasnicima je taj plac oduzet, a uprkos sporadičnim inicijativama, ovaj nekadašnji ukras prestonice nikada nije obnovljen.

Komentari1
f8c80
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранислав Станојловић
"Три грозда"?!? Коме У СТВАРИ "Грчка Краљица" припада?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja