utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:27

Rusija je pikirala Poljsku

Rusija sanja o Jalti 2, dogovoru koji će joj dati mogućnost da odredi svoje zone uticaja, gde se niko više ne bi gurao, a po mogućstvu – da stvori nešto nalik na Sovjetski Savez
Autor: Viktor Jerofejevponedeljak, 10.02.2020. u 21:00
​Свечаност поводома Дана победе 2019: Гробље палих бораца Црвене армије у Браниеву у Пољској

Specijalno za „Politiku”
Moskva – Varšava je oslobođena od Nemaca 17. januara 1945. Teško je to poreći jer je tokom sovjetske vojne operacije nemačka vojska bila izbačena iz Varšave ili, tačnije, iz njenih ruševina, preostalih posle Varšavskog ustanka. Međutim, to oslobađanje, s tačke gledišta poljske istorije, izvršili su pseudooslobodioci: u Varšavu su ušle sovjetske trupe i delovi prosovjetske Armije Ljudove, koji su prošli razorenim gradom s poljskim zastavama. Kao rezultat toga Poljska je do 1989. bila lišena kvalitetnog državnog suvereniteta. Sa sovjetske, a sada i s putinske tačke gledišta, takva ocena događaja predstavlja nedopustivu nezahvalnost.

Pomiriti oba stanovišta danas je apsolutno nemoguće, a u perspektivi – veoma je složeno. Nekakvo međusobno razumevanje pojavilo se za vreme perestrojke, dok danas umesto njega imamo potpuni raskorak.

Spolja gledano on je izražen, delimično, samim odnosom prema tom danu, 17. januaru 1945. Poljaci ga zvanično nikako nisu obeležili. U Moskvi, nasuprot tome, obeležili su ga zvanično, s velikom prazničnom počasnom paljbom.

Surovo suprotstavljanje putinovskoj Rusiji u Poljskoj u godini 75. godišnjice pobede nad Nemačkom odvija se iz dva razloga. Prvi je istorijski. Drugi je oštro politički.

Istorijski razlog povezan je sa činjenicom da je „jugovina”, koja se pojavila u vreme perestrojke i koja se manifestovala kroz zbližavanje ljudskih i socijalnih vrednosti, sada zaklonjena povratkom starih ambicija i pretenzija. Stvar je došla do toga da je, s današnje ruske tačke gledišta, Poljska gotovo provokator Drugog svetskog rata, a ne njegova žrtva. S poljske pak tačke gledišta, totalitarizam nemačkog i sovjetskog obrasca je identična pojava i, pre svega, za Poljsku, koja je sve njegove „lepote” osetila kao masovne represije s dve strane. Sporazum Ribentrop – Molotov (Staljina – Hitlera), koji je predodredio „četvrtu podelu” Poljske, postao je smrtonosan za poljsku državnost. Stekavši nezavisnost 1989. godine, Poljska je napokon dobila mogućnost da se priseti svojih tragičnih odnosa s Rusijom.

No, naglo zaoštravanje poljsko-ruskih odnosa u vezi je, pre svega, s političkom konjukturom. Kada se Putin tokom jeseni nekoliko puta vraćao na poljsku istoriju i bez presedana oštro ocenio poljskog ambasadora u nacističkom Berlinu Juzefa Lipskog kao „đubre” i „antisemitsku svinju” (povodom njegovog razgovora s Hitlerom, gde je ambasador zapodenuo pitanje jevrejske emigracije iz Evrope i predložio Hitleru da kao podršku podigne spomenik u Varšavi; eto, jedan takav diplomatski potez), problem zapravo nije bio u Lipskom. Poljska upravo sada, u naše vreme, smeta ruskom predsedniku da ponovo lansira svoje odnose s Evropom u svoju korist (što se tiče koristi za Evropu, to je već drugo pitanje).

Protivljenje Evrope politici Moskve, pre svega u Ukrajini, vremenom je pomalo „izgubilo boju” i ispucalo. Makronova Francuska je u sebi otkrila želju da se kreće u pravcu neogolizma. Italija je u velikoj meri odustala od želje da se uopšte raspravlja s Rusijom. Najzad, u Nemačkoj interes prema poslovnim kontaktima s Rusijom („Severni tok 2” i mnogo toga drugog) počinje da se prepliće s moralnom stranom posla. Pa i u Americi Tramp takođe na svoj način signalizuje da želi da dovede u red odnose s Rusijom. U kontekstu toga što sam predsednik Ukrajine takođe traži kontakte s Putinom radi rešavanja donbaskog problema, omekšavanje zapadne pozicije postaje ako ne i opravdano, onda makar razumljivo.

I samo Poljska, pre svega Poljska, a za njom i zemlje Baltika, koje su na sebi osetile sve radosti sovjetske vlasti još više nego njihovi poljski prijatelji, ne želi da ide na politički kompromis. A on je tako očigledan. Rusija sanja o „Jalti 2”, dogovoru koji će joj dati mogućnost da odredi svoje zone uticaja, gde se niko više ne bi gurao, a po mogućstvu – da stvori nešto nalik na Sovjetski Savez. I iako u Kremlju tvrde da novi Sovjetski Savez nije moguć, jasno je da Poljaci apsolutno tome ne veruju. Pa oni znaju iz svog iskustva, a sada i iz iskustva Ukrajine, da se Rusija istorijski naoružala filozofijom careva, komunista, a takođe i sadašnjih gopnika: nikada ništa na priznati, ako tebi to ne odgovara, ako je protiv tvojih interesa.

Napad na Poljsku Rusiji ništa neće doneti. Poljska je naučila da se suprotstavlja Rusiji, dobro zna svog geografskog suseda s njegovim apsolutističkim vrednostima. Poljska, bezuslovno, ima svoje istorijske grehe, ima promašaje, uključujući i sadašnje nacionalističke tendencije njene vlasti. Međutim, ako se diraju bolna mesta Poljske, svoja sopstvena će istog časa da se pomole. U Poljskoj je, nezavisno od epizode s Lipskim, postojao antisemitizam, ali ukoliko se prisetimo početka pedesetih godina 20. veka, onda je staljinski rat s kosmopolitizmom, koji je prerastao u otvoreni antisemitizam, istinska katastrofa. Naravno, nikome ne možeš da zabraniš da misli da će Zapad da izvrši pritisak na Poljsku i da je natera da omekša u odnosu prema Kremlju koji se igra s pojmom antisemitizma, koji napinje Zapad. No, pre će se Rusija promeniti, nego što će se Poljska predati, prestavši da insistira na svome.

*Ruski pisac i kritičar

Prevela s ruskog Melina Panaotović


Komentari52
6a0c4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

JorgeLB
Zanimljiv osvrt. Neobično da se pojavljuje u cijenjenom listu pred dolazak ministra obrane. Za Poljsku početak II SR je napad Nijemaca i Rusa na njen teritorij. Za nas ostale je napad Nijemaca na Poljsku. I onda po završetku rata, uz svu žrtvu koju su dali na strani saveznika, prepušteni su potezom pera Sovjetima. Rusija se ne treba čuditi poljskom sentimentu, utoliko je članak otrežnjujući. Pohvalno da stiže iz srce Rusije.
Коста
Подсетити Пољаке да је оно у Катинској шуми бледа сенка оноига што су им Немци учинили у Аушвицу и по градовима. Шест милиона Пољака је побијено у Другом св. рату, али очигледно у пољској подсвести то је мање болно и неопростиво од 20 хиљда у Катину! Можда је то зато што је највише од тих 6 милиона било јеврејске вере, па их Пољаци не доживљавају као "своје" жртве. Добро неко рече да су задојени антисемитизмом у мајчином млеку, а прашта им се само зато што мрзе Русе.
Robert
@Bole-само ти фали Холивудски хепи енд, можда мало гледе кроз призму колонијализма и геноцида западне културе, од Индијанаца, Индијаца до Јевреја, а данас и уплитањем у политичка питања суверених држава, богаћења туђим природним ресурсима у спрези са робовласништвом.
Славиша Вукосављевић
Аутор је класичан русофоб.
Милун В. Поповић
Пољска химана почиње са "Jeszcze Polska nie zginęła.." (Још Пољска није пропала ("и не зна се каће") и не дај боже да пропадне али Пољска влада, као у главном и све друге владе, имају подземене градове за "не дај Боже" али би Пољски народ био примарна мета с обзиром да су њихови лидери подастрли Пољску за америчко нуклеарно наоружање. Ракете "Патриот" нису никаква заштита јер се показало да нису реаговали на бомбардовање своје базе у Ираку од стр. Ирана.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja