sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:36

Dorćol – „kul” gradska četvrt

​Deo Beograda „Gardijan” je svrstao među deset evropskih kvartova koje je najzanimljivije obići. – Kafići, barovi, umetnički centri... i bogata istorija čine ovaj kraj interesantnim za sve goste
Autor: Ana Vukovićutorak, 11.02.2020. u 21:33
(Фото Н. Марјановић)

Titulu jedne od „najkul” gradskih četvrti u Evropi od pre nekoliko dana nosi Dorćol. Priznanje koje će sigurno biti sjajan mamac budućim posetiocima našeg grada dodelio mu je ugledni „Gardijan” koji je napravio izbor od 10 zanimljivih mesta koje turisti moraju posetiti da bi zaista „ušli pod kožu” gradova u koje dolaze. Autorka teksta je Meri Novaković koja je u okviru studijske posete u organizaciji Turističke organizacije Srbije u Beogradu boravila u maju prošle godine.

Za jedan od najstarijih delova naše  prestonice piše da je u svom gornjem delu oaza gradskih barova i restorana smeštenih u ulicama Strahinjića Bana, Kneginje Ljubice i Kralja Petra, i dodaje da se u Donjem Dorćolu nalaze mali kafei, kraft pivare, umetnički centri...

Dorćol plac, Mikser festival, Muzej nauke i tehnike, teniski centar „Novak” samo su neke od atrakcija kojima su u ovom britanskom mediju poklonili pažnju. Afirmativni tekst ovog dnevnika nije jedini koji je Dorćol predstavio kao zanimljivost koju vredi posetiti jer je nedavno i turistički onlajn vodič „Tajm-aut” ishvalio ovaj deo Beograda.

– Tipično je beogradski fenomen da jedno od najstarijih naselja ostaje najzanimljivije, najkreativnije i najinovativnije mesto. Podeljen na gornji i donji deo i zauzimajući područje između Dunava i centra Starog grada, Dorćol predstavlja prošlost, sadašnjost i budućnost ovog zaraznog grada. Donosi sve ono što Beograd čini posebnim: intuitivno razumevanje važnosti živahnog društvenog života, potpuno nepoštovanje onoga što predstavlja „normu” i neumoljivo zalaganje za apsolutni umetnički integritet – piše u tekstu objavljenom na ovom portalu.

I dok stranci, čini se, kao da tek otkrivaju magiju Dorćola, Beograđanima je već odavno jasno kakvo blago baštine na prostoru između Dunava, Kalemegdana i skadarlijske četvrti.

U samom nazivu Dorćol krije deo naše istorije: ova reč potiče od reči „dort” koja znači „četiri” i „jol” koja označava put. Skovali su je Turci, označavajući tako raskršće današnjih ulica Cara Dušana i Kralja Petra. Malo je onih koji nisu čuli da se baš u Cara Dušana nalazi i najstarija kuća u Beogradu, podignuta u 18. veku.

U knjizi „Beograd 1930–2009” Aleksandre Banović opisani su počeci nastanka ovog naselja, u doba turske vladavine.

– Na celom potezu između Duge čaršije (Cara Dušana) i obale Dunava bile su raspoređene džamije s mahalama. Među turskim nalazila se i jedna jevrejska mahala, čije je formiranje započelo još u 16. veku, s prvim masovnijim dolaskom Jevreja u Beograd... Od kraja 18. veka Jevrejska četvrt se pominje kao celina sa malim kućama i baštama, a kao njene najznačajnije građevine izdvajaju se stara sinagoga (koja se nalazila u sredini bloka između današnjih ulica Tadeuša Košćuška, Visokog Stevana, Jevrejske i Solunske), škola i amam – pisala je arhitekta Banović, dodajući da je regulacija Dorćola počela u poslednjoj četvrti 19. veka, kada je osnovano Udruženje za unapređenje dunavskog kraja koje se bavilo prosecanjem i kaldrmisanjem ulica, osiguravanjem dunavske obale i podizanjem novih fabrika i radionica.

I iako mnogi s podsmehom pokušavaju da Dorćol svedu na „Silikonsku dolinu”, oazu noćnog života koji pulsira njegovim ulicama, ovo naselje mnogo je više od toga. Osim što je nekada bio centar jevrejske zajednice i što se u njemu i dalje čuvaju sećanja na doba Turaka („Parno kupatilo braće Krsmanović”), Dorćol skriva i neke uspomene na mnogo starije periode naše istorije. Kada prolazite raskrsnicu između Jevremove i Kneginje Ljubice, da li znate da se baš na tom mestu, u trećem veku, nalazilo svetilište posvećeno grčkoj praboginji Hekati?

Ali, da se vratimo u malo bližu prošlost. Prošetajmo među zgradama Dorćola koje svedoče o industrijalizaciji Beograda... U nekim od ovih ulica nastajale su čuvene fabrike „Beko”, „David Pajić Daka”... a tu je i zgrada prve električne centrale, u koju će se, sve su prilike, uskoro useliti i Muzej Nikole Tesle, jedan od najposećenijih u gradu, koji bi sigurno ovaj kraj još bolje pozicionirao među turistima iz svih krajeva sveta.

Dorćol je inače i prvi zasladio Srbiju jer je u tom naselju osnovana i fabrika čokolade „Šonda”.
Industrijske komplekse danas su uglavnom smenili poslovno-stambeni. I u ostalim delovima Dorćola, gde god se nađe prazan kvadrat, poslednjih godina bujaju ekskluzivni kvadrati.

Grafiti, pabovi, religija...

Da je Dorćol sve popularniji među strancima potvrđuje i Jelena Stanković, turistički vodič na švedskom, danskom, norveškom i engleskom jeziku. Mnogi turisti, kaže ona, dolaze u Beograd nakon što su čitali afirmativne tekstove u kojima se i Dorćol pominje kao mesto „kul” arhitekture, zabave, noćnog života...

– Posebno ljudi koji dolaze na svoju ruku, individualci, traže da vide Dorćol. Mlađi turisti naročito se interesuju za grafite. Obilazimo i zanimljive pabove, „Dorćol plac”, „Beogradski market”, isprobavamo sladoled u „Crnoj ovci”... Pričamo o religijama, a ponekad uđemo i u džamiju. Na sve o čemu su čitali posle obilaska imaju veoma pozitivne reakcije – prepričava Stankovićeva svoja druženja sa gostima iz Skandinavije.


Komentari5
49d8d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zivko
Dorcol Republika !! :))
Братимир
Када га окупирају пијани, бахати и „изузетни" страни туристи више неће бити тако „кул".
Dorcol je za Beograd, ono sto je Marais za Paris
Dorcol od skoro podeljen na gornji fensi zasticen, i dolji nezasticen ali vredan i autentican najstariji deo grada.Turisti ga rado obilaze i hvale, uzivaju u dorcolskoj arhitekturi, a obilaze ga i investitori merkaju, ucenjuju i pregovaraju o rusenju prelepih "starudija" sa zeljom da sazidaju osmospratnice sa par lokala u prizemlju,isplativo. Nazalost ne obilaze ga iz zavoda za zastitu spomenika, a ni komunalci da sprovedu taj " zakon o odrzavanju zgrada" i sacuvaju i donji Dorcol.
Gordana Defić
Nažalost NE postoji odavno duh pravog Dorćola! Srušene su stare kuće,raseljeni starosedeoci ovog dela grada i podignuti soliteri koji se ne održavaju,,,ja živim na Dorćolu i ne pričam ovo kao ostrašćena politikom nego se držim činjenica.Ima toga još a i biće jer je Dorćol poznat kao deo kruga dvojke koji je "trn u oku" mnogima,,,,
Marko
Pisite nam vise o tim pozitivnim reakcijama turista.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja