subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 12.02.2020. u 21:00 Katarina Đorđević

Žene stidljivo osvajaju naučne institucije

Na državnim univerzitetima muškarci čine 80 odsto istraživača, a u okviru naučnih instituta situacija je nešto drugačija – žene su prisutne sa 51 odsto
Ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић говори о научницама у нашем друштву (Фото Бета)

Žena nikada nije bila birana za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti za 179 godina postojanja ove institucije. Bolje sreće bila je Marija Bogdanović jer je postala prva žena rektor Beogradskog univerziteta tek 2000. godine – nakon gotovo dva veka postojanja ove akademske ustanove. Iako su studentkinje u većini na fakultetima u Srbiji, formalno obrazovanje devojaka u našoj zemlji počelo je tek 1844. godine, kada je posebnim zakonom o obrazovanju njima dozvoljeno da idu u zasebne škole, dok su se žene iz aristokratskih krugova uglavnom školovale u inostranstvu.

Sve su ovo podaci koji su prezentovani na jučerašnjoj konferenciji SANU pod nazivom „Naučnice u društvu”, koja je organizovana povodom 11. februara, Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci, koji je uveden i obeležava se na predlog Ujedinjenih nacija.

Osvrćući se na ulazak žena u nauku, dr Dragana Popović, doktor biofizike i profesorka na beogradskom Fakultetu za veterinarsku medicinu, podsetila je da je bavljenje naukom vekovima bilo rezervisano za muškarce. Tek uz podršku muževa, očeva ili braće, žene su mogle da se bave naukom, uz uslov da istovremeno ne zapostavljaju porodicu i domaćinstvo.

– Istorija nam govori da je jedna od poznatih naučnica u antičkoj Grčkoj bila Teana, Pitagorina žena i učenica, a u srednjem veku žene počinju da proučavaju medicinu i astronomiju. Univerzitet u Bolonji, jedan od najstarijih evropskih univerziteta, od svog osnivanja bio je otvoren za žene, a isto važi i za prvu medicinsku školu u Salernu, koja je otvorena za žene u devetom veku. Ana Morandi Manconili napravila je u 18. veku voštane modele unutrašnjih organa koji se danas čuvaju na Univerzitetu u Bolonji. Kćerka pesnika Džordža Gordona Bajrona, Ejda Bajron, napravila je u 19. veku nacrt mašine za letenje za koju se kasnijim eksperimentima pokazalo da zaista može da leti. Manje je poznato da je poznata negovateljica Florens Najtingejl bila začetnica medicinske statistike – istakla je dr Dragana Popović, dodajući da se pre Drugog svetskog rata broj žena na Beogradskom univerzitetu kretao između pet i deset procenata. Između 1970. i 1990. godine naglo se povećao broj studentkinja u Srbiji.

Marina Soković, pomoćnik ministra prosvete, istakla je da na državnim univerzitetima koji su pod ingerencijom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, muškarci čine 80 odsto istraživača, dok su žene zastupljene sa 20 procenata. U okviru naučnih instituta situacija je nešto drugačija – žene su prisutne sa 51 odsto, dok muškarci učestvuju sa 49 procenata.

Naša sagovornica napominje da u okviru naučne zajednice postoje i instituti u kojima su žene brojnije – dobar primer je Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković” Univerziteta u Beogradu, gde žene čine čak 82 odsto istraživača, dok se 18 procenata muškaraca bavi istraživanjima na ovom institutu.

– Kada su u pitanju društveno-humanističke nauke u Institutu za pedagoška istraživanja od 50 istraživača, čak 45 su žene, u Institutu za srpski jezik SANU od 86 istraživača, 65 su žene, a u Etnografskom institutu SANU od 33 istraživača, 22 su žene. Zanimljivo je da žene čine većinu i na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja – od 30 istraživača, 21 je žena. Međutim, kada se pogleda rukovodeći kadar u sklopu državnih instituta, primećuje se da su muškarci brojniji – na funkcijama se nalazi 69 procenata „jačeg pola” i 31 procenat žena – naglašava dr Marina Soković.

Direktorka Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković” takođe je žena – dr Mirjana Mihailović. Na čelu Instituta za primenu nuklearne energije nalazi se dr Olgica Nedić. Direktorka Instituta „Mihajlo Pupin” je profesor dr Sanja Vranješ, a na čelu Instituta za nuklearne nauke „Vinča” je profesor dr Snežana Pajović. Dr Vesna Đorđević je direktorka Instituta za higijenu i tehnologiju mesa, dok se dr Jelena Begović nalazi na čelu Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo. U okviru društveno-humanističkih nauka žene su dosta zastupljene na direktorskim pozicijama. U Institutu za pedagoška istraživanja direktorka je dr Nikoleta Gutvajn, dok je dr Ivana Stevanović direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Inače, na listi najcitiranijih naučnika u Srbiji od ukupno 100 istraživača, nalazi se 28 žena.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je da se ženama u nauci mora omogućiti da podjednako učestvuju u istraživačkom radu i donošenju odluka, kao i da mlade žene treba ohrabriti da studiraju tzv. MINT nauke – matematiku, inženjerstvo i tehnologiju i grade karijere u naučnim profesijama. Ona je napomenula da i pored porasta broja istraživačica u nauci, tradicionalne rodne uloge i dalje imaju negativan uticaj na trajno opredeljenje žena da se bave naukom, što se odražava na njihov profesionalni i materijalni status, ali i na napredak celog društva.

Komentari9
ce0f5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

MileE
Nisam primetio da se u nauci - barem ne onoj kojom se ja bavim - naučnice diskriminišu zato što su žene. Kao nekome ko ljude gleda po tome kakvi su, a ne šta su po polu, nisu mi jasni ni naziv i tematika skupa koji se održao u SANU.
Nije mi jasno
zasto zaposleni ne smeju direktorima u svojim institucijama da ukazu na svoje nezadovoljstvo i nepravilnosti koje su uocili. Tek sada kada su direktori bukvalno dobili vlast da raspolazu novcem od materijalnih troskova postavlja se pitanje da li su zaposleni u nauci svedeni na robovlasnicki odnos. Molim upravne odbore da preispitaju rad direktora da bi se sprecila njihova samovolja i ocigledna degradacija zaposlenih.
Radmila
U jednom institutu gde je direktorka jedna od pomenutih u tekstu je od 2015. Iz zvanja naucni saradnik kada je i izabrana za direktorku ,2019. Stigla do zvanja naucni savetnik...dopisana u naucne radove svih zaposlenih...
Haos u najavi
Kod nas se direktor udruzio sa najambicioznijom koleginicom koja nema nikakav kredibilitet. Ulizivanjem a kasnije ucenjivanjem je uspela da bude izabrana u najvise zvanje, za nekog vajnog rukovodioca bez ikakvog pojma o cemu se radi, a sad je i predsednik naucnog veca. Ostali instituti nam se smeju a naseg direktora to uopste ne dotice. Ova koleginica koja nije zasluzila ni da bude u nauci je dospela suvise daleko gde mnoge sposobnije zene i muskarci nisu.
Rodna ravnopravnost
A da novinari posete Institute u kojima su zene direktorke i da anketiraju zaposlene pa da vide da li su oni zadovoljni svojim rukovoditeljkama....neki Instituti pocinju liciti na kazamate ,a zaposleni su prepusteni samovolji uspesnih direktorki...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja