nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 18.02.2020. u 18:00 Miša Đurković
POGLEDI

Borba za nasleđe u CDU

Ono što se već dugo nagoveštavalo desilo se početkom ove nedelje. Anegret Kramp Karenbauer, koju je Angela Merkel predvidela za svoju naslednicu na čelu CDU, vlade, a de fakto i Evropske unije, podnela je ostavku na mesto predsednika stranke, nakon što je najpre najavila da neće biti kandidat za novog kancelara Nemačke posle redovnih izbora sledeće godine. Partija je od njenog dolaska na čelo doživela niz šamara na regionalnim izborima, kao i dalji kontinuirani pad na nivou federacije. Paradoks je, međutim, da je direktan povod za odlazak presedan koji se desio sa formiranjem kratkotrajne vlade Tiringije. AKK je naime osoba koja je trebalo da stranku odvede još više ka levici i da pripremi koaliciju sa Zelenima, po modelu koji je nedavno isproban u Austriji. Desilo se pak da je pod njenom upravom lokalni CDU po prvi put napravio faktičku koaliciju sa AFD i podržao člana liberala Tomasa Kemeriha za mesto predsednika vlade.

Dok mejnstrim mediji nariču nad „skandalom”, mnogi smatraju da je ovo prerani, ali logičan nagoveštaj nečega što će neumitno morati da se dogodi. Politika ostrakizma AFD-a se sve slabije drži. Oni su postali relevantan činilac u nemačkoj politici, ne samo zbog sve veće snage, već zato što su kroz parlament i alternativni medijski i intelektualni prostor nametnuli nova pitanja i stavove koji dobijaju simpatije i u drugim strankama, uključujući i CDU (CSU da i ne pominjem). Antimigrantska politika, zalaganje za očuvanje jedne nemačke kulture, protivljenje levom totalitarizmu na univerzitetima, odbrana tradicionalne porodice jesu ideje sa kojima se slaže i veliki deo vladajuće stranke, iako u praksi slede sasvim drugu politiku što u koaliciji sa socijalistima vodi Merkelova. U AFD-u dobro znaju da je model Tiringije jedini put za njihovo izlaženje sa margine i ulazak u vlast. Otuda se u Bundestagu drže vrlo prijateljski prema partiji vlasti, dovodeći ih ponekad u neprijatnu situaciju kada aplaudiraju određenim zakonskim predlozima ili nastupima CDU poslanika.

Povlačenje AKK sa čela stranke zapravo tek otvara pravu borbu za nasleđe. Merkelova ima nešto više od godinu dana da proba da nađe naslednika kakav joj odgovara i da pokuša da ga ojača i pripremi za preuzimanje celog njenog bremena. Problem je što će u stranci imati sve jaču struju koja budućnost stranke vidi u vraćanju na pozicije desnice i nije joj neprihvatljiva ideja o saradnji sa AFD-om i liberalima. Prvi čovek te frakcije je pravnik, obaveštajac i bivši šef Službe za zaštitu ustavnog poretka Hans-Georg Masen.

Dosta poslanika iz AFD-a, ali i neke značajne nemačke intelektualce što ih podržavaju imao sam prilike da sretnem prošle nedelje na veoma zanimljivoj međunarodnoj konferenciji održanoj u Rimu. Bio je to skup iz serijala o konzervativnom nacionalizmu čiju je najveću političku zvezdu predstavljao Viktor Orban, ovog puta u ulozi čoveka što objašnjava svoje ideološke stavove i način na koji ih je moguće realizovati. Bilo je tu još političara, ali su zanimljivija bili neki od najatraktivnijih delatnika na intelektualnoj sceni. Recimo, Daglas Marej, jedan od glavnih intelektualnih promotora tek realizovanog bregzita, i pre svega izraelski mislilac Joram Hazoni  čija je prošlogodišnja knjiga „Vrlina nacionalizma” postala pravi manifest oko koga se ovaj novi pokret okuplja.

Hazoni, koji je dobio brojne nagrade prošle godine, u svom delu je zahvatio jednu izraženu praktičnu potrebu da se nova politika resuverenizacije intelektualno opravda i legitimiše. Od bregzita preko Trampovog izolacionizma, do politika zemalja Višegradske grupe, ali i mnogih drugih čiji politički uticaj raste, postoji jasna potreba da se ponovo kontroliše sopstvena sudbina i da se preispita model kakav je Brisel u Evropi pokušavao da univerzalizuje i svima nametne. Ova naracija postajaće sve zanimljivija i narodima takozvanog zapadnog Balkana kojima se otvoreno poručuje da pitanje evropskih integracija do daljnjeg treba da ostave po strani, jer sama Evropska unija ima sopstvene prilično velike probleme.

Dakle, i u samoj Nemačkoj, ali i u vladajućoj partiji otvoriće se pitanje o tome šta je interes države i u kom pravcu ona treba da ide. Merkelova je za ovih petnaest godina na vlasti promovisala model evropske Nemačke i nemačke Evrope, sa otvorenim vratima za imigraciju sa svih strana. Nije nezamislivo da i u samoj CDU ojačaju snage koje bi budućnost Nemačke videle u resuverenizaciji i većem vođenju računa o sopstvenom interesu i rešavanju svojih, a ne više evropskih problema. Sistem vrednosti i demografija gledano iz te perspektive nalaze se na prvom mestu.

Naučni savetnik Instituta za evropske studije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
Komentari7
d8fc7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

tja
Merkel je u nemackoj politici bog i batina a AKK, predsedicu CDU partije, niko nije slusao. Ona ustvari nema nikakvu vlast a ima podosta njih koji su zeleli da ona da ostavku. Pre ostavke rekla je da kancelar i predsednik partije treba da bude ista osoba da bi predsednika partije neko slusao. Zato je i dala ostavku.
Marin
S njemačke političke scene polako odlazi generacija političara koji su od svojih očeva naslijedili kompleks od Drugog svjetskog rata. Polako dolaze generacije koje jesu svjesne zločinačke uloge njihove zemlje u Drugom sv. ratu, ali koje više ne žele htjeti biti žrtve vječitog moralnog kamatarenja Nijemaca nacizmom. Pojednostavljeno rečeno, oni žele Njemačku koja će postati važan subjekt u međunarodnim odnosima, a ne vječiti poslušnik angloameričkih interesa.
Marin
AFD nije neka usputna i nevažna politička pojava u Njemačkoj. AFD je vrlo važna poruka Nijemaca da im je dosta i unutarnjeg, ali i vanjskopolitičkog kmetstva koje im se nameće još od završetka Drugog sv. rata. CDU je odavno prestao biti zaštitnik njemačkih nacionalnih interesa i pretvorio se u neku vrstu političko-ideološkog hibrida. To više nije demokršćanska, nego čista liberalna stranka. I to je suština problema. Zato AFD jača.
Veljko Vuk
Lepo sažeto. Postoji i problem energije. Gase nuklearke bez razloga. Nemci kilovat plate 30ct.Austrijanci 8.Izbacuju klasične motore bez mogućnosti da se Elekro auto puni brzo. Nivo u školama pada. Ko će odškolovati sledeću generaciju inžinjera kada u školi uče kako da očuvaju prirodu i samo se kaju zbog NacionalSocijalizma. A na velika vrat uvode Zeleni Socijalizam. A imali su i peh sa crvenimSoz u DDRu. Ni staru Grčku ne uče kako treba.
mila simic
Divljenje nacionalizmu ?! Evropi je potrebno zajednistvo a ne srednjovekovne autokratije. Orban i slicni sigurno nisu svetle tacke evropske politike.
Marin
Srednjovjekovne autokracije su se zasnivale na dinastijskom nasljednom pravu na prijestolje. Orban je demokratski izabran mađarski predsjednik. Uostalom, Orban je u mnogim svojim ideološkim aspektima mađarski Putin, a Srbiji Putin ne smeta, zar ne?
Boris
@mila simic Objasnite to eksploatisanim radnicima kojima se "upravlja" od 1945. Socijaldemokrate (i derivati) su upropastili Evropu, a sada krive one koje je vapaj naroda doveo na vlast (ili prag vlasti), a nikada nisu vladali...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja