četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 14.02.2020. u 20:00 Aleksandar Todorović
ISTRAŽIVANjE

Gljivica iz Černobilja hrani se radijacijom

Ovo otkriće moći će da se iskoristi za zaštitu astronauta tokom boravka u svemiru
Посетиоци испред нуклеарног реактора у Чернобиљу преко којег је крајем јануара постављен нови саркофаг (Фото EPA/Sergey Dolzhenko)

Naučnici su nedavno, tokom istraživanja zemljišta u okolini nuklearne centrale u Černobilju, otkrili da se posebna vrsta gljivica hrani radijacijom sa reaktora.

Gljivice su u okolini nuklearke pronađene još 1991. godine, pet godina posle nuklearne katastrofe u kojoj je eksplodirao reaktor, ali su naučnici tek sad utvrdili da se one hrane radijacijom, što bi moglo da se iskoristi za zaštitu ljudi. Gljivicu privlači visok nivo radijacije na reaktoru i sa njegovih zaštitnih zidova. Kako je preneo sajt „Si net” (C net), gljivica se zove Cryptococcus neoformans, prvi put je opisana 1890. godine i može da bude veoma opasna ukoliko dođe u kontakt sa ljudima koji imaju slabiji imuni sistem.

Međutim, može da bude i veoma korisna, pogotovo u istraživanju svemira. Ova gljivica sadrži visok nivo melanina, pigmenta koji imaju ljudi, a koji se stvara sunčanjem, zbog čega koža dobija tamnu boju. Melanin iz gljive apsorbuje radijaciju i pretvara je u hemijsku energiju, na sličan način kao biljke koje ugljen-dioksid i hlorofil pretvaraju u kiseonik i glukozu tokom procesa fotosinteze. Proces pretvaranja radijacije u energiju naziva se radiosinteza.

Uloga melanina u apsorbovanju radijacije bila bi od velike pomoći astronautima tokom boravka u svemiru. Iz tog razloga naučnici iz Nase smišljaju kako na najjednostavniji način da izvade melanin iz ove gljive koji bi koristili za zaštitu od radijacije u svemiru.

Gljivica Cryptococcus neoformans prvi put je opisana 1890. godine   (Foto Vikipedija)

U novembru prošle godine naučnici sa univerziteta Džons Hopkins poslali su melanin iz ove gljive na Međunarodnu svemirsku stanicu. Testirali su na koji način može da pomogne u zaštiti od jake radijacije u svemiru.

Radijacija je veoma opasna, u velikim merama smrtonosna, jer uništava materiju. Ukoliko bi naučnici mogli da naprave neku vrstu štita, on bi bio veoma koristan u svemiru, ali i za ljude na Zemlji. Rezultati testiranja biće poznati kroz nekoliko meseci.

Mesto strašne nesreće

Katastrofa u Černobilju dogodila se 26. aprila 1986. godine u nuklearnoj elektrani Lenjin u blizini grada Pripjata u Ukrajini. To je bila najveća katastrofa u istoriji proizvodnje struje posredstvom nuklearne energije. Elektrana se sastojala od četiri reaktora koji su proizvodili 10 odsto električne energije potrebne Ukrajini. Eksplozijom na četvrtom reaktoru došlo je do novih, još većih eksplozija posle kojih se u atmosferu oslobodila velika količina radijacije koja je prekrila celu Evropu. Na sanaciji eksplozije i požara radio je veliki broj ljudi koji su dali svoje živote kako bi spasili čovečanstvo od sigurne smrti. Danas je mesto eksplozije pokriveno najnovijim sarkofagom koji je postavljen prošlog meseca, a grad Pripjat i okolina elektrane su pod najezdom turista koji dolaze iz celog sveta da se slikaju na mestu strašne nesreće.

Komеntari2
a86ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dule Astro
Nuklearne katastrofe su ubile mnogo manje ljudi nego katastrofe u hemijskoj industriji. Takođe, termoelektrane nas isto truju i to konstantno i sigurno utiču na mnoge smrti. Inače, nije baš toliko mnogo ljudi dalo svoj život u saniranju štete od Černobila. U seriji su mnogi prikazani da su umrli od posledica radijacije, ali nije tako (čak ni oni ronioci). Po toj logici svi u Japanu je trebalo da umru posle atomskih bombi 1945.
Миодраг Стојковић
Још један ВЕЛИК доказ да природа и сам Творац свега исправљају људске грешке и да нисмо сами. Сила природе је неуништива.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja