utorak, 22.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 13.02.2020. u 22:55 Dragana Jokić-Stamenković

Plagirane doktorate više niko ne pominje

Posle proglašenja „neakademskog ponašanja pri izradi disertacije doktora nauka Siniše Malog” na UB pominjalo se još devet prijavljenih i ko zna koliko još sumnjivih doktorskih radova
По један примерак сваког одбрањеног доктората већ деценијама бива смештен на полице Универзитетске библиотеке (Фото И. Милутиновић)

Bez obzira na to što je podigla najviše prašine u medijskom, akademskom i javnom životu Srbije, istina o plagiranim doktorskim radovima niti počinje, niti se završava kako je to saopšteno „neakademskim ponašanjem pri izradi disertacije doktora nauka Siniše Malog, ministra finansija”. Ukoliko ono do kraja i konačno ostane neakademsko – jer je Mali, zbog proceduralnih propusta, u međuvremenu podneo žalbu Upravnom sudu, koji pitanje plagiranja u doktorskom radu može možda ponovo da vrati na Univerzitet u Beogradu. Mnogobrojni predstavnici akademske zajednice i Srpske akademije nauka i umetnosti godinama ranije upozoravali su na poprilično raširenu pojavu plagiranja ne samo udžbenika već i doktorata, apelujući na nabavku softvera „ajtentikejt” (iThenticate) koji pokazuje u kojoj meri je neko delo originalno.

Beogradski univerzitet se pretplatio na taj program, a da će licencu imati i u 2020. godini na jednoj od sednica Senata obećao je prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete. Rektorka prof. dr Ivanka Popović po okončanju slučaja „Mali”, bar što se tiče univerzitetskog većanja, istakla je da je u proceduri provera još devet ili deset moguće plagiranih radova. U međuvremenu je u javnosti na ovu pojavu podsetio i sociolog prof. dr Vladimir Vuletić, ukazavši da veći problem od plagiranog doktorata ministra finansija predstavljaju plagirane doktorske disertacije univerzitetskih profesora koji obrazuju neke nove, potencijalne doktore nauka.

Jedan od razloga što se doskoro o ovoj pojavi i nije baš mnogo govorilo leži u činjenici da do 22. juna 2016. nisu ni postojale procedure za utvrđivanje plagijata na najvećem univerzitetu u zemlji. Tog dana je na Senatu UB usvojen Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, a prof. dr Vladimir Bumbaširević, tadašnji rektor UB, istakao je da će „svi postupci koji su u toku biti tretirani po ovom pravilniku”. Bumbaširević nam, međutim, nije odgovorio na pitanje koliko je tada bilo „sumnjivih” doktorskih disertacija. Senat je tog dana usvojio i Kodeks profesionalne etike UB i Pravilnik o radu etičkih komisija i odbora za profesionalnu etiku UB. Četvrti dokument, potreban za poništenje plagiranih doktorskih radova, Pravilnik o postupku poništavanja diplome, usvojen je mesec dana pre „akademske presude” Siniši Malom, 11. septembra 2019. U međuvremenu 2017. godine donet je i Zakon o visokom obrazovanju koji u članu 127 reguliše poništenje diplome doktora nauka.

Znači, tu je softver, tu su konačno i pravni akti, pa tu je i iskustvo s manjkavostima za koje se posumnja da su namerno ili nenamerno počinjene prilikom odlučivanja o doktoratu Malog. Ostaje još da se ubrza i čuje odluka o bar devet prijavljenih i ko zna koliko još ne prijavljenih „labavih” doktorskih radova samo na Beogradskom univerzitetu. A samo od jednog sagovornika „Politike”, čije je ime poznato redakciji, čuli smo da je poslednjih godina po narudžbini za druge osobe napisao tri doktorske disertacije po ceni od oko 1.000 evra i da on nije jedini koji se za novac bavi ovim „biznisom”. Tako da sam nije stigao da napiše svoj rad i da doktorira.

Komentari42
f6de0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nenad
Možda je moguće napisati doktorat za 1000 €, ali za privatne i slične fakultete, plagirati-prepisati tuđi doktorat, kao što je bio slučaj za doktorat Siniše Malog. Rad na ozbiljnim doktoratima nije nikad kraći od tri godine sa celodnevnim angažovanjem. 1000 € su dve prosečne plate u Srbiji, za to vreme se ne može napisati ozbiljan naučni rad za časopis, a ne ceo doktorat.
Akki
Pa upravo Sinisa je sa drzavnog fakulteta
Matija Soskic
Resavska skola je uvek bila popularna u Srbiji, pa se plagijatori ne kaznjavaju.
Gaga
Drugi slučajevi nisu zanimljivi jer nemaju političku upotrebnu vrednost.
Sofija
Vi novinari treba da pisete o takvim temama,da se ne zaborave!Pisite i onom dekanu i rektoru Medicinskog faksa u KG i o njegovom sinu ,da vidimo kako se to zavrsilo i da li je neko kaznjen!
Nikola
Ko se seca izjave Sinise Malog "Najradije bih pocepao taj doktorat, napisaću još jedan"? Tome treba dodati da je pre FON-a Ekonomski fakultet odbio slicnu tezu Sinisi Malom? Ko se tako lako odrice i tako lako pocinje iz pocetka, ako je vec "napisao" doktorat? Ko medju post-diplomcima to moze sebi da priusti, da ne govorimo o ljudima koji obavljaju drzavne funkcije i imaju porodicu?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja