ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:51

Prosečan račun u prodavnici pet evra

„Lidl” za kratko vreme napravio pometnju i sa 23 otvorene prodavnice po prihodima zauzeo između 10 i 20 odsto tržišta, koliko imaju i „Delez” i „Merkator S”
Autor: I. Albunović – J. Anteljčetvrtak, 13.02.2020. u 20:20
(Фото А. Васиљевић)

Potrošači u Srbiji prosečno u trgovini troše 5,23 evra, pokazuju najnoviji podaci Komisije za zaštitu konkurencije. Analiza maloprodaje obuhvatila je 2017. i 2018. godinu i ovi podaci se neznatno razlikuju u odnosu na prethodno dvogodišnje istraživanje, kada su građani u radnjama po kupovini ostavljali 455 dinara. Na godišnjem nivou, prema podacima koje su komisiji dostavili trgovci, građani su u 2018. godini trošili ukupno 604 evra. Inače, analiza je pokazala da su trgovci obuhvaćeni ovim istraživanjem u Srbiji u 2017. godini ostvarili prihod od oko 300 milijardi dinara, odnosno 358 milijardi u 2018, što je rast od oko 19 odsto. Pokazalo se da je tokom 2018. godine kod 50 učesnika na tržištu došlo do rasta prihoda, dok je kod devet njih zabeležen pad.

Interesantno je i da potrošači u Srbiji očigledno još nisu navikli da namirnice kupuju preko interneta, što pokazuju i podaci o onlajn prodaji. Naime, trgovci u ukupnim prihodima od onlajn prodaje inkasiraju manje od jedan odsto, što je zanemarljivo, posebno u poređenju sa drugih tržištima u Evropi, gde ovaj vid prodaje neprekidno raste. Kad je reč o strukturi tržišta u ove dve godine, i dalje najveći broj radnji na domaćem tržištu ima „Delez”, a sledi ga, kao i godinama unazad, „Merkator S”, dok je na trećem mestu „Aman”. Ova tri trgovca u Srbiji imaju oko hiljadu maloprodajnih objekata.

Međutim, kad je reč o prihodima, u 2018. godini je došlo do znatnog preokreta. Godinu dana ranije prva tri mesta i po prihodima su zauzimali „Delez”, „Merkator S” i „Aman”, s tim što je učešće belgijskog lanca bilo između 20 i 30 odsto, „Merkatora S” od 10 do 20 procenata, a „Amana” do pet procenata. Dolaskom „Lidla” statistika se promenila, pa je treće mesto zauzeo nemački lanac, ali su se znatno promenili i udeli, posebno kad je reč o belgijskom konkurentu. Sada prva tri trgovca imaju podjednak udeo, i to između 10 i 20 odsto. Procenjeno učešće drugih trgovaca u Srbiji koji su među prvih deset kreće se u intervalu od nula do pet procenata, a među njima su od većih lanaca još i „Aman”, „Univereksport”, „Dis”, „Gomeks”, „Metro keš end keri”...

U Srbiji i dalje dominiraju mali tradicionalni objekti, koji čine 63 odsto tržišta. Takozvani moderni prodajni formati zauzimaju 37 odsto ukupnog broja maloprodajnih radnji, pri čemu najveći objekti – radnje površine veće od dve hiljade metara kvadratnih – zauzimaju tek tri procenta tržišta. Prema podacima iz 2018. godine, devet trgovinskih kompanija je imalo više od sto objekata, dok je najveći broj firmi (45) imao do 50 trgovina.

U Komisiji za zaštitu konkurencije kažu da je analizom obuhvaćeno više od 2.500 maloprodajnih objekata. Kako zaključuju, najveći deo maloprodajnih objekata obuhvaćenih uzorkom činile su tradicionalne prodavnice, odnosno objekti površine do 200 kvadrata. Kada je reč o visini ostvarenih prihoda, najviše je zabeleženo u objektima površine od 400 do 2.000 metara kvadratnih, koji čine 39 odsto, odnosno 48 procenata ukupnih prihoda obuhvaćenih uzorkom. Komisija ističe da je analiza tržišne snage kompanija koje posluju u Srbiji pokazala da su se izdvojila dva trgovca – „Delez” i „Merkator S” – koji su u posmatranom periodu zauzimali prva dva mesta. Ali kažu i da je važno istaći da je tokom 2018. godine zabeležen ulazak „Lidla”, kao novog učesnika, koji je, prema procenama i kada je reč o visini ostvarenih prihoda, sa 23 novootvorena objekta ostvario tržišno učešće od 10 do 20 procenata.

„U savremenoj maloprodaji postoje dva trenda, a to su koncentracija i modernizacija. Na našem tržištu se već sada može govoriti o modernizaciji sektora budući da smo dobili i novog igrača, a to je diskontni lanac, zatim da su se pojavile i prodavnice organske hrane, ali i da se beleži razvoj elektronske trgovine”, navodi se u izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije.


Komentari12
57ca0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoka
Tacno.
Beli
Potrosi porodica koja posalje jednog clana.Bilo bi dobro da je po clanu porodice.Ali to ce biti za oko 2 godine.
Бинср
Сиротиња, беда и јад..
Milan
Ne dajem više od 9.000 dinara mesečno za hranu, kozmetiku i higijenu. Sam sam sebi uveo limit. Napravim listu i samo to kupim u prodavnici. Račune sam smanjio 20-25% i ništa mi ne manjka.
Sojer
Sve to puta 4
Preporučujem 10
Ozren
Sta fali vodi u Lidlu?
Milos miokovic
... Ozren@nema middle gazirane...
Preporučujem 8

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja