subota, 22.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:56
DRUGI PIŠU

„Fajnenšel tajms” hvali Srbiju - naša zemlja munjevito ide napred

List poseban akcenat stavlja na razvoj srpskog sektora IT usluga, softvera i hardvera, ističući da je reč o najbrže rastućem delu industrije u zemlji
petak, 14.02.2020. u 07:58
(Фото А. Васиљевић)

Srbija se preporodila od 2012. godine, kada je bila na ivici ponora. Njena ekonomija postala je stabilna, kontinuirano beleži rast stranih investicija i bruto domaćeg proizvoda, kao i pad nivoa javnog duga, ocenjuje britanski „Fajnenšel tajms”.

U specijalnom dodatku pod naslovom „Srbija munjevito ide napred”, „Fajnenšel tajms” je kroz tri tematska teksta i kroz intervju s ministrom finansija Sinišom Malim predstavio uspeh ekonomskih i fiskalnih reformi naše zemlje, koje su, kako konstatuje britanski list, od Srbije napravile „jednu od evropskih ekonomskih zvezda”, prenosi Tanjug.

BDP zemlje skoro neprekidno raste od 2014. godine, da bi 2018. godine dostigao desetogodišnji rekord od 4,4 procenta, piše list. „Uprkos međunarodnim neizvesnostima i usporavanju ekonomije u delovima EU, Srbija je 2019. godine ostvarila rast od 4,2 odsto – među najvišim stopama u Evropi – i jedna je od retkih zemalja na svetu koja je nadmašila svoju godišnju procenu”, citira „Fajnenšel tajms” ministra finansija Sinišu Malog.

U britanskom listu se dodaje da Srbija gotovo sedam godina beleži stalni rast stranih direktnih investicija, koje su 2018. dostigle rekordnih 3,5 milijardi evra ili 8,2 odsto BDP-a. „S ekonomskim preporodom i reformama koje su u toku, raste interesovanje dominantnih stranih investitora za Srbiju”, naglašava se u tekstu, uz podatak da su, prema procenama Narodne banke Srbije, strana ulaganja u 2019. još više skočila u odnosu na prethodnu godinu – na 3,8 milijardi evra.

Pozivajući se na razgovor u Narodnoj banci Srbije, list navodi da je „pored fiskalne konsolidacije i ublažavanja monetarne politike, Srbija sprovela brojne strukturne reforme, posebno u pogledu fleksibilnosti tržišta rada, reformi finansijskog sektora i smanjenja nekvalitetnih kredita, zatim u oblasti poreske politike, lakoće dobijanja građevinskih dozvola...”.

Ističe i rezultate na tržištu rada, gde je stopa nezaposlenosti prošle godine pala na 9,5 odsto sa nivoa od oko 26 odsto 2013, i apostrofira uspeh Srbije u upravljanju javnim dugom, koji je, kako se navodi, prema podacima Ministarstva finansija oboren sa oko 77 procenata na 51 odsto.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež objašnjava da strani investitori u Srbiji nailaze na neke od najnižih operativnih troškova u evropskim okvirima, na poreske i carinske olakšice, državne subvencije i podsticaje lokalnih samouprava, napominje list. „Na primer, neki su oslobođeni plaćanja poreza na dohodak u trajanju od 10 godina, mogu da uvoze opremu bez carina ili drugih dažbina i mogu da uživaju u pogodnostima sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa 59 država”, kaže Čadež za „Fajnenšel tajms”.

Te pogodnosti, ističe se u tekstu, strani investitori mogu naći u 15 slobodnih ekonomskih zona u Srbiji, a investicije sa velikim kapitalom i brojem zaposlenih mogu da se kvalifikuju i za državne subvencije.

Navodeći da je Srbija krajem 2019. godine najavila novi investicioni program „Srbija 2025”, prema kojem će, pored budžetskih sredstava, u osnovnu infrastrukturu biti uloženo dodatnih 14 milijardi evra, ministar finansija je izrazio očekivanje da će to biti okosnica novog investicionog ciklusa i da će priliv privatnih investicija biti još veći.

List, između ostalog, poseban akcenat stavlja na razvoj srpskog sektora IT usluga, softvera i hardvera, ističući da je reč o najbrže rastućem delu industrije u zemlji, čiji izvoz snažno raste od 2015. godine nadmašujući milijardu evra u protekle dve godine.


Komentari27
0181d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Hvališa
Plaćeni članak.
bajke
A najčešća plata u Srbiji 30 000 dinara ili 270 eura.
ВлаДо
Чак иако је то тачно да идемо напред није добро да нас непријатељ хвали.
Blagojević Jovan
Ako ovako munjevito nastavimo sa rastom iza nas će ostati SAD,Kina i druge zemlja ,za dve do tri godine.
Ilija Mijatovic
Nije mi jasno zašto su ljudi u Srbiji toliko zajedljivi i zlonamjerni, ne živim u Srbiji ali često dolazim i napredak je vidljiv na sve strane,Pa zar poslije nazadovanja, koje traje trideset i više godina,mislite da se za deset godina može sve preproditi? zaista je tužno slušati kojekakve kritike i omalovažavanja..
Preporučujem 23
Дејан.Р.Тошић
Како држава може "муњевито да напредује" уколико су 2003.г.зараде судија, лекара, тужиоца, била 60.000.дин. што је износило 1000.еура.А данас 2020.г.су зараде 60.000. дин. што износи 500.еура.како? Ако су цене на мало порасле за 18 година за 40% а ви примате исту зараду, где је ту напредак? Реалне зараде за високостручне послове морају бити данас 1500.еура,а минимална зарад за неквалификовану радну снагу 450.еура. Социјална помоћ мора бити минимално 300 еура.То је муњевит раст који је недостижан

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja