utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:52
INTERVJU: PAOLO MAĐELI, reditelj

Geografska karta se ne može seći makazama

Beogradu dugujem sve, jer bez njega ne bih bio to što jesam, ne bih pronašao svoj put u Evropi gde sam puno radio
Autor: Borka Golubović-Trebješaninpetak, 14.02.2020. u 12:54
(Фото Б. Г. Т.)

Samo što je završio svoju poslednju u nizu predstava „Šest lica traži pisca” L. Pirandela u Novoj Gorici reditelj Paolo Mađeli doputovao je u Beograd gde je proteklog vikenda sa upravom Ateljea 212, ali i dramskom autorkom Biljanom Srbljanović precizirao dogovore o radu na njenom novom komadu sa radnim naslovom „Pozorišne priče”.

U međuvremenu, kako je u razgovoru za „Politiku” pričao neumorni Paolo Mađeli istrajavaće na novoj predstavi u Beču, a sudeći po njegovoj nepresušnoj energiji biće tu i još zanimljivih scenskih iskoraka.

– Prvi sam reditelj koji je drame Biljane Srbljanović režirao u francuskom govornom području, tačnije postavio sam njen „Supermarket” u Liježu, zatim sam režirao njenog „Barbela” u Zagrebu. Nisam je zaboravio ni dok sam radio u svojstvu upravnika pozorišta u Toskani… Smatram da je Biljana Srbljanović danas jedan od najvažnijih dramskih pisaca u Evropi, odnosno jedan od najzanimljivijih umetnika koji se bave teatrom, uopšte.

„Ljubav uključuje sve”, često izgovarate tu rečenicu. Radili ste u Italiji, Nemačkoj, Austriji. Šta vas stalno vraća u Beograd?

Vratiću se u daleku prošlost. Beogradu dugujem sve, jer bez njega ne bih bio to što jesam, ne bih pronašao svoj put u Evropi gde sam puno radio. Kao mladom umetniku Beograd mi je dao u ruke fantastičnu ekipu glumaca najpre u nacionalnom teatru, a zatim i u Ateljeu 212. Bio sam vrlo blizak prijatelj sa Mirom Trailović, Danilom Kišom, Jovanom Ćirilovim... Onda sam krenuo u avanturu sa BDP-om, u vreme kada je bio zapušteni depo, sa sjajnom ekipom mladih glumaca. Beograd mi je dao ono što mi sa mojih 24 godine niko ne bi dao.

Važite i za nemirnog reditelja. Našim sočnim izrazima, svojevremeno vas je kao mladog reditelja učila glumica Ljubinka Bobić... U Beogradu ste se i zaljubljivali…?

Dobrila Stojnić je moja bivša supruga, videli smo se pre dve godine, radujem se da je i danas vrlo umetnički radoznala i angažovana. Imao sam i druge beogradske ljubavi… Za mene je Ljubinka Bobić bila „lekcija”. Sećam se, svojevremeno sam prisustvovao izvesnom festivalu pozorišta sa Istoka, na kojem je gostovao Atelje 212 sa „Krmećim kasom” Aleksandra Popovića. Imao sam tada 19 godina i čast da upoznam Miru Trailović i Aleksandra Popovića. Dobio sam stipendiju i mogućnost da biram da idem gde hoću. Tražio sam Rumuniju, jer su imali, sećam se fantastične predstave i reditelje. Za sve je bio šok kada sam tražio Bukurešt i Budimpeštu. Bio sam jako zainteresovan za tu tada potpuno nepoznatu kulturu gde je dominirao apsurd unutar tog pisma. Nisu Jonesko, niti Karađale slučajno Rumuni. E, Ljubinka Bobić je za mene bila suština tog apsurda. Igrala je Nušića kako, mislim, niko na svetu neće moći da igra. Bobićka je igrala ne situaciju, već ludilo u toj situaciji na apstraktan, ali i konkretan način u isto vreme. Na žestok način! Ljubinka Bobić je bila fantastična, neponovljiva, a igrala je do smrti. Ostala je u mojim sećanjima kao jedan od najvećih glumačkih susreta u mom životu.

Raspad Jugoslavije ste doživeli kao ličnu tragediju. Kada je došlo do „cepanja” zemlje, upućivali ste kritike Tuđmanu, Miloševiću, Izetbegoviću… Kako danas gledate na to vreme?

Da je moralo sve da se radi drugačije. Specijalista sam u rastajanjima. Ne govorim o brakovima, jer sam tek u trećem zvaničnom braku, ali želim da pričam o svojim životnim ljubavima. Nikada se nisam rastajao sa šamarima, jer smatram da se u razilaženjima može postići dogovor koji može da omogući dublje prijateljstvo nego kada smo bili zajedno. To što se desilo je strašno, ne mogu da se pomirim sa tim. Pamtim rečenicu koju sam čuo baš u Beogradu, da su 15 godina nakon stradanja ogromnog broja ljudi u Drugom svetskom ratu, došli Bitlsi koji su stvarali neku drugu atmosferu. Odnosno da su šest godina posle toga neprijatelji seli u Rimu i osnovali temelje za Evropsku zajednicu. Ovde je prošlo 30 godina od poznatih događaja. Kada pogledate gde su naši Bitlsi na ovim prostorima, da ne govorimo o nekoj pop kulturi. I gde je stvarno htenje: hajdemo da vidimo šta možemo zaista da uradimo zajedno, jer geografska karta se ne može seći makazama. Narodi su osuđeni da žive zajedno, a to je lepa stvar, Kada gledam na to, znam samo da kažem: molim, pola života mi je prošlo u polemikama, a život je neponovljiv. A nove generacije se odgajaju, ne u ljubavi i razumevanju nego u mržnji. Posao umetnika jeste da bude izvan politike, da bude protiv svakog oblika nasilja.

Znate da kažete da nas je ubistvo radničke klase koštalo intelektualnog i političkog unazađivanja i da smo debelo platili taj kapitalizam, najidiotskiji sistem ovoga sveta. Zašto tvrdite da smo sluge američke imperije?

Zato što smo akcentovali diktaturu anonimnog finansijskog kapitala. Političari su se stavili potpuno u službu tog bankovnog razmišljanja koje ide da gradi svet gde će bogati biti sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji. Sve se to stvara na sramnoj rasprodaji onoga što su radnici godinama svojim radom stvorili. I siguran sam da će jednoga dana svi ovi čvorovi doći na metafizički češalj. Ne znam da li ću biti živ, ali to će se dogoditi.

Zašto vam cela Evropa izgleda kao da je 1936. godina?

Mislim da je merilo naše demokratije odnos prema manjinama. Jer dok ima manjina znači da imamo i demokratiju. Kad brišete manjinu, onda je ta većina u opasnosti jer stvarate represivnu masu. Radio sam nedavno predstavu sa teatrima manjina, a pomogla mi je Evropska unija. Uzeo sam Slovence iz Trsta, Italijane iz Rijeke, Albance iz Skoplja, Mađare iz Vojvodine i Nemce iz Temišvara. Na pozornici se govorilo pet jezika. Predstava je putovala po Evropi, držao sam predavanja objašnjavajući klincima da je politička slika Evrope vrlo slična onoj iz 1936. godine. Od Mediterana do Baltičkog mora je jedna crna mrlja. Kako se Srbija može politički definisati? Radoznalo ću propitivati, ali ne vidim, makar na prvi pogled, naročite demokratske nagone ovde.

Treba učiti od prošlosti. Šta bismo u ovom trenutku najpre „izvukli” kao mudrost, pouku iz prošlosti i preslikali je na našu stvarnost?

Treba videti kako je nastao i kako se učvrstio Musolini u Italiji, kako je nastao tvrdi fašizam u Italiji posle ubistva Mateotija, opozicija je izašla iz parlamenta i više se nije pojavila. To je lekcija koju treba svi da pamtimo. Ono što treba da pamtimo jeste i da opozicija mora biti korektiv i da mora biti ujedinjena. Lako je reći, teško je to postići, ali tu je ogromna etička odgovornost. Uzimam kao primer Italiju, kada bi danas bili izbori nema sumnje da bi pobedila desnica, a ko je kriv? Hajde da se vratimo malo na Platona, nisu krivi oni na vlasti, krivi smo mi koji smo izvan, ali ne znamo to da artikulišemo ili se organizujemo.

Ni vaš humanitarni rad ne poznaje granice?

Recimo idem da radim u Kolumbiju, Venecuelu, Čile… Vidite napuštenu decu po ulicama. Nemoguće je, a ne reći: uradiću nešto, nemojte mi platiti, platite toj organizaciji koja zbrinjava tu napuštenu decu. Toliko ljudi nema dece, a toliko dece umire, ne ulazim u te banalne izjave, ali dok budem živ i dokle god budem mogao nikada neću prestati da dajem. Svako od nas može po tom pitanju nešto da učini.


Komentari0
5e58c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja