utorak, 27.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 14.02.2020. u 22:00 Jovana Rabrenović

Dug vraćamo dugom

Za ovu godinu predviđena emisija obveznica od dve milijarde evra može biti odložena jer se radi na dostizanju investicionog rejtinga zemlje
Ниске камате прилика да се повољније отплате стари кредити (Фото Пиксабеј)

Srbija se u poslednje vreme zadužuje po rekordno niskim kamatama.

Podsećanja radi država je krajem januara prodala 150 miliona evra državnih obveznica denominovanih u evrima na rok od 20 godina, po stopi prinosa od tri odsto, a sprema se i emisija dugoročnih obveznice denominovanih u dinarima od 100 milijardi dinara na rok od 12 godina. Tek će se videti kolika će kamata biti u tom slučaju.

Dobra vest je svakako i to što je javni dug pao na 48,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a dužni smo oko 24 milijarde evra.

Međutim, dug u apsolutnom iznosu od te 24 milijarde evra se ne smanjuje i to godinama. Od 2015. godine. Pa kako to da nivo duga ostaje isti, a da je u relativnim iznosima, mereno prema bruto domaćem proizvodu, smanjen. I zašto, mereno milijardama evra, nismo smanjili iznos javnog duga kada nam je državna kasa tri godine zaredom u suficitu, odnosno ima viška para u njoj.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je udeo javnog duga u BDP-u smanjen zbog realnog rasta BDP-a i jačanja dinara. Po ta dva osnova javni dug je smanjen sa oko 70 na oko 50 odsto BDP-a. Po njegovom mišljenju aktuelno zaduživanje većim delom namenjeno je refinansiranju starih dugova, a manjim deficitu ako ga bude do kraja godine.

– Zaduživanje radi vraćanja dugova nije problematično i to rade i druge zemlje pogotovo kada su aktuelne kamate povoljnije od starih i treba iskoristiti prednost da se stari dug refinansira pod povoljnijim uslovima. Udeo javnog duga sada nije visok i ne povećava se, već stoji na te 24 milijarde evra. A razlog što javni dug, uprkos suficitu, nije smanjen naniže mereno milijardama evra je taj što se država zaduživala za kapitalne transakcije. Na primer, za isplatu stranih akcionara Komercijalne banke dala je oko 250 miliona evra  – kaže Arsić.

On dodaje da postoji rizik da se udeo javnog duga u BDP-u poveća ukoliko se obistine najave o izvršenju velikog investicionog plana i porastu plata. Prvo bi to, kako on kaže, uticalo na povećanje deficita u državnoj kasi, a potom i na javni dug.

Analitičari Erste banke kažu da novu emisiju evroobveznica u vrednosti do dve milijarde evra očekuju u drugoj polovini godine.

– Nakon uspešnog plasmana emisije obveznica od jednu milijardu evra sredinom 2019. godine, posle kojeg je usledilo ponovno otvaranje tendera za dodatnih 550 miliona evra, Srbija razmatra mogućnost još jedne emisije evroobveznica ove godine, u vrednosti do dve milijarde evra. S obzirom na to da se pažnja vlade sada okreće predstojećim parlamentarnim izborima, ne očekujemo aktivnost pre druge polovine 2020. godine. Pored toga, ukoliko uslovi finansiranja na međunarodnim tržištima ostanu povoljni, ne bismo se iznenadili ukoliko bi vlada odložila emisiju evroobveznica za kraj ove ili početak sledeće godine, nakon nove procene rejtinga zemlje, pošto se radi na dostizanju investicionog rejtinga – kažu u Erste banci.

Investicioni rejting zemlje omogućio bi uključivanje nove grupe investitora, koji isključivo ulažu u dugove zemalja sa investicionim rejtingom. Posledično, to bi podrazumevalo i veće poverenje pri ulaganju u Srbiju, niže i stabilnije nivoe prinosa, veću likvidnost koja prati instrumente za ulaganje, kao i nova dugoročnija izdanja instrumenata državnog duga.

Trenutno su osnovni finansijski i ekonomski pokazatelji Srbije dobri, a globalne monetarne politike još uvek relaksirane, tako da tržišta i dalje imaju pozitivan stav prema emisijama srpskih obveznica. Kada se radi o prinosima u dinarima, u poslednjem kvartalu prošle godine oni su ponovo pali za još od 20 do 40 baznih poena. Kriva prinosa u evrima takođe ima slični pad prinosa.

 

Komentari29
34501
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Budimir Djokić
Poslednjih godinu dana smo zaduženi za dodatnih milijardu i dvesta miliona evra. Ako dodamo 500 miliona od koncesije za aerodrom, dolazimo do 2 milijarde evra minusa za godinu dana. Divan rezultat.
Nebojsa
Iako nisam ekonomista mislim da je zaduzivanje previsoko i treba jacati sobstvenu ekonomiju ali to se namerno radi po diktatu mmf-a. Srbija absolutno ne mora da se zaduzuje u to sam ubedjen.
Ivan
Nije dovoljno u odnosu na EU ili USA pokazati lojalnost kroz samo kroz sprovodjenje njihovih politickih zahteve ili preoblikovanju drustva prema zadatom obrascu novog poretka. Morate uzimate kredite i zaduziti kako drzavu tako i stanovnistvo da bi opstali na vlasti. To je mehanizam kojim dugorocno sprovodite svoju politiku bez obzira ko ce predstavljati drzavu u buducnosti.
Barka
Oko za oko, dug za dug, ljubav za ljubav a sir za pare...
Đorđe
Ako sam ja dobro razumeo a jesam, sadašnja vlast nas je dodatno zadužila za 10 milijardi eura. Zašto se toliko zadužuje ako nam sve ide najbolje u Evropi? I ko će to sve da vrati??? Neke buduće generacije?
Дејан.Р.Тошић
Поштовани, НБС контролише иностране банке то је тачно. Нема развоја привреде уколико је функција НБС само у контроли,депозита, и плаћања пореза зато што иностране банке сваке године имају чист профит у укупном износу након плаћања пореза на добит у износу од 500.милиона еура. Зато свака развијена држава има своју националну банку да би профит остсо у држави ради инвестиција у привреду.Србија је изгубила чист профит зато што нема српску банку од 2003.г.до 2020.г.у износу од 10.милијарди еура.!
Yugocinik
@Дејан.Р.Тошић.. Moj drugi deo komentara je tacan jer nisam ni tvrdio da 100.000 moze da nahrani 1.500.000 ljudi. Ipak na zalost Vasa tvrdnja da 1,5 mil. zaposlenih ne moze da hrani 1,5 mil. penzionera je tacna, ali PIO Fond nije profitabilna firma koja mora da posluje sa dobitkom, isto kao i: vojska, prosveta, zdravstvo.., zato postoji drzava. Dakle nema opravdanja za male penzije ako su velike plate drzavnih uposlenika. Sto se stranih banaka tice, ipak su one pod kontrolom srpske Narodne Banke
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja