sreda, 08.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:16

Dolaze bolja vremena za srpske malinare

Stare zalihe kod naših tradicionalnih kupaca su sve manje, a potražnja za kvalitetnom malinom na globalnom nivou raste
Autor: Ivana Albunovićsubota, 15.02.2020. u 22:13
До обрта на тржишту дошло је због суше и проблема у производњи и током бербе, као и због мањка робе на америчком тржишту (Фото М. Марић)

Proizvođači malina u Čileu, koji je godinama bio jedan od najvećih konkurenata malinarima iz Srbije, trenutno za kilogram ovog voća dobijaju rekordno visoku cenu – najvišu u poslednjih deset godina.

Najzastupljeniju sortu maline „heritidž” otkupljivači u ovoj zemlji plaćaju 1,74 evra (204 dinara). Do obrta na tržištu došlo je zbog suše i problema u proizvodnji i tokom berbe, kao i zbog manjka robe na američkom tržištu, pa izvoznici iz Čilea sada dobijaju dva evra za kilogram smrznute robe tipa „griz” i 2,8 evra za najkvalitetniju kategoriju „rolend”.

– Podaci iz drugih zemalja ukazuju da će u predstojećoj sezoni doći do pada proizvodnje u zemljama prepoznatljivim na svetskoj mapi tradicionalnih proizvođača ovog voća. To se posebno odnosi na Poljsku, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku i druge – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić iz Čačka, jedan od vodećih srpskih stručnjaka za jagodasto voće. – Sve ovo ukazuje da i za naše proizvođače dolaze bolja vremena – ističe naš sagovornik i objašnjava da se sveukupna situacija na svetskom tržištu menja.

Stare zalihe kod naših tradicionalnih kupaca su sve manje, a potražnja za kvalitetnom malinom na globalnom nivou raste.

– Prema informacijama od nekoliko velikih kupaca iz Francuske i Nemačke, rasplet situacije i skok cena robe iz Srbije očekuje se u narednih desetak dana i to je dobra vest za naše proizvođače i izvoznike – ističe Leposavić. Kaže da situacija u primarnoj proizvodnji maline u našoj zemlji, nažalost, nije dobra. Proizvođači su u prethodne tri godine bili prilično destimulisani da ulažu u svoje zasade. Osnovni uzrok nezadovoljstva bila je niska cena. Veliki broj proizvođača prestao je da obrađuje zasade, a dobar deo njih sveo je ulaganja na minimum.

Leposavić ističe da je negativan stimulans stizao i preko medija, kada su pojedini izvoznici, da bi obezbedili nižu cenu u otkupu, pred 2017. godinu plasirali netačne informacije o hiperprodukciji malina u svetu i Srbiji. Takođe, i spekulacije o problemima sa standardima u proizvodnji i u hladnjačama, kao i problem sa mešanjem sorti i pokušajem prevare stranih kupaca. Ističe da je najveće podozrenje i ucenjivački pristup kod naših tradicionalnih kupaca izazvala informacija da je u nekoliko slučajeva u malini iz naše zemlje utvrđeno prisustvo virusa noro. Naknadnom proverom utvrđeno je da je ta malina bila proizvedena u našem susedstvu, a da je reeksportovana iz naše zemlje, čime nam je nanesena ogromna šteta, jer su kupci smatrali da je reč o srpskoj robi.

Prema Leposavićevom mišljenju, ni Nacionalni savet za malinu ni Radna grupa za sagledavanje stanja u malinarstvu nisu dali očekivani odgovor i preporuke na koji način prevazići loše stanje u našoj proizvodnji.

– Srbija, kao zemlja u kojoj se proizvodi najkvalitetnija malina na svetu, tržištu uskoro neće imati šta da ponudi. Zato je više nego ikada neophodno uspostaviti fer odnose između svih aktera u lancu proizvodnje i plasmana maline – kaže naš sagovornik. Najpre treba da sagledamo stvarno stanje proizvodnje i tačno utvrdimo proizvodne površine i prinos koji se ostvaruje sa njih.

 Ističe da nerealno zvuči zvanični podatak da se u Srbiji malina proizvodi na 24.000 hektara, jer prinosi ni približno ne odgovaraju takvom stanju.

– Moramo da unapredimo marketing i na pravi način prikažemo kako se malina proizvodi u najpoznatijim malinarskim područjima naše zemlje. Da neprestano ukazujemo na njen značaj u ishrani svih kategorija potrošača. A ne da to bude voće samo za najbogatije. U svetu je brojnim primerima pokazano da malina i proizvodi od nje imaju izuzetan značaj u prevenciji i lečenju nekih od najdestruktivnijih bolesti savremenog čoveka – kaže Aleksandar Leposavić.


Komentari15
4aabe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan
na londonskoj berzi 1kg maline vredi 10 dolara.srbijanska malina ne ide na berzu.njom trguju bande iz nemanjine i kosancicevog venca,pljackajuci i srbiju i proizvodaca hladnjace pol.partija napravljene ukradenim parama prdece prazne, cistacice wc u becu rade 30E/h,a u srbiji branje ceo dan je 20evra niti ce ko da bere za te pare niti proizvodac ima racuna da se bavi malinom.prihod u yugi od maline iznosio je milijardu dolara-95% iz srbije.najniza otkupna cena bila je 5dm=300din.a slovenci 8dm
Dača
"Zile"-Nije stvar u reeksportu,već o čistoj prevari.Imate par sorti visokog kvaliteta koje se proizvode kod nas i na našem terenu,to je jedan cena.Ista sorta iz npr. Bugarske ima drugu cenu.Imate sortu polka ,pola na,tulamin,glen...Sve druga i treća klasa.E to se uveze,ili samo prošetaju papire pa se proda kao naša roba.Pa onda izadje ministar,te hiperprodukcija te konkurencija ubi bože...Realno, naši rivali su samo Cileanci.
EvGenije
Za srpske malinare, ali i ostale voćare, bolja vremena će doći tek onda kada budu imali na raspolaganju vlastite ili državne hladnjače u koje će moći odlagati svoje proizvode po minimalnim cenama. Ovako su prepušteni kartelima nakupaca kojima moraju prodavati svoje proizvode po ceni koju nakupci odrede. U Ministarstvu poljoprivrede, izgleda mi, sede neki "neuki" ljudi.
Pundravac
Svreceri malina ponovo ubedjuju seljaka samonda bi imali vecu zaradu na njima.Seljak je pametan covek i gajice malinu prema svojoj logici
Žile
Uvek ista priča, proizvođači maline imaju svoju priču, prerađivači imaju svoju. To sve traje zadnjih 40god. koliko sam i sam do pre nekoliko godina bio uključen u problematiku. Malina je berzanski proizvod i proizvođači a i prerađivači nisu bili "milosrdni" jedni prema drugim, sve je zavisilo od ponude i potražnje. Što se reeksporta tiče, Nemačka je najveći reeksporter maline na svetu, zašto i Srbija ne bi to radila? Gde je završio novac dat za zadruge. Da li i jedna hladnjača naprevljena?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja