Rimski pesnik Juvenala je u satiričnoj pesmi napisao „panem et circenses”, u prevodu hleba igara, preciznije hleba i cirkusa, aludirajući na želju stanovništva svog vremena za koliko-toliko punim stomakom i često trivijalnom zabavom.
Mnogo toga je isto, samo su se cirkusi promenili. Sada najmasovnija zabava stiže s televizija. A da nam ona postaje prioritet u odnosu na sve druge sadržaje s malih ekrana najslikovitije svedoče podaci o gledanosti. Ne tako davno neprikosnoveni RTS-ov „Dnevnik” i kviz znanja „Slagalica” ustupili su radnim danima čelna mesta na listi najgledanijih programa reprizi domaće serije „Montevideo...” i premijeri „Igre sudbine”. Još očigledniji primer koliko televizijska publika voli da je zabavljaju jeste podatak da je prošle subote rijaliti „Svadba iz mog kraja” (premijerno emitovan od septembra do decembra na RTS-u) imao šer od 17 procenata i bio najgledanija emisija na svim televizijama u tom terminu. Ilustracije radi, Drugi program javnog servisa je u to vreme beležio šer manji od 2 procenta. Samo nek je veselo!
Ogromnu gledanost na Pinku beleže rijaliti programi iz iste produkcijske kuće: „DNK”, „Brak na neviđeno” i emisija „Paparaco lov”...
„Svadba iz mog kraja” gledaocima predstavlja tradiciju i običaje vezane za prošnju mlade i ceremoniju venčanja. Domaćice emisija bile su glumica Mirka Vasiljević i voditeljke RTS-a Dragana Kosjerina, Rada Đurić, a u ovim poslednjim epizodama, Marija Veljković. I kod nas i u svetu postoji nepisano pravilo da je na venčanju samo mlada u belom, jer niko drugi ne treba da joj „ukrade” pažnju. Što bi rekli u narodnjaku: Evo ide nevesta/prelepa je zaista/na njoj je venčanica/izgleda ko kraljica... Niko sem voditeljke „Slagalice” Marije Veljković koja igra, peva, proba đakonije, oblači narodnu nošnju, drži zdravicu... Što bi manje upadalo u oči (i uši) da emisija nema naratora koji objašnjava sve što gledaoci treba da znaju.
Mnogi od nas se sećaju TV reklama koje su duhovitom porukom, animacijom ili melodijom obeležile neke godine. Nedavno se pojavila reklama za omiljeni keks koji dugo postoji na tržištu i koji je obavezni deo prtljaga onih koji odlaze u posetu našim ljudima u inostranstvu. U njoj je sve neodoljivo: beba koja budno prati mamine pokrete, mladi tata... Dobar tempo, dobra muzika..., sve dok dok beba ne „kaže” tati: „Hajde ćuti, ne davi, molim te!”.
Roditelji će imati pune ruke posla da mališanima objasne da lepo vaspitana deca ne govore odrasloj osobi hajde ćuti, i ne davi. Samo zato što je neko zaboravio da se i najmanji pelcer koji dolazi s ekrana prima i nastavlja da buja.
