utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:52
TEMA NEDELjE: ZAŠTO NE ZNAMO HIMNU SRBIJE

Nije muzički hit

Dejan Ristić: Nijednoj himni, a posebno ne svojoj, nikada se ne aplaudira; Slobodan Marković: Svaki stanovnik Srbije ima moralnu obavezu da zna barem prvu strofu „Bože pravde”
Autor: Dimitrije Bukvićponedeljak, 17.02.2020. u 16:00
Државну химну пред сваку утакмицу певају српски репрезентативци (Фото Д. Жарковић)

Kada je 2004. angažovan da za novonastalu Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora napravi himnu, to jest da spoji „Bože pravde” i „Oj, svijetla majska zoro” u jedan aranžman, kompozitor Slobodan Marković se ozbiljno pripremio. Između ostalog, preslušao je više od 150 himni zemalja sveta. Poredeći sa svima njima današnju državnu himnu samostalne Srbije, on u sportskom žargonu kaže da se „Bože pravde”, po muzičkim kvalitetima, nalazi „u gornjem delu tabele”, baš kao i odnos naših građana prema njoj.

„Nacionalne himne se negde cene preterano, kao u SAD, Rusiji ili Italiji, dok im se u nekim državama ne pridaje toliki značaj. Mi smo u gornjem delu tabele, pre svega zahvaljujući sportskim uspesima. Kad neko od naših sportista uzme zlatnu medalju, pa se izvede ’Bože pravde’, svi smo ponosni”, kaže Marković za „Politiku”.

Istoričar Dejan Ristić kaže da himna, grb i zastava, kao tri osnovna simbola svake zemlje, predstavljaju sveprisutnu javnu manifestaciju identitetskih karakteristika države i njenog matičnog naroda. Ipak, njemu se čini da se zbog brojnih istorijskih diskontinuiteta u prethodnih stotinak godina najveći broj nas i dalje prema tim simbolima odnosi nemarno, nezainteresovano i neodgovorno.

„Pogledajte u kom su nam stanju državne zastave istaknute na javnim mestima i zdanjima. Mahom izbledele, iskrzane, neretko prljave i pocepane. Još se gore odnosimo prema državnom grbu. Stavljamo ga na sve i svašta, od suvenira do reklama. Kada je reč o himni, jasno je da zabrinjavajuće veliki broj građana Srbije ne zna njen tekst ili ga stidljivo sriče kada je primoran da se priključi njenom vokalno-instrumentalnom izvođenju”, napominje Ristić za naš list.

Još tužnija je, dodaje on, neverovatna praksa kod nas da se sopstvenoj himni aplaudira, a tuđoj povremeno zviždi, negoduje i dobacuje.

„I dok u drugim, očito, samosvesnijim društvima građani u stavu mirno odaju počast svojoj domovini pri intoniranju državne himne, mi iz petnih žila aplaudiramo i uzvikujemo nekakve parole. Da li smo svesni toga da se nijednoj himni, a posebno ne svojoj, nikada ne aplaudira? Himna nije naš omiljeni muzički hit, a njeni izvođači popularni pevači ili bendovi da bismo ih nagradili aplauzom”, ističe Ristić.

Slično smatra i Marković, koji kaže da je zviždanje „suparničkoj” himni – „odraz primitivizma”.

„Takođe, mislim da svaki stanovnik Srbije ima moralnu obavezu da zna barem prvu strofu ’Bože pravde’”, navodi Marković.

Deo javnosti smatra da se tekst te himne ne obraća građanima Srbije koji nisu pravoslavci ili su ateisti. I Marković, kao ateista, primećuje da se u njoj „možda malo suviše često pominje bog”.

„U muzičkom pogledu, pak, ’Bože pravde’ je koncizna i nije preterano dugačka poput, recimo, italijanske himne koja je lepa ali se sastoji iz tri ili četiri muzička dela. Iako ju je komponovao Davorin Jenko, koji je kao Slovenac bio pod uticajem Austrougarske, naša himna ima više nego dovoljno slovensko-balkanskih elemenata. Ona po muzičkim kvalitetima ne zaostaje za britanskom, mađarskom i nemačkom himnom, koje se meni najviše dopadaju”, kaže Marković.

Osim pomena boga, koji je zadržan, izvorni tekst „Bože pravde” je pominjao i srpskog kralja, jer je nastao u doba Srbije kao monarhije s jasnim verskim identitetom, kaže Ristić.

„U kontekstu savremene Srbije, kao multietničke i multikonfesionalne sekularne republike, ona jeste arhaična, ali je bez obzira na to u potpunosti treba poštovati kao nacionalnu i državnu himnu utvrđenu Ustavom i zakonom. Da li će se u budućnosti pristupiti promeni pojedinih elemenata naših državnih simbola koji ne korespondiraju s karakterom države, poput krune ili krsta? To je demokratsko pitanje na koje odgovor treba da daju građani. Moj stav je da moja domovina ima državne simbole prema kojima se uvek odnosim s punim poštovanjem i doživljavam ih kao jednu od najznačajnijih javnih manifestacija veličanstvene istorije Srbije i mog srpskog naroda”, zaključuje Ristić.


Komentari5
a940e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дрекавац
У изворном тексту химне се није помињао српски краљ јер у време њеног настанка Србија није била Краљевство већ Књажевство. Проблематизовање Бога и крст у вези са карактером државе је промашено је с обзиром да је самим Уставом утврђено да је химна Боже правде, а уставне одредбе не могу бити неуставне.
Goran Bg
"Bože pravde" je pesma koju je komponovao Davorin Jenko, na stihove Jovana Đorđevića, za pozorišnu predstavu "Markova sablja". Republika Srbija je sekularna država, a ima ta republika i krunu kao simbol. Neko se očigledno posvađao i sa simbolima i sa Ustavom i sa istorijom...
Данијел
Према нашим симболима се заиста односимо немарно. Што се химне тиче као и за било шта друго не може се очекивати да се свима допадне. Само ово није избор допадања. Историсјки "Боже правде" је наша химна. Лично, сматрам је мелодичном и достојанственом. Лично, драго ми је што је то и молитва Богу. Разумијем да се друге конфесије не проналазе у тексту, али исто је и са осталим симболима. То су историјски симболи ове земље и као такви заслужују поштовање. Ништа мање, ништа више.
Катарина Крстић
Поштована господо,Боже Правде је химна под којом је Србија постигла своје највеће победе,и оне у Балканским ратовима и ону у Великом рату. Са ТОМ химном на уснама су наши дедови гинули и ослобађали НАШУ земљу,ТА химна нас са њима везује и смо се њоме њима приближавамо и везујемо у нераскидиви ланац генерација.(„Од оца је остануло сину...“) Да је само за октаву нижа,па да свако може да је отпева а не само колоратурни сопран, била би ближа. Али, рекосте, атеисти сте. Страх ме је, нећете разумети.
Miloš Petrović
Nije muzicki hit, ali mora da ulazi u uvo na slusanje. A ovde to i nije bas slucaj. O tekstu da i ne govorim.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja