utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:52
NESVAKIDAŠNjE ZAPLENE NA SRPSKIM GRANICAMA

Ljudska kosa, ovčija creva i elektrošokovi

Šverceri robu selotejpom lepe za telo, stavljaju je u đonove patika, pojaseve, donji veš, lični prtljag, ubacuju u šupljine u vozilu ili je progutaju
Autor: Aleksandar Bojovićponedeljak, 17.02.2020. u 19:15
Дечји рођендански поклон као параван за шверц (Фото Управа царина)

Naslon za ruke u automobilu i kaseta ispred sedišta poznata su mesta za skrivanje raznih stvari koje putnici žele da prošvercuju preko granice. Ali, svakako da je i carinike nedavno iznenadilo kada su u jednom automobilu upravo na tim mestima pronašli ljudsku kosu. I to skoro pet kilograma pramenova. Ovo je samo jedna od neuobičajenih zaplena na granicama Srbije, a bilo ih je nekoliko od početka godine.

Skoro 150 kilograma sveže usoljenih ovčijih creva za kobasice pronašli su carinici 11. februara u jednom automobilu. Od ove nesvakidašnje zaplene, zanimljivija je priča putnika. Oni su službenicima na granici rekli da voze samo neke poklone za dečje rođendane. Da bi potkrepili svoju priču, pokazali su carinicima dva velika plišana medveda i rođendansku tortu. Međutim, plišane mede bile su samo paravan za šverc ovčijih creva.

Tri dana pre ovog slučaja, na granici se pojavio čovek koji je nosio četiri vreće sa praškom za veš. Carinik je zatražio od putnika da otvori jednu, jer je posumnjao da se u njima možda nalazi još nešto. Tako je i bilo. U svim kesama sa praškom, koje su delovale potpuno uobičajeno, otkriveno je više od osam kilograma srebrnog nakita – lančići, narukvice, minđuše...

Zabeležen je i slučaj na granici kada je nemački državljanin preko Srbije krenuo na more i to sa dve zaštićene vrste kornjača. Obe su mu, naravno, oduzete i predate u dalju nadležnost Inspektoratu za zaštitu životne sredine i zbrinute u Zoo vrtu Palić. Nemac je put ka moru nastavio, ali sa krivičnom prijavom.

„Krijumčarenjem robe se bave najrazličitije kategorije ljudi. Tu nema nikakvih pravila niti podela, ni po polu, ni po starosti, niti po nacionalnosti, obrazovanju... Najveća društvena opasnost je od šverca narkotika, potom naoružanja i vojne opreme, takozvane robe dvostruke namene, potom ljudi, ali i akcizne robe. Krijumčari ne prave razliku u vrsti robe koju švercuju, već je jedini parametar kojim se rukovode – zarada. Pronalazili smo svašta: od lovačkih noževa, elektrošokova, aparata za reanimaciju, delova bankomata, vatrogasnih creva, lekova za potenciju, pa sve do ugroženih biljnih i životinjskih vrsta”, navode u odgovoru za „Politiku” u Upravi carina.

Objašnjavaju da se najčešće krijumčari ona roba koja je u određenom trenutku deficitarna na nekom regionalnom tržištu.

„Neka se po pravilu češće krijumčari kada je za njom potražnja veća, pa tako gotovo da možemo govoriti o sezonskoj robi, kao što su, na primer, petarde pred novogodišnje praznike ili voće i povrće u rano proleće, kada kod nas još nije dozrelo. Kretanja na tržištu direktno se reflektuju na odabir vrste robe koja će biti krijumčarena. Ukoliko je neko, na primer, prošle godine švercovao cigarete ili naftu, nije nemoguće da ove godine pređe na neku drugu robu koja će mu doneti profit”, naglašavaju za naš list u carini.

Krijumčari nikada ne zanemaruju ni praktičan aspekt, pa se tako dovijaju na razne načine ne bi li nadmudrili carinike i policiju. Posebno su zanimljivi izgovori švercera nakon što su otkriveni. Najčešće se pravdaju da nisu znali vrednost prtljaga, da ih je neko zamolio da im prevezu robu, a da oni, u stvari, nisu znali šta nose ili im se „nešto” učinilo kao lep poklon.

„Krijumčari robu pokušavaju da sakriju na različite načine: selotejpom je lepe za telo, stavljaju u đonove patika, pojaseve, donji veš, lični prtljag, ubacuju u šupljine u vozilu, gutaju je, a za veće količine prave i specijalne bunkere. Jedno od maštovitijih mesta za skrivanje nakita je, na primer, tetrapak za mleko, sokove ili hrana. Šverceri takođe vode računa i pri odabiru puteva kojim krijumčare robu. Neretko se opredeljuju za takozvane alternativne puteve, što znači da je prenose mimo graničnih prelaza, kroz puste i nenaseljene delove teritorije ili biraju granične prelaze na kojima je veća frekvencija pošto veruju da će carinici biti manje temeljni zbog gužve”, zaključuju u Upravi carina.


Komentari1
fe600
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lala
Kad se ukine carina, nece postojati epitet krijumcar. Istu tu robu bez problema vozi od Segedina do Kopenhagena...Dok je do Bijeljine krijumcarenje... Sta smo mi sebi uradili 1991...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja